ОВО ЈЕ ПОСЛЕДЊИ НАЦРТ ТЕМЕЉНОГ УГОВОРА: На чекању је од 2012. године, а ево какав је предлог Влада Црне Горе послала СПЦ
Последњи нацрт Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ претрпео је неколико измена у односу на нацрт који је Влада Црне Горе раније послала патријарху СПЦ Порфирију.
Влада Црне Горе је на јучерашњој седници усвојила информацију и исказала апсолутну спремност за потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом (СПЦ).
ОВИХ 5 СТВАРИ ПОТПУНО МЕЊА ЖИВОТ МЛАДИМА: Ветар у леђа за бољу будућност
МОНСТРУМ УХАПШЕН НА ГРАНИЦИ: Детаљи злочина у Бару, жену тукао док није изгубила свест
СТРАВИЧАН ПОРОДИЧНИ ЗЛОЧИН: Муж убио супругу, мајку троје деце
Последњи нацрт Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ претрпео је неколико измена у односу на нацрт који је Влада Црне Горе раније послала патријарху СПЦ Порфирију. Нацрт који су "Вијести" објављују је Влада послала СПЦ-у, а одговор још није стигао.
Влада Црне Горе је на јучерашњој седници усвојила информацију и исказала апсолутну спремност за потписивање Темељног уговора са СПЦ, у најкраћем временском року. Седници нису присусутвовали потпредседник Дритан Абазовић и министар спољних послова Ђорђе Радуловић, а уздржани су били министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић и министарка јавне управе Тамара Срзентић.
- Овај процес је прошао кроз неколико фаза усаглашавања и из угла Владе је потпуно спреман за потписивање - рекао је премијер Здравко Кривокапић.
У преамбули нацрта пише да је хришћанска црква на простору данашње Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске епископије (1219. г.) “у саставу Жичке архиепископије, Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве”.
Шта се мења?
У претходној верзији коју је Влада слала су биле избрисане речи "у саставу Жичке архиепископије, Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве" са образложењем да је хришћанска црвка постојала на простору данашње Црне Горе и у периодима укидања Пећке патријаршије (у периоду од 1463. до 1557. године и 1766. до 1920. године) и да би, уколико то не би било констатовано, подразумевало да црногорске владике из династије Петровић-Његош и други црквени поглавари из тог перода нису припадали хришћанској цркви и да је то са становишта државе Црне Горе неприхватљиво.
У новом нацрту пише и да се уважава историјска улога СПЦ (у претходном нацрту писало СПЦ у Црној Гори), а посебно Митрополије црногорско-приморске за време црногорских митрополита-господара, као и њену улога у државности Црне Горе и друштвеном, културном и образовном развоју, што се разликује од претходне верзије која је наглашавала историјску улогу Митрополије црногорско-приморске, како је тада образложено из Владе, као једине од постојећих епархија СПЦ која је темељ државности Црне Горе.
У последњем нацрту се СПЦ јемчи "вршење јавноправних овлашћења", што је било уклоњено из претходног нацрта са образложењем да није ваљана правна конструкција јер јавноправна овлашћења врше јавноправни органи, пре свега државни органи.
Имовина
У овој верзији нацрта у члану 7, који третира неповредивост својине и државине над манастирима и другим непокретностима, пише да се то јемчи Цркви, а не како је Влада претходно сугерисала и црквено-правним лицима са образложењем да се на њих и води "већина имовине Цркве у Црној Гори" па да на тај начин држава обухвата и штити право својине и фактичних власника црквене имовине у Црној Гори.
У члану 13 пише да надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтеве за изградњу верских објеката који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја, док је у претходној верзији писало "православних верских објеката", а у овој је додато и да се то ради "у складу са законом и аутономним прописима Цркве."
Остале измене су углавном стилске природе. Уговор има укупно 20 чланова, а на крају као потписнице се наводе Влада Црне Горе и Српска православна црква.
Амфилофијево наслеђе
"Вијести" су раније објавиле да у нацрту Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ скоро да нема елемената који би се могли везивати за оно што је било наслеђе покојног вишедеценијског митрополита Митрополије црногорско-приморске Амфилохија који преминуо у октобру 2020. годину.
У оба нацрта у који су "Вијести" имале увид се нигде више не помиње назив Православна црква у Црној Гори, а у најновијем нацрту се само у преамбули једном помиње "Српска православна црква у Црној Гори".
За време Амфилохијевог живота, МЦП је припремила Темељни уговор и још 2012. га доставила Влади Црне Горе, на шта никада није одговорено.
Верзија која је достављена из српске престонице и која је понуђена на потпис премијеру Здравку Кривокапићу у Београду крајем маја ове године, и верзија коју је Влада послала у августу се разликују у неколико тачака.
Једна од спорних тачака је била да се у Темељном уговору као нерадни дани за православне хришћане предвиђају и вјерски празници који нису прописани Законом о државним и другим празницима.
Спорна је, за Владу, тада била и одредба у члану 12 којом би се држава обавезала да у "року од једне године" уз сарадњу са СПЦ и другим вјерским заједницама припреми закон којим би се регулисало питање повраћаја и обештећења, односно реституције покретних и непокретних добара која су национализована без правичне накнаде.
Првобитни нацрт, чији дјелови су доспјели у јавност током прошле године, био је насљеђе митрополита Амфилохија, по чијој иницијативи је и 2006. формиран Епископски савјет Српске православне цркве у Црној Гори као организациони дио Српске православне цркве.
Амфилохије је неколико пута говорио да са њим треба преговарати око Темељног уговора и да ће га он потписати као предсједник Епископског савјета. То не би био преседан јер је Темељни уговор СПЦ и Хрватске потписао тадашњи митрополит загребачко-љубљански Јован и "за Српску православну цркву у Хрватској".
Назив Православна црква у Црној Гори је постојао у верзији која је у марту представљена Синоду СПЦ, а чији је темељ био уговор из 2012. године. Тај нацрт је припремао бивши министар правде Владимир Лепосавић који је прије формирања Владе био дио правног тима Митрополије црногорско-приморске, док га је у Београду представио Епископски савјет СПЦ у Црној Гори.
Управо је тај назив био један од најспорнијих за врх Београдске патријаршије, а да је проблем са тим називом имао и врх власти у Србији је открио и предсједник Србије Александар Вучић.
- Њихов политички план у Црној Гори је био да Митрополију црногорско-приморску одвоје од СПЦ, да је прогласе у почетку православном црквом у Црној Гори и да се тиме временом Срби асимилују, нестану и да постоји јасна двотрећинска и трочетвртинска већина црногорског православног народа - рекао је Вучић раније.
Није прецизирао чији је то план био.
Епископски савет је основан 26. маја 2006. године, одлуком Сабора СПЦ којим је председавао тадашњи патријарх српски Павле, а тада је у употребу уведен и термин Православна црква у Црној Гори.
По тој одлуци Сабора која је уважавала околност да је Црна Гора постала независна држава, Православну цркву у Црној Гори сачињавају епархије Српске православне цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.
Сабор СПЦ у мају ове године, на ком је изабран нови митрополит МЦП Јоаникије је укинуо све Епископске савјете, а нови митрополит није добио и титулу архиепископа цетињског коју је имао Амфилохије, као ни титулу егзарха свештенога трона пећког.
Из кругова блиских врху СПЦ су те елементе означавали као сепаратистичке и збуњујуће.
Епископски савјет је било тијело које је организовало литије на којима се протестовало против Закона о слободи вјероисповијести.
Амфилохије је више пута јавно оптуживан за аутономашење и у Београду му се замјерало што говори о континуитету Митрополије црногорско-приморске са историјском и аутокефалном Митрополијом црногорском - Црногорском црквом.
- Црногорска православна црква је зовем. То је била Божија Црква. И Христова Црква, прије и изнад свега. И као таква је била призната у читавоме свијету, као што је и данас исто тако та иста Црква, Црногорска православна црква - Митрополија црногорска - казао је Амфилохије 2019. године.
