СРБА НЕМА НИ ЗА ЛЕК! У Федерацији БиХ посла има само за одабране: Српски живаљ поново неподобан!
У државним институцијама не желе Србе, што се нарочито види у општинама Дрвар, Грахово и Гламоч
У Федерацији БиХ на сцени је систематско уништавање српског народа. Срби који су се након рата вратили на подручје ФБиХ, на своја вековна огњишта, тешко могу да добију посао у кантоналним институцијама или на нивоу ФБиХ.
ПРИПАДНИЦИ СИПА У АКЦИЈИ: У Сарајеву ухапшена особа због сумње да је производила и продавала ОРУЖЈЕ
СПЕЦИЈАЛНЕ МЕРЕ ОПРЕЗА ЗА ИЗБОРЕ У БИХ: Изборна комисија наручила 110.000 ролни ТОАЛЕТ ПАПИРА
"ТРЕБИЊЕ ЈЕ СРПСКИ ГРАД": Напади на Вучића у БиХ, зато што је подржао Србе у Српској
Запослење за Србе у кантоналној полицији, влади и другим институцијама у пракси не постоји. Срби, добију једно радно место од стотину, у неком од ресора у ФБиХ.
Радна места су резервисана за Хрвате и Бошњаке зависно о којем се од десет кантона ради. Једини изузетак, ако се тако може назвати је Кантон 10 или Ливањски кантон, у којем се налазе општине Дрвар, Грахово и Гламоч, где су Срби већински народ. Ту Срби могу да добију посао у полицији или у некој другој институцији.
Горан Броћета (СНСД), српски делегат у ПБиХ, каже да се од завршетка рата спроводи план направљен у Сарајеву да се Срби систематски униште на подручју Федерације и да се кроз забрану запошљавања не дозволи њихов повратак.
- У Федерацији не желе Србе. То се види и о положају Срба у општинама Дрвар, Грахово и Гламоч, које су на маргинама ФБиХ и оне се заобилазе код капиталних инвестиција. Да РС не пружа помоћ свом народу овде, тешко би опстали - истиче Броћета.
Он каже и да је занимљиво да српска места попуњавају неки подобни Срби које предлаже Сарајево или Мостар, и који су "Срби само по потреби".
- Није проблем за Србе само наћи посао у институцијама, већ је проблем уопште пронаћи било какав посао у ФБиХ, поготово ако сте Србин повратник - истиче Броћета.
Статистичка грешка
Према резултатима пописа из 2013. године, Федерација БиХ је етнички очишћена од Срба, који у том ентитету чине свега 2,55 одсто. Од 600.000 пре рата, сада их у ФБиХ има 56.550.
Срби тако, у том ентитету чине свега 2,55 одсто становништва, а тај проценат се у стручним круговима често назива и "статистичка грешка".
Посланик ДНС у ПБиХ Ненад Нешић је тражио да му се у року од 30 дана доставе тачан број Срба запослених у полицији, јавној управи, установама и предузећима. И након два месеца чекања добио је одговоре само из пет кантона.
- Подаци су поражавајући о броју запослених Срба у кантонима ФБиХ и свака прича да се поштује попис становништва из 1991. пада у воду, јер су бројке неумољиве - каже Нешић.
Он је истакао да је сваки кантон у Федерацији прича за себе.
- Сама чињеница да сам за два месеца добио одговор само из пет кантона све говори - констатовао је Нешић.
Он је рекао да је у Средњобосанском кантону у јавним институцијама запослено само 10 Срба. У МУП-у је само шест одсто Срба од укупног броја запослених, а само 72 запослена радника се изјашњавају као Срби.
У Тузланском кантону, навео је Нешић, од 476 запослених у јавним институцијама, само седморо су Срби, док у МУП и полицији ради 112 Срба од 1.986 запослених.
- У Босанско-подрињском кантону запослено је 18 Срба у институцијама овог кантона, а само 21 у МУП.
Након таквих поразних података покушавају замаглити бројке па кажу да у Министарству финансија ради пет одсто Срба у односу на укупан број запослених. Када мало боље погледате, видите да је то само један човек - истакао је Нешић.
Нешић је констатовао да је јасно зашто нема Срба у Федерацији.
- Да би негде човек могао да живи, мора да ради, има право на свој језик и писмо и да буде конститутиван, што Срби још нису у три кантона - подсетио је Нешић.
НА РАФТИНГ КОД КОМШИЈА! ЗАГРЕБ ПОТОПЉЕН ДО "ПЛАФОНА": У граду речни брзаци, аутомобили прекривени ВОДОМ (ФОТО/ВИДЕО)
ГОЈКО ПЕРОВИЋ ОШТРО О МИЛОВОМ ЗАКОНУ: "Литијама је прокуљала река непоколебљиве истине"
ТОТАЛНИ ПОТОП У ТУЗЛИ, УЛИЦЕ ПОД ВОДОМ: Аутомобили плутају као папир (ВИДЕО)
ЛОКАЦИЈА НА КОЈОЈ СУ СЕ СКРИВАЛИ ПРОДАТА ЗА "ДЕБЕЛЕ ПАРЕ": Детаљи истраге убиства Алана Кожара и Дамира Хаџића
