СТИПЕ МЕСИЋ О РАСПАДУ СФРЈ: Цела Европа и свет били су за ОПСТАНАК Југославије, да није било Милошевића и Туђмана - могло је без рата!
Три деценије је прошло од почетка распада СФРЈ
Последњи председник Председништва бивше СФРЈ Стјепан Месић, 30 година након формалног почетка распада заједничке Југославије, каже да је већина у Председништву, републикама, као и Европа и свет, била за опстанак Југославије, али да то није било могуће након састанака Фрање Туђмана и Слободана Милошевића.
Због отказа руских туриста, цене у Грчкој никад ниже! Полупансион на 10 ноћи са превозом од 330€
СРПСКА ПРВИ ПУТ НЕМА НИТИ ЈЕДНОГ ЗАРАЖЕНОГ НИ УМРЛОГ ОД КОРОНЕ: На респираторима још девет особа
"ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК СЕ НЕ ИМЕНУЈЕ У НЕМАЧКОЈ ВЕЋ У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ" Додик бесан на немачког дипломату, не поштује протокол!
- Све смо могли за столом решити, међутим, након договора Фрање Туђмана и Слободана Милошевића, прво у Карађорђеву, а касније у Тиквешу, то је било неизводљиво", тврди Месић у разговору за Танјуг, поводом три деценије од када су на данашњи дан, 25. јуна 1991. године, словеначки и хрватски парламенти донели одлуку о проглашењу самосталности, чиме је формално почео распад Југославије.
Месић, коме се памти реченица коју је изговорио у октобру 1991. године у хрватском Сабору - "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема и хвала вам лијепо", појашњава да је на место председника Председништва СФРЈ дошао са идејом да буде последњи председник Југославије по моделу Јосипа Броза Тита и да је потребан нови политички модел - конфедерација.
Према његовим речима, у времену које је претходило 25. јуну 1991. године, у Београду је све било блокирано - и Председништво, Влада, Уставни суд, Врховни суд, све савезне институције, а само је, каже, наивац могао да мисли да се ствари могу завршити добро.
- Могло је завршити без рата, могло је завршити у једном другом моделу. Био је потребан нови политички договор и то је био мој задатак, с тим задатком сам дошао у Београд јер сам сматрао да можемо изборити конфедерацију - наводи Месић.
Било је, како додаје, замишљено да конститутивни елементи Федерације - републике прогласе независност и да исти дан потпишу конфедерални споразум на три, пет, осам година, колико се договоре, као и да се утврди који су конфедерални основи и који су извори финансирања конфедералних институција.
Месић је испричао да су он и српски члан Председништва Борисав Јовић, који је вршио функцију председника Председништва од 15. маја 1990. до 15. маја 1991, договарали састанак на којем би присуствовали њих двојица, Туђман и Милошевић, јер су закључили да ситуација не води никуда и да је потребно сести за сто и договорити се.
- Мене је Туђман шутнуо, а Милошевић је шутнуо Бору. Њих двојица су се нашли у Карађорђеву, а Туђман је, када се вратио из Карађорђева, црвен у лицу, ставио мапе на сто и казао нам шта је предложио Милошевић - Хрватској граница из 1939. године и такозвана турска Хрватска - рекао је Месић.
Додаје да је питао Туђмана шта каже на то бошњачки лидер Алија Изетбеговић, а да је добио одговор "Алија нема шта рећи - када се ми сложимо нема места за Алију".
- Казао сам му - то је рат, када дираш туђу територију, БиХ је призната, то је рат, али тако је завршено. После је Туђман отишао и нашао се у Тиквешу, ми мењамо стране у БиХ, рат се наставља, чишћење се наставља, злочини се настављају, а све то није требало да се деси - истиче Месић.
Месић, као сведок распада Југославије, каже да смо данас у могућности да ствари решимо и додаје да се увек ствари могу решити и након рата, убијања...
- Увек се мир може наћи, увек се може изабрати мир, а заборавити мржња - каже Месић и наводи да је мржња производ рата, а да међу нама влада овако дуго јер је "многи из Хрватске наплаћују из хрватског буџета, а у Србији из српског буџета".
- Ти професионални мрзитељи, они то наплаћују и изгледа како су жестоки, али новци су у питању - наглашава Месић и поручује да је важно да "демократска јавност проговори и да каже доста нам је мрзитеља, идемо сарађивати као суверене, суседне земље које имају компатибилне привреде".
