СРПСКИ ИСТОРИЧАР РАСКРИНКАВА ЛАЖ О "ГЕНОЦИДУ" У СРЕБРЕНИЦИ: Муслимани убијали Србе под другим именима, а јели наш хлеб
Ненадокнадива грешка српских државника јесте што нису обавестили светску јавност да су у Сребреници муслимани за време своје владавине поубијали све Србе.
Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтев генерала Ратка Младића да УН преузму бригу о напуштенм муслиманским цивилима.
ДОДИК ЧЕСТИТАО ПЛЕНКОВИЋУ ПОБЕДУ, УЗ ВЕЛИКО "АЛИ": Вратите Србе на прератна огњишта, донесите неопходне законе
УСТАЛИ ПЕНЗИОНЕРИ ПРОТИВ ЂУКАНОВИЋА: За само два дана огроман број њих је потписао подршку СПЦ у Црној Гори
НАПАДНУТА АМБАСАДОРКА У ПОДГОРИЦИ: Пришао јој човек и урадио нешто НЕНОРМАЛНО - и то у ДОБА КОРОНЕ
- Нажалост, у Сребреници није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени. Последњу српску жртву, старицу Иву Мирковић, жену од преко 80 година, нашао сам заклану вероватно претходне ноћи на улазу у једну од вишеспратница близу полицијске станице - истиче Иванишевић, који је оснивач београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку.
Он подсећа да је у Сребреницу ушао у деликатној ситуацији међу првима захваљујући ратном пријатељу С. П, једном од команданата у Братуначкој бригади и носиоцу Ордена "Милош Обилић", са својим сином Бошком и двојицом бораца у аутомобилу београдских регистарских таблица на Петровдан 1995. године, а у Београд се вратио 23. јула.
- И затвори су били празни. Убијени су и сви српски ратни заробљеници. То је био најважнији, поражавајући, утисак. Толики покољ нису починиле ни преци данашњих убица, тада у униформама усташа у Другом светском рату. Сребреница без иједног живог човека српске националности - наводи Иванишевић.
Друга чињеница, коју помиње Иванишевић, која је у извесном смислу била и схватљива, представљали су муслимански/бошњачки заробљеници без личних докумената којима би могли потврдити свој идентитет.
- Сви су се служили лажним именима, а за проверу и идентификацију није било ни услова, нити времена. Један холандски војник ми показује муслимана који му се једном представио као Мухарем, а други пут као Омер. Да није учествовао у покољу по српским селима и у Сребреници не би морао да лаже и да се крије - оцењује Иванишевић.
Трећа незаборавна успомена је, каже он, огромна маса муслиманских избеглица, о којима нико није ни покушао да преузме бригу.
Уплашеним и успаниченим женама, старцима и деци, кад су их њихови напустили, једино је, додаје Иванишевић, преостало да заштиту, храну и воду, чак и лекарске услуге потраже у кампу Унпрофора од пожртвованих, али немоћних Холанђана.
- Све што им је требало добили су од српске војске и локалних цивилних власти. На опште запрепашћење представници УН су одбили захтев генерала Ратка Младића да УН преузме бригу о муслиманским цивилима. Зато је та огромна маса пала на леђа српским војним и цивилним властима и пожртвованим младићима холандског батаљона - прича Иванишевић.
Према његовим речима, Срби су, да би спречили хуманитарну катастрофу која је била на видику, потрошили све што су имали у својим радњама и магацинима.
- По скоро несносној врућини посебно је била велика потреба за водом и у кампу је даноноћно дежурала цистерна. Пекаре у Братунцу, Скеланима, Милићима, Зворнику и Власеници остале су без брашна. Хлеб и брашно су довлачени из Србије. Чак су и продавнице у градовима Републике Српске остале без хлеба. Све што је набављано прво је достављано муслиманским избеглицама - прича он.
У то време, после три године тешких страдања, српска страна је, оцењује Иванишевић, учинила највише што се од ње могло очекивати.
- Изостала је освета и непријатељски однос и породице муслиманских злочинаца имале су третман као недужна цивилна лица која су се стицајем околности нашла у невољи. Да су се муслимани тако понашали према српским цивилима хиљаде њих би данас било у животу - истиче.
Истина, каже Иванишевић, у муслиманском кампу је стално долазило до инцидената, свађа, међусобних оптуживања, па и физичких обрачуна, убистава и самоубистава, а појединци су кидисали не само један на другог, већ и на српске војнике и Холанђане, који су стално нешто пословали и настојали да им помогну.
Четврто, и најважније, каже Иванишевић, било је понашање српске војске, јер се Срби нису светили.
- Нико од цивила није из освете, а још мање зато што је муслиман, убијен од неког припадника Војске Републике Српске. А многи од тих војника имали су за освету сијасет повода - додаје он.
Иванишевић истиче да је био нормалан и оправдан страх и паника који су владали по селима међу муслиманским живљем, јер су добро знали шта су њихови војници, њихови рођаци, очеви и браћа учинили мештанима, дојучерашњим комшијама у српским селима, а муслиманске куће су биле пуне опљачкане српске имовине.
Он подсећа да је српска војска у борбама око Сребренице заузела четрдесет три муслиманска села са десетинама хиљада уплашених и успаничених мештана, углавном деце, жена, болесних и старих.
- Чињеница да није било масовне освете ни покоља муслиманског становништва изазвала је невјерицу и запрепашћење не само у Сарајеву, већ изгледа још веће у Вашингтону. То што муслимани нису имали цивилних жртава било је највеће изненађење рата не само у БиХ, већ и на просторима бивше Југославије - наводи он.
Иванишевић истиче да су се у шоку нашли и планери НАТО пакта који су изгубили пресудан разлог за своју акцију против Републике Српске.
- Срећом да то нико ни у Вашингтону, нити у Сарајеву није очекивао. Да су само тако нешто претпоставили, они би се побринули да се остваре слутње Алије Изетбеговића и у селима би се нашло 5.000 убијених цивила. Како бисмо се тек тада бранили да нисмо криви!? - каже Иваношевић.
Као општи утисак, Иванишевић наглашава да је велики пропуст и ненадокнадива грешка српских државника и политичара што ни тада ни касније нису обавестили јавност да су у Сребреници муслимани за време своје владавине поубијали све Србе.
- А, осим мештана, стрељали су и српске ратне заробљенике. Ако они за то нису одговорни, нису одговорни ни Срби за њихове заробљенике. Нажалост, наши председници и њихова пратња су занемарили српске жртве или за њих тада нису знали, а изгледа да не знају ни данас - истиче Иванишевић.
Он наводи да су се српски званични представници снисходљиво извињавали муслиманима и упорно доносили венце и цвеће, што је у Србији, а и у свету створило утисак да су Срби, а не муслимани починили покољ цивилног становништа.
- Такво понашање је у великој мери допринело стварању култа лажи који још доминира и на домаћој и на међународној сцени - наглашава он.
Иванишевић истиче да су Срби муслиманским цивилима, којих се затекло неколико десетина хиљада, обезбедили воду, храну, медицинску помоћ и на крају их чак и превезли до њихове територије.
- Нису допустили да одрасли муче себе и децу, пешачећи неколико десетина километара по врелом јулском сунцу - каже.
Нажалост, додаје Иванишевић, муслимани су српске цивиле, како у Сребреници, тако и у селима, поубијали, а због тога се нису ни кајали ни извињавали ни тражили опроштај, нити су доносили цвеће на гробове људи које су убили, јер они убиства Срба, као и у претходним ратовима, нису ни сматрали злочином.
"МИЛО НЕЋЕ ПОБЕДИТИ ЦРКВУ БОЖИЈУ" Амфилохије поручио режиму у Подгорици - спремни смо на дијалог, ви водите монолог
МИЛО ЈЕ ГОТОВ! Црногорски водитељ ОДУВАО ДПС пред изборе: "Гласајте их, тако вам СУЗАВЦА" (ВИДЕО)
ЧАК НИ МИЛОВИ САТРАПИ НИСУ МОГЛИ ДОНЕТИ ДРУГАЧИЈУ ОДЛУКУ: Брачни пар Касалица пуштен да се брани са слободе
КРСТИ ВУКА, ВУК У ГОРУ: Амфилохије поручио да му је жао Ђукановића, јер га је запосео сам ђаво
"ЧЕКАМО ДО ПЕТРОВДАНА" Амфилохије о року за укидање Закона о слободи вероисповести, а открио и шта после
