СТОП КАНОНИЗАЦИЈИ ЗЛОЧИНЦА: Папа Фрања неће Степинца прогласити свецем!
Јавно изречени став папе Фрање, који је рекао да историја мора још да се изучава пре него што се Степинац прогласи светим јер има "неразјашњених тачака“, подигла је праву буру у Хрватској.
Својом изјавом папа је практично јасно ставио велики знак питања на тежње Хрватске да се Степинац прогласи свецем. Додати, Хрватска, односно онај њен екстремнији део био је посебно изреволтиран папиним признањем да је у том процесу, тражио - и добио - помоћ патријарха СПЦ Иринеја. Наиме, у изјави за загребачки “Вечерњи лист” након посете Северној Македонији и Бугарској, папа Фрања је истакао и да је Степинац човек с врлинама и да је то црква изјавила тиме што га је прогласила блаженим, али да то још није довољно да би постао светац.
ОВО ЈЕ "ПРЕСУДА РУСИЈИ" И УДАРАЦ НА СРБИЈУ: Оштре реакције на пресуду "пучистима" у Подгорици
Први пут за девет година, једна држава НИЈЕ ПРИСУСТВОВАЛА самиту у Тирани: Шта је довело до тога?
"ИЗГУБИО АПЕТИТ": ЕВО ЗАШТО је Тачи одбио да присуствује данашњем ручку са учесницима самита "Брдо - Бриони"
- И ја, који треба да потпишем канонизацију, с мојом одговорношћу молио сам, промишљао, тражио савет и онда сам видео да треба да тражим помоћ Иринеја. Иринеј је велики патријарх. И Иринеј ми је помогао. Основали смо заједно историјску комисију. Радили смо заједно. Јер и Иринеја и мене занима једино истина. Не погрешити - нагласио је папа Фрања.
Како је рекао, чему служи једна изјава о светости ако није јасна истина.
- Знамо да је Степинац добар човек, да је блаженик, али да се учини овај корак ја сам тражио помоћ Иринеја да се учини истина. Изучава се. Најпре је основана комисија која је дала своје мишљење. Али сада се изучавају друге тачке. Продубљују се неке тачке како би истина била јасна. Ја се не плашим истине. Не плашим се. Само се плашим суда Божјег - истакао је папа Фрања.
Одмах након ове изјаве, папа се нашао на удару једног дела хрватске јавности. Позната десничарка Ружа Томашић рекла је да не мисли као папа:
- Папа на овај начин још једном суди Степинцу. Зашто бих мислила оно што папа мисли? - рекла је Томашићева, а потом се обрушила на патријарха српског Иринеја оптужујући га да је био заговорник рата. Никола Грмоја, из странке Мост, сматра да Католичка црква жели добре односе са православцима, а да за СПЦ постоје проблеми у канонизацији Степинца, па папа жели да усклади ставове с њима.
Одмах су и на бројним десним порталима осванули коментари и написи у којима је папа Фрања изложен нападима. С друге стране, историчар Љубодраг Димић, члан заједничке комисије о Степинцу, истиче да је његову кривицу немогуће умањити.
- У питању је расни и дискриминаторски поредак и иста таква државна творевина коју Степинац никада није осудио. Процес прекрштавања у НДХ државни је пројекат у којем као партнер државе активно учествује Римокатоличка црква на чијем је Степинац челу - истиче Димић и додаје да се насилно вршило не само католичење православаца, већ и насилна денационализација, елиминисање српских елита и пљачка становништва.
- Нова истраживања показују да је идеја да се исели део Срба из НДХ била Степинчева. О томе говоре високи немачки функционери на саслушањима која су обављали амерички официри у Аустрији 1945. Католичка црква је у свим усташким јединицама имала свештенике који су давали опрост онима који су вршили најмонструозније злочине - каже Димић.
Социолог религије Драшко Ђеновић сматра да је изјава папе дипломатска
Ако се нешто деси нама или нашим породицама, КРИВЦИ ће бити Мило и Ацо Ђукановић
ДРАМА НА ЈАДРАНУ! Брод се покварио насред мора, угрожени животи 250 путника!
БРУКА ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ! Сви Срби проглашени кривим у случају "Државни удар"! Мандићу и Кнежевићу пет година затвора, Дикићу осам
- Назвао је Степинца добрим човеком, што значи да и нема пуно тога да му замери. С друге стране похвалама о Иринеју показао је да жели добре односе са Московском патријаршијом и да поштује њене савезнике - подвлачи Ђеновић.
Степинац је осуђен за "сарадњу са врхом НДХ, посебно Антом Павелићем, за прекрштавање десетина хиљада Срба, подстрекивање усташа и противнародно деловање након рата“.
