Штрајк у здравству Хрватске ескалира: Запослени остају на улицама, Синдикат Заједно без помака у преговорима!

Њихов захтев је повећање основне зараде за најмање 20 одсто и промена уредбе о коефицијентима.

Синдикат инсистира на вишим платама, побољшању радних услова, као и решавању проблема везаних за мањак медицинског особља, који је постао све израженији последњих година. Како би се постигао напредак, запослени захтевају конкретну акцију и одговоре од надлежних, укључујући и повећање буџета за здравство и обезбеђивање бољих услова за рад.

На питање о могућим преговорима, из Синдиката Заједно поручују да, иако су отворени за разговоре, до сада нису примили никакву иницијативу од стране владе или министарства. Чланови синдиката истичу да ће наставити са штрајком и притисцима док се не постигну конкретни резултати који ће унапредити здравствени систем и обезбедити боље услове за рад запослених.

Штрајкови запослених у здравству у Хрватској нису новост и понављали су се током последњих неколико деценија, а најистакнутији штрајкови у здравственом сектору догађали су се у неколико наврата, обично услед незадовољства ниским платама, лошим радним условима и мањком особља. Ево неколико кључних тренутака када су се у последњим годинама догађали већи штрајкови у здравственом сектору:

1.Штрајк из 2011. године:
Један од значајнијих штрајкова у здравству у Хрватској догодио се 2011. године, када су синдикати запослених у здравству организовали штрајк због смањења плата и великих резова у јавном сектору, који су уследили након глобалне економске кризе. У том периоду, радници су се успротивили планираним мерама штедње које су се одражавале на њиховим платама и радним условима. Штрајк је трајао неколико дана, а тражено је повећање плата и боље услове за рад.

2. Штрајк у здравству из 2015. године:
У 2015. години, здравствени радници у Хрватској поново су изашли на улице због лоших услова рада, ниских плата и великог оптерећења. Синдикати су тада тражили већа улагања у здравствени систем, повећање плата и бољи радни амбијент, јер је у том периоду био изражен мањак здравствених радника. Штрајк се углавном односио на медицинске сестре и техничаре који су тражили повећање плата и смањење радног времена.

3. Штрајк из 2019. године:
Здравствени радници су штрајковали и 2019. године, када је у Хрватској организован један од највећих штрајкова запослених у здравству у последњим деценијама. Штрајк је био усмерен на повећање плата, али и на решавање проблема везаних за преоптерећеност радника и недостатак медицинског особља. Запослени су тражили веће плате и боље радне услове, јер је рад у болницама постао изузетно стресан и исцрпљујућ. Тада су се организовали и масовни протести у Загребу, а штрајк је потрајао неколико недеља.

4. Штрајк 2020. године:
Иако штрајк у 2020. није био тако масован као претходни, здравствени радници су поново тражили боље услове током пандемије COVID-19, када су се суочавали са великим бројем пацијената, преоптерећеним системом и високим ризиком од заразе. С обзиром на повећан број оболелих и сталну борбу против вируса, радници су тражили повећање плата, заштиту радних права и боље сигурносне услове.

5. Техничка и лекарска сестра и штрајк из 2022. године:
Још један штрајк се десио 2022. године, када су медицинске сестре и техничари, уз подршку других здравствених радника, захтевали веће плате и бољи статус у здравственом систему. Овај штрајк је био део ширег незадовољства са здравственом политиком државе, која није пружила одговарајући одговор на њихове захтеве за бољим условима рада.

6. Актуелни штрајк у 2023. и 2024. години:
У последњих неколико дана, како сте навели, штрајк у здравству Хрватске поново је на снази, а запослени у здравственом сектору захтевају боље услове рада и повећање плата. Према изјавама синдиката, до сада нису били позвани на преговоре, а радници су одлучни да наставе са штрајком док се њихови захтеви не испуне. То је још један у низу штрајкова у здравственом сектору који се понављају због дуготрајног незадовољства са условима у здравственом систему.

Ови штрајкови обично рефлектују дубоке структуралне проблеме у хрватском здравственом систему, који укључују мањак запослених, лоше радне услове, ниске плате и, често, неразумевање од стране власти у погледу озбиљности тих проблема.