Случај девојчице која је умрла након зубарске интервенције НИЈЕ ЈЕДИНИ! Сви се питају једно, а сад стигао одговор који би могао да реши дилеме
Смрт шеснаестогодишње девојчице Џејле Драпић у Сарајеву након што је претрпела тешке компликације током стоматолошког захвата у једној приватној ординацији шокирала је читав регион. Како је рекао њен отац, Џејла је преминула услед неадекватног лечења од стране зубара који јој је поправио зуб, ставио лек и дао антибиотик, али се њено стање искомпликовало убрзо након интервенције.
Подсетимо, према речима оца, Џејла је код зубара први пут отишла 30. септембра, а у болницу је примљена два дана касније, тачније 2. октобра. Од неадекватног стоматолошког лечења добила је апсцес који јој се слио у плућа, отишао на срце. Имала је две операције и на крају је била заражена са три бактерије.
Обдукција је завршена, али резултати још нису познати.
Нажалост, Џејлин случај није усамљен, а како кажу стручњаци за "Блиц", и раније су се дешавале “изненадне” смрти након наизглед безазлених стоматолошких интервенција због чега се сви питају како је то могуће.
Специфичности усне дупље и продор запаљења и инфекција
Др Миа Ракић, специјалиста пародонтологије и оралне медицине, каже за „Блиц“ да су специфичности усне дупље присуство великог броја уско повезаних структура на малом месту и богата мрежа крвних судова, који су другачије грађе у односу на друге делове тела и карактеришу се повећаном пропустљивошћу.
-Оваква структура оралних крвних судова доприноси несметаном продору запаљена и инфекције из оралне регије у системску циркулацију и ширења патолошког процеса на друге, удаљене, делове тела угрожавајући опште здравље пацијента – каже др Миа Ракић.
Усна дупља су наша "улазна врата" и у њима се све дешава брже и интензивније
Према њеним речима, биолошки разлог за овако специфичну грађу структура у усној дупљи је што она представља једна од наших „улазних врата“, па је структура ткива таква да обезбеђује већу алертност из протективних разлога. Међутим, у условима болести ово значи да се патолошки процеси много лакше шире из усне дупље у друге делове тела.
-У случају инфекције у оралној регији, од којих су најчешћи каријес и пародонтитис, тело путем имунолошких механизама тежи да ограничи патолошки процес и у случају ширења инфекције са зуба на околна ткива прва реакција одбране је формирање локалног апсцеса како би се процес ограничио. Међутим, уколико инфекција није правовремено и коректно елиминисана, може да продре у системску циркулацију и шири се у друге делове тела и добија много веће здравствене размере – објашњава др Ракић.
Код кога су компликације могуће и припрема за интервенције
Компликације се, каже др Миа Ракић, чешће дешавају код пацијената који су имунокомпромитовани и који имају неке системске болести попут дијабетеса, али се компликације могу десити наравно и код здравих и младих људи јер многи фактори утичу на природу имунолошког одговора.
Напомиње да је код стоматолошких интервенција детаљна анамнеза у односу на коју се прави специфичан план терапије од круцијалног значаја. План терапије у односу на анамнезу је најбитнији елемент код третирања пацијената у целокупној медицини, јер се управо у овој фази утврђују кључни фактори од значаја за безбедност и ефикасност терапије.
У овој фази се утврђују специфични фактори о којима треба водити рачуна пре, током и након третирања пацијента у циљу безбедне и успешне терапије.
Смањење ризика од инфекције
У односу на анамнестичке податке лекар се опредељује за прилагођене поступке, као сто је примена антибиотика пре почетка стоматолошког акта, које имају за циљ да смање ризик од продора инфекције у крвоток.
-Зато је јако битно обавити анамнезу код пацијента да би се утврдило каквог је здравственог стања, и какав је здравствени статус у тренутку интервенције, јер није исто да ли је неко у пубертету, да ли је развоју или је трудан, да ли је био у неком другом медицинском протоколу, да ли има неку придружену патологију. Затим се приступа специфичној анамнези проблема због ког се пацијент јавља. Анамнеза је од непроцењивог значаја за безбедност и успешност терапије, која омогућава лекару да се упозна са свим специфичним факторима код пацијента, и на основу којих он адаптира целокупни план терапије, да би интервенција била сигурна и ефикасна–каже др Миа Ракић.
Да ли могу све компликације да се предупреде
Додаје да постоје адаптације које се раде пре, за време и после интервенције како би се пацијенту обезбедило да буде „покривен“, да би се предупредиле компликације.
-Не могу све компликације да се предупреде, нажалост, зато што не могу све биолошке реакције да се предвиде, али уколико је спроведена адекватна анамнеза и сходно детаљној анамнези ако је направљен план терапије, проценат компликација се значајно смањује. Уколико се оне ипак јаве када је анамнеза добро спроведена, и пацијент и лекар су спремни, односно, очекују ту компликацију, тако да је могућност правовременог реаговања и успешног решавања са минималним последицама много извеснија– каже за „Блиц“ др Миа Ракић.
Истиче да треба имати у виду да све медицинске интервенције које се спроводе нису природна појава, већ се оне из нужде спроводе и тога треба да буду свесни и пацијент и лекар.
Симптоми на које треба посебно обратити пажњу
На питање на које симптоме након интервенције пацијент треба посебно да обрати пажњу да не би било касно или да не дође до превелике компликације, др Ракић каже да у стоматологији постоје локалне и системске компликације, а знаци које никако не треба игнорисати су заправо системски знаци као што су:
- значајно повишена системска температура
- општа слабост
- отицање у пределу врата
- нагло погоршање општег здравственог стања пацијента
-Лудвигова ангина је стање када се инфекција агресивно шири поткожним везивним ткивом према поду усне дупље и према врату. Због малог простора уколико се не заустави правовремено може да обструира мишиће и да оспорава дисање. Дисеминација инфекције из усне дупље у удаљене делове тела путем крви је друга тешка компликација која се може јавити у стоматологији, приликом које инфекција може да захвати виталне органе - каже др Ракић.
Напомиње да се ипак, у пракси најчешће дешавају реакције на спроведене стоматолошке акте које не морају нужно да значе компликације, јер се често преплићу са процесом зарастања и локалног су карактера, односно, опоравка. То су:
- отицање
- бол
- отежано отварање уста током прва три дана након интервенције
-Човек не би требао да зазире да се обрати свом стоматологу када примети било шта што је мимо онога што му је најављено. Обично најавимо да може да се јави оток, сукрвица, отежано отварање уста прва три дана, али пацијент ако има било какву дилему не треба да зазире да се јави. Код нас постоје дежурне стоматолошке установе, а пацијентима се на извештају увек напише број телефона преко кога може да ступи у контакт са лекаром, то је стандард– каже др Миа Ракић.
Саветује да се уколико дође до значајног погоршања општег стања пацијент одмах јави стоматологу.
Србија Данас/Блиц