СРАМНА ОДЛУКА ИЗ ЗАГРЕБА: Убица Срба пуштен на слободу!
Предвиђања босанскохерцеговачких правних експерата и новинара да би се осуђени ратни злочинац Марко Радић Мака могао наћи на слободи убрзо након што је пребачен из Казнено-поправног завода у Мостару на издржавање казне у Хрватској, обистинила су се.
Радић је, подсетимо, након дуготрајног и веома темељног поступка 2011. године у БиХ правоснажно осуђен на 21 годину затвора због злочина против човечности, односно мучења, затварања, убиства и силовања у злогласном логору Војно код Мостара, па је из затвора требао да изађе тек 2027. године.
Међутим, након одлуке Жупанијског суда Загреб који признао пресуду из БиХ, али ју је смањио на 12 и по година затвора, Радић је, како преносе медији из БиХ, већ на слободи.
Како је потврђено из Жупанијског суда у Загребу, Радић је пуштен на слободу, и то 2. децембра 2018. године, што босанскохерцеговачка јавност до сада није знала.
Радић за своју слободу може да захвали министру правде БиХ Јосипу Грубеши, званичнику ХДЗ-а БиХ. Он је Радићев трансфер у Хрватску одобрио 8. октобра 2018. године, а Радић је, тек непуних два месеца остао у хрватском затвору.
Претходно је Жупанијски суд у Загребу прихватио Радићеву молбу па је донео пресуду којом је преузео извршење пресуде Суда БиХ. Дакле, Радић у Хрватској је угошћен практично на иницијативу Загреба, што је ХДЗ-ов министар, очекивано, прихватио.
Годишњица злочина: Породице жртава у Штрпцима 26 година чекају судску пресуду
- БиХ је чланица Европске конвенције о трансферу осуђених особа, према којој свака осуђена особа има право да изречену казну затвора или део казне извршава у држави свога држављанства. Према овој конвенцији између БиХ и других држава изврши се годишње на десетине трансфера осуђених, тако да је у 2017. години реализован 91 трансфер осуђених, док је у овој години примљен 51 трансфер - казали су раније БИРН-у у Министарству правде БиХ.
Међутим, због оваквог потеза Грубеше реаговао је главни тужилац Механизма за међународне казнене судове Серж Брамерц. Он је послао писмо Грубеши у којем је исказао незадовољство одлуком хрватског правосуђа којом је Марку Радићу осуђеном за ратне злочине на подручју Босне и Херцеговине драстично смањена казна.
Брамерцу је несхватљиво то што је Грубеша као министар потписао одлуку којом је у октобру 2018. дао сугласност да се бившем официру ХВО-а Радићу, који је у БиХ 2011. године правоснажно осуђен на 21 годину затвора због ратних злочина у логору Војно код Мостара укључујући убиства, силовања и злостављања заточеника, допусти да остатак казне издржава у Хрватској.
Логор Војно у којем је господар живота и смрти био Мака Радић био је један од најстрашнијих у логорском систему тзв. Херцег-Босне. Налазио се шест километара од града, у кућама и гаражама, у радијусу од 100 метара.
Саја Ћорић, жртва вишемесечних мучења у том логору, казала је, како је забележено и у књизи "Сведоци зла", да је кроз Војно прошло је кроз 800 особа.
"Срби, доћи ћемо и запалити вам град!" Хрватски полицајци напали младиће, па једном РАЗБИЛИ ГЛАВУ
Од тог броја, њих између 15 и 30 је у споменутом логору изгубило своје животе. Овај логор је био специфичан јер је у њему било заточено, и на разне начине мучено, око 80 жена и деце.
Велику улогу у чињену злодела имали су стражари логора Војно. Правоснажном пресудом Суда БиХ осуђени су споменути Марко Радић, као и Драган Шуњић, Дамир Брекало и Мирко Врачевић. Проглашени су кривима за прогон, убиства, затварања, силовања, мучења и друга нечовечна дела почињена над Бошњацима у логору Војно, па су осуђени на укупно 69 година затвора.
Радић је правоснажном пресудом, подсетимо, осуђен на 21, Шуњић на 16, Врачевић на 12 година, Брекало, који је иначе био пореклом Бошњак и до рата се звао Емир, на 20 година затвора.
Марио Михаљ, за којег се сматра да је погинуо, Ивек Колобара, Јуре Кордић, Неџад Чорић, Амел Хаџиосмановић и Неџад Тињак, све борци ХВО-а, су у оптужници против "Радића и осталих“ спомињани као извршиоци појединих злочина у логору Војно.
Брамерцу је несхватљиво то што је Грубеша као министар потписао одлуку којом је у октобру 2018. дао сугласност да се бившем официру ХВО-а Радићу, који је у БиХ 2011. године правоснажно осуђен на 21 годину затвора због ратних злочина у логору Војно код Мостара укључујући убиства, силовања и злостављања заточеника, допусти да остатак казне издржава у Хрватској.
Логор Војно у којем је господар живота и смрти био Мака Радић био је један од најстрашнијих у логорском систему тзв. Херцег-Босне. Налазио се шест километара од града, у кућама и гаражама, у радијусу од 100 метара.
Саја Ћорић, жртва вишемесечних мучења у том логору, казала је, како је забележено и у књизи "Сведоци зла", да је кроз Војно прошло је кроз 800 особа.
Од тог броја, њих између 15 и 30 је у споменутом логору изгубило своје животе. Овај логор је био специфичан јер је у њему било заточено, и на разне начине мучено, око 80-оро жена и деце.
ЗЛОЧИНЦИ СУ САД ТАЈКУНИ И ПЛИВАЈУ У ПАРАМА: Готовина, Чермак и Норац за кратко време постали милионери!
Велику улогу у чињену злодела имали су стражари логора Војно. Правоснажном пресудом Суда БиХ осуђени су споменути Марко Радић, као и Драган Шуњић, Дамир Брекало и Мирко Врачевић. Проглашени су кривима за прогон, убиства, затварања, силовања, мучења и друга нечовечна дела почињена над Бошњацима у логору Војно, па су осуђени на укупно 69 година затвора.
Радић је правоснажном пресудом, подсетимо, осуђен на 21, Шуњић на 16, Врачевић на 12 година, Брекало, који је иначе био пореклом Бошњак и до рата се звао Емир, на 20 година затвора.
Марио Михаљ, за којег се сматра да је погинуо, Ивек Колобара, Јуре Кордић, Неџад Чорић, Амел Хаџиосмановић и Неџад Тињак, све борци ХВО-а, су у оптужници против „Радића и осталих“ спомињани као извршиоци појединих злочина у логору Војно.
Вараждинка тужила град због пада на леду па добила скоро 10.000 евра
Михаљ је, по сведоцима, био управник, а Шуњић заменик управника логора, док је Марко Радић, заправо, спомињан „као главни“. Према исказу једне жене, у соби у којој је боравила 109 дана било је заточено 15 деце и 21 жена, које су свакодневно одвођене на силовање.
Најмлађе дете је имало само осам месеци, а најстарија жена око 85 година.
- Злочини у логору Војно су били толико монструозни да су чак и живи људи закопавани, а на десетине жена је сексуално злостављано у Војном - рекла је раније Саја Ћорић која је и сама сведочила у поступку против злочинаца у случају "Радић и остали".
Идриз Мерзић, из Удружења логораша Мостар, раније је, такође, говорио, да је логор Војно био место страве и ужаса.
- Неописиве су патње које су бошњачки цивили доживели у том логору. Тамо су се десили неописиви злочини. Велику тежину представља чињеница да су тамо били заточени и патили жене и деца. Ухапшени је био део низа извршиоца тих злодела - рекао је Мерзић.
Заиста, Апелационо веће суда БиХ је утврдило да је и након обновљеног поступка Тужилаштво БиХ успело доказати да су "Радић и остали" бивши припадници ХВО-а починили злочин против човечности, па да су наређивали, учествовали и подстрекивали затварање 80-ак жена, деце и стараца.
У затвор Војно су довођени и Бошњаци из Хелиодрома, а неки од њих потом нису преживели.
