СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈА: Пре 24 године предало се измучено тело Срђана Алексића
Срби му се одужили улицом на Новом Беогаду и градским платоом у центру Новог Пазара
Србин из Требиња Срђан Алексић убијен је на данашњи дан пре 24 године док је спасавао свог суграђанина Алена Главовића од напада војника Републике Српске. Срђан је од задобијених удараца пао у кому и преминуо 27. јануара 1993. године.
О немилом догађају први пут после више од 20 година проговорио је његов пријатељ Желимир Попов, који је тог дана, такође, био на ивици смрти. Како сам оцењује, да је у болницу стигао само десет минута касније, можда не би преживео, јер му је пукла слезина.
ИСПОВЕСТ ЖЕЛИМИРА ПОПОВА, ОЧЕВИЦА УЖАСНОГ ЗЛОЧИНА
– Још се опорављам од тог ужасног и немилог догађаја када сам шетајући Требињем угледао да неко шутира мог друга Срђа Алексића обученог у фармерке, црне ципеле и карирану кошуљу, преко које је имао тексас јакну и црвени прслук - рекао је откривајући да су га напала четворица мушкараца.
Он је казао и да им се тада успротивио.
– Са и даље свежим ранама на стомаку, али и на души и срцу, долазим до једнога од њих и кажем му: “Не дирајте га, оставите га, то је наш Срђо”, на шта је он грубо, са упереним калашњиковим у мене одбрусио: “Одбиј”. За тренутак сам мало устукнуо, а и они су престали са серијом удараца којом су се обрушили на Срђана, док он уопште није пружао никакав отпор, нити је покушао да бежи. Пошто су га оборили на земљу, задавали су му страшне ударце по целом телу, наравно и у главу. Онда су отишли као да се ништа није десило, а Срђо је остао да непомично лежи на хладном каменом плочнику. - присетио се Попов.
СРЂАН ЧЕТИРИ ДАНА ЛЕЖАО У КОМИ НА АПАРАТИМА
– Срђо није дисао у возилу, али му је срце и даље куцало. Изнели смо га из плавог аута и предали на пријемно у болницу. То је био последњи пут да сам видео мога драгог друга Срђана. Четири дана је лежао прикључен на апарате који су онда изгашени – причао је Попов.
АЛЕН ГЛАВОВИЋ СВАКЕ ГОДИНЕ ПОСЕЋУЈЕ ГРОБ СВОГ СПАСИОЦА
Ален Главовић сваке године обилази Срђанов гроб, иако му је тешко, како каже, дугује човеку који му је омогућио све што има данас.
– Сваке године посетим Срђанов гроб. Веома ми је тешко да дођем овде, али то је моја дужност и дуг Срђану. Тако ћу да радим до краја свог живота, а надам се да ће моја деца наставити – проговорио је Ален јавно о злочину који је потресао регион.
Срђанов отац Раде каже да иако време пролази, Ален сваке године са породицом посети њега и обиђе Срђанов гроб.
– Јесте да човека враћа у неко време, пробуди нека болна сећања. Али, са друге стране врло се лепо осећам што Ален са породицом цени оно што је Срђан учинио и омогућио му да има данас лепу породицу – рекао је Раде.
Срђан Алексић добио је улицу на Новом Београду, а градски плато у центру Новог Пазара такође носи име по највећем српском хероју.
