Софија ТРАЖИ СПАС ЗА РЕГИОН: 6 иницијатива ЕУ које ће ТРАНСФОРМИСАТИ Западни Балкан, а ево и КАКО

На Самиту ЕУ-Западни Балкан у Софији, Брисел представља шест нових иницијатива које би би требало да помогну у трансформацији региона, његовој бољој повезаности и око помирења, пише данас Дојче веле.

Европски комесар за проширење Јоханес Хан, како се наводи, најављује нове подстицаје за шест земаља Западног Балкана које се надају даљем приближавању ЕУ.

Брисел планира финансирање десетине нових пројеката подељених у шест група, а све у циљу да се убрза трансформација региона.

- Ниједна од земаља Западног Балкана није још довољно зрела за ЕУ, али мора се искористи тренутак и дискусија о реформама задржати у центру пажње -  рекао је Хан за DW у Софији где се одржава самит ЕУ и Западног Балкана.

Пуних 15 година после самита у Солуну, где су се ЕУ и земље региона обавезале на ближу сарадњу и спровођење реформи, чланица ЕУ после Словеније постала је још Хрватска. Остале земље региона дуго су биле у чекаоници, а сада различитом брзином напредују ка Унији.

Србија и Црна Гора су у међувреме започеле преговоре о чланству, али је датум поменут у Стратегији Европске комисије - 2025. година - за сада далеко од остварења, наводи DW. 

Хан каже да би земља која би ушла у пуноправно чланство 2025, морала да заврши преговоре најкасније 2023. године. 

БУРНО! Посланици у Сабору траже ОСТАВКУ ПЛЕНКОВИЋА: "Ово је најкорумпиранија влада у историји Хрватске"

За Србију, један од главних проблема остаје, као што дефинише Хан, постизање "правно обавезујућег договора“ са Косовом. 

Комесар притом одбија да говори од крајним роковима и датумима.

Главни проблеми свих земаља - поред билатералних - остају владавина права, корупција и организовани криминал. "Неке земље проблем владавине права не схватају озбиљно“, упозорава Хан, али и додаје да су све земље напредовале у последњем периоду.

Македонија и Албанија надају се да ће до краја јуна добити датум за почетак преговора, а комесар је оптимиста да ће се и то догодити, и поред отворене сумње и негодовања код неких земаља-чланица. У случају Македоније то ће зависити и од решења спора око имена са Грчком. 

У Софији се с нестрпљењем очекује сусрет премијера двеју земаља Зорана Заева и Алексиса Ципраса, а као рок за постизање компромиса спомиње се почетак јуна.

Према Хану, највећи изазов у региону и даље остаје Босна и Херцеговина, али сматра да је и тамо - уколико постоји политичка воља - „могућ напредак“, у првом реду кроз реформу компликованог политичког система.

Да би дала додатни елан потенцијалним чланицама, Европска комисија представља шест нових иницијатива вредних више стотина милиона евра. Све земље региона добиће подстицаја у сегменту јачања владавине права, укључујући ту и чвршћу контролу спровођења реформи. 

Друга иницијатива има за циљ да појача ангажман у делу безбедности и миграција тако што ће, између осталог, Еуропол слати официре за везе у регион.

Запошљавање и социјалне реформе биће допунски финансиране из буџета Комисије и то делом кроз подршку старт-ап фирмама, кроз већу доступност средстава за истраживање и иновације, као и улагањем развој Регионалне економске зоне. 

Хан очекује да ће та Регионална зона, бити успостављена до средине следеће године.

Иницијативе за дигиталну агенду и већу повезаност у региону биће финансиране с више од 200 милиона евра. У првом сегменту планирано је смањење трошкове за роминг, побољшање широкопојасног интернета, развој еВладе, еНабавке и еЗдравља, као и дигитализација индустрије. 

У другом сегменту - повезаност - планира се веће финансирање у областима транспорта и енергетике, а према калкулацијама та помоћ би до 2020. године требало да достигне суму од 2,4 милијарде евра.

Шеста иницијатива односи се и на помирење и добросуседске односе, а у њој би требало посветити више пажње транзиционој правди, проблему несталих особа и већа сарадња у областима образовања, културе, младих и спорта.