"СРБИ, ОДЛОЖИТЕ СЛАВЉА ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРЕ У ТРАГЕДИЈУ!" Познати инфектолог открио шта може да нас кошта живота
У почетку смо говорили да теже клиничке слике развијају старији и хронични болесници, али се испоставило да и млади и здрави могу да оболе и развију веома тежак облик болести, па и летални исход
Ако се ширење епидемије корона вируса настави оваквим темпом, суочићемо се с тешком ситуацијом, да број оболелих буде велик и превазиђе људске и просторне капацитете и лимите.
КОРОНА РАЗАРА НАШЕ ЈУЖНЕ КОМШИЈЕ: Регистрована нова 874 случаја, четири особе преминуле
ЦИРКУС У ХРВАТСКОЈ НЕ ПРЕСТАЈЕ: Корона земљом хара, Милановић и Пленковић не дају ни пет пара
"НЕЋЕМО ВИШЕ МОЋИ НИКОГА ДА ЛЕЧИМО" Хрватски лекари у агонији: Или уведите мере, или следи КОЛАПС ЗДРАВСТВА
На ово упозорава начелница Клинике за инфективне болести у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, др Антонија Верхаз, која наглашава да непримерене и ризичне начине понашања, нажалост, и даље можемо да видимо готово на сваком кораку.
– Прођете поред кафића, а већина становништва нема маску, не држи дистанцу. Организују се разни јавни и приватни скупови, без поштовања епидемиолошких мера. Сва окупљања и прославе морају да буду одложени за нека боља времена. Не можемо по цену живота правити славља, да би се она, онда, претворила у трагедију – поручује др Верхаз.
Како бисте оценили тренутну епидемиолошку ситуацију у Српској?
Она је забрињавајућа и алармантна. Клиника за инфективне болести је од 5. марта преображена у ковид болницу. Нажалост, ми смо све ово време имали висок број хоспитализованих пацијената, а у последње две недеље дешава се нешто с чим се раније никада нисмо сусретали. То је да је број пацијената који долазе у Клинику за инфективне болести на преглед и број пацијената у хоспиталном делу већи од онога који реално можемо да примимо.
Упркос томе, многи грађани и данас тврде да је корона измишљена?!
Тачно, тврде да је ово нека пропаганда, теорија завере. Корона и ковид 19 нису измишљени, већ сурова реалност не само код нас, него и у целом свету. И здравствени радници су само људи, и ми се плашимо за своје здравље и животе. Потребна нам је подршка свих да ову пандемију што пре зауставимо. Појединци, очигледно, не мисле ни на себе, а камоли на друге. Забрињава апсолутна индолентност дела становништва, који се по мрежама исмејавају овој ситуацији. А то апсолутно може довести до урушавања система. Угрожени су здравствени радници, али и пацијенти оболели од ковида, који долазе у све већем броју. Ту су и оболели од других болести који се морају лечити. Молим грађане да најозбиљније схвате апеле струке, јер здравствени систем је свима нама потребан и он се мора очувати.
Како свему одолевају здравствени радници?
Чињеница је да су они много више изложени корони него остали део популације. Након осам месеци борбе с пандемијом здравствени радници су исцрпљени и на измаку снага. Њихова исцрпљеност већ се граничи између здравља и болести. Може се десити да у већем броју почну оболевати и да одлазе на боловања због исцрпљености, активирања њихових хроничних болести, због заражавања короном. У том случају, постајемо угрожени комплетно сви.
Шта нам је чинити, да бар покушамо да спречимо неки гори сценарио?
Само треба да се придржавамо неколико једноставних мера, као што су: ношење маски, држање физичке дистанце, хигијена, избегавање окупљања и славља. То, заиста, нимало ниије тешко.
О чему најчешће размишљате кад кренете на посао?
Како ћемо издржати! Да ли ће тај дан у смену да дође цела екипа или ће неколико доктора и сестара јавити да су болесни. Питам се ко је следећи, ко ће испасти из смене и како да надокнадимо тај губитак, кад су радници исцрпљени. Кад видимо велике редове људи пред клиником, плашим се како ћемо да завршимо тај посао.
Чега се још плашите?
Да ћемо се инфицирати. Док, с једне стране, помажемо другима, с друге угрожавамо и себе и своје најмилије. Верујте, ми смо веома ревносни, придржавамо се мера и једна смо од клиника с најмањим бројем заражених. Међутим, и међу професионалцима сада, нажалост, расте број заражених, јер је инфекција јако раширена у заједници и општој популацији.
Из чега медицинари црпе снагу да иду напред?
Осим жеље да помогнемо свима којима је наша помоћ потребна, ту су и људи који нам се искрено захваљују и одају признање. И то што медицински радници дају максималан допринос у превазилажењу ове тешке ситуације. То су медицинске сестре и техничари, чистачице, а тешко је и портирима, возачима. Ипак, мислим да су сестре стуб који у овом тренутку трпи огроман притисак.
Шта вас, у овој ситуацији, зна непријатно да изненади?
Кад појединци, пред долазак у клинику, желе да изаберу собу!? Као да нису свесни да смо у ситуацији која је веома слична ратном стању. То ми је јако чудно. Међутим, ситуација се брзо промени кад дођу у болницу.
Како иде ток ове болести?
С високом температуром, респираторним симптомима, боловима у мишићима, губитком чула укуса и мириса. Упале плућа које прате ову болест су нешто што до сада нисмо виђали. Понекад је реч о тешким обостраним упалама које пацијента брзо могу да уведу у респираторну инсуфицијенцију и да отворе пут ка интензивној нези и респиратору.
Каква је прогноза људи који заврше у болници?
Након осам месеци борбе са овом болешћу можемо рећи да је она изузетно тешка и опасна. Један број оболелих ће имати лакшу клиничку слику, али се не зна ко. У почетку смо говорили да теже клиничке слике развијају старији и хронични болесници, али се испоставило да и млади и здрави могу да оболе и развију веома тежак облик болести, па и летални исход. А било је старијих који су лакше преболели.
Дакле, на ту карту не смемо да играмо.
Апсолутно не! Да ли ће клиничка слика бити лакша или тежа у великој мери зависи од имунитета. Имамо нови вирус који је непознат већини популације, а ко год дође с њим у контакт вероватно ће оболети.
Једно време смо се хватали за сламку да је вирус ослабио…
Да, али то није тачно. Не знамо много о томе, али не можемо играти ни на ту карту. Његова вирулентност није ослабила, чим се он одржава овако дуго. Имали смо дилему и заблуду да ће у летним месецима, због високих температура, овај вирус смањити потенцијал и можда чак и нестати, али се то показало као нетачно.
Да ли се код особе која је прележала корона стварају заштитна антитела?
Већина корона вируса изазива краткотрајно имунитет, онда титар антитела пада и поново постајете склони да добијете инфекцију. Већ тестирамо особе на антитела и приметили смо да има људи који су били заражени корона вирусом, а немају заштитних антитела. Неки имају, али не знамо колико ће она трајати и колико ће штитити особу. Претпостављамо да је, код неког ко није створио заштитна антитела, инфекција опет могућа.
Шта је с превенцијом?
За корону не постоји адекватан лек. Има велики број студија о ефикасности појединих лекова, али нема ни лека, ни вакцине. Дакле, нема превентиве, и то компликује ову болест.
Немају симптоме, а сеју заразу
Колико су опасни асимптоматски случајеви?
Многи људи немају никакве симптоме и тек случајно, односно кад морају на неки преглед, сазнају да су позитивни на корона вирус. Они, наиме, или немају симптома или су ти симптоми јако благи. Такве особе су срећници што се тиче њиховог здравља, али су епидемиолошки јако опасни.
У ком погледу?
Не иду у изолацију, јер нико од њих нити зна нити сумња да је болестан. У међувремену, шире инфекцију, која се тек касније случајно открије. А ко зна колико је та особа, до тада, посејала вируса и људи инфицирала. Онда се, опет, враћамо на причу о неопходности ношења маски, држања физичке дистанце, дезинфекције и личне хигијене. И, наравно, избегавања било каквих ризичних окупљања.
Тешко је рећи лошу вест
Шта је за Вас и за Ваше колеге посебно стресно и потресно?
Смрт је нешто с чим се свако људско биће, па тако и лекар, јако тешко суочава. Опомиње нас да смо сви смртни. А ми смо овде имали целе породице које су биле у тешком стању. Питају једни за друге, а ти не знаш шта да им кажеш. Имали смо по три смртна случаја у једној породици. То је јако стресно. Не знамо да ли да кажемо онако како јесте или да мало улепшамо ситуацију. Да ли да кажемо да је мајка или дете јако тешко, да је премештено у интензивну негу. Никад нисте начисто да ли треба да одгодите лошу вест која ће, свакако, негативно утицати на опоравак оболелог.
