СВЕДОК ОПТУЖБЕ НА СУЂЕЊУ КАПЕТАНУ ДРАГАНА: Заробљене Хрвате терали да вичу "За краља и отаџбину"!

У Сплиту је данас постављено Суђење Драгану Васиљковићу за ратни злочин. Сведочили су Заточеници книнског затвора, српски полицајци заробљени у јуну 1991. године.

Сведок Ивана Кризманић био је полицајац из PP Слуњ, заробљен 6. јуна код Личког Петровог Села.

- Одвезли су нас у Кореницу, а онда у Удбину крај Книна. У Удбини су нас одмах почели тући. Истицао се један Црногорац не знам му име. Кундаком су ме ударили у око. Исто вече су нас одвели у Книн. Заустављали смо се на сваком пункту где су нас тукли. У затвору у Книну сам био до 14. августа када сам размењен. У барутани Книнске тврђаве био сам месец, месец и по, а онда су нас пребацили у стару болницу. Чувари су нас тукли, доводили су и цивиле да нас туку. Унутра смо били нас шесторица. Четири полицајца и два цивила. Тукли су нас шакама, пендрецима, ногама. Најгоре би било за православне празнике. Било је поломљених ребара и избијених зуба . Били смо гладни и жедни. Капетана Драгана сам први пут видео на испитивању у једном ресторану. Он нас није тукао. Питао би је ли нас ко туче, али  како би то питао испред стражара, нико му не би одговорио - казао је сведок Кризманић.

Бранитељ Томислав Филаковић питао је сведока како је знао да је капетан Драган био командант у затвору, а тражио је и да сведок направи разлику између "мартићеваца" и "книнџи". Сведок је навео да су га лекари прегледали у Загребу након размене, али документацију нема јер му је изгорела у кући у Селишту Дрежничком за време окупације. За капетана Драгана нико га није питао до испитивања у Карловцу 2006. године. Васиљковић је тражио од сведока да му понови како је он то чуо њега да се хвали да је освојио Костајницу.

Лизали смо воду са зидова нашег затвора

Сведок Звонко Магдић био је заробљен с Кризманићем и са њим је био заточен у барутани книнске тврђаве.

- Тражили су да им кажем колико има полицајаца у испостави Дрежник, чак су ми дали и попис који сам ја требало да прегледам. Капетана Драгана видео сам у Книну када су нас довели. Рекао је стражарима да престану да нас туку. У Книну су нас врло често тукли, палицама, кабловима, шакама и ногама. Знали су тражити од нас да радимо склекове, па би нас тукли ногама. Васиљковић ме лично никада није тукао. Барутана је била величине пет са шест метара, мрачан простор, нисмо знали ни када је дан, ни ноћ, није било прозора, а ни WC. Малу нужду обављали смо у просторији која је била доста влажна па смо са зидова лизали воду. Храна је била пресољена, од ње би били жедни, а воде нисмо имали. Један стражар је био добар према нама па би нас пустио напољу да мало прошетамо, а дондо би нам и воде. Првих шест дана спавали смо на земљи, а након тога смо добили некакве клупе. Чувари су нас тукли свакодневно, ја сам био модар од удараца. Нисам имао ломова. Највише је страдао Марко Мијић, повраћао је крв, одвели су га у болницу - испричао је Магдић.

Од стражара је сазнао да је капетан Драган њихов комнандант. Видео га је у цивилу, тренирци и мајици кратких рукава, а не униформи.

- Колико знам, није тукао заробљенике, нити је долазио код нас у барутану, већ је био у команди - казао је сведок.

Заробљене Хрвате терали да вичу "За краља и отаџбину"

Никица Пливелић био је заробљен 8. јуна 1991. године и одведен у книнску тврђаву. И он је казао како су их чувари тукли.

- Почео сам јести тек након две недеље. У посету ми је дошла сестра. Тада су ме пребили. Видео сам једну особу од око 70 година. Питала ме, туче ли ме ко. Рекао ми је да нас нико не сме тући, смејао се. Узео је гитару и нешто свирао па је отишао. Чувар Петар Бајић ми је рекао да је то капетан Драган и да је он њихов командант те да он обучава посебне јединице које намеравају напасти Загреб. 40 дана смо били у тој просторији, нисмо се купали, ни бријали, нити смо прали руке. Ругали су нам се да изгледамо као четници. Знали би да нас постројава па би неко од стражара викнуо: "За кога?", а ми би морали отпоздравити са "За краља и отаџбину". Једном је Кризманић викнуо "За дом спремни" па смо добили батине да је било крви до кољена.