СУДБОНОСНА ГОДИНА ЗА РЕГИОН?! Велики избори чекају нас 2024. године! Све под сенком РУСИЈЕ и САД

Мишљења о томе који избори у свету ће највише утицати на Западни Балкан су подељена, а према речима политиколога Деспота Ковачевића, једно од занимљивијих у том контексту ће бити гласање за европски парламент, док се амерички избори могу посматрати кроз мањи или већи фокус на регион.

- Често се каже да што је мањи фокус на Балкану, то је боље по Србију или по српску страну, због тога што је често та политика била наклоњена према неким политикама које нису у српском националном интересу, како то процењују власти - рекао је Ковачевић за Танјуг.

Према његовим речима, избори у Сједињеним Америчким Државама имају своје рефлексије на свет, а очигледно ће, каже, поново доћи до обрачуна као прошлог пута - између Бајдена и  Трампа.

- Овај пут, чини ми се, мало више на страни Доналда Трампа, тако да ти избори могу да донесу значајну превагу која је и у претходном мандату Трампа пуно тога променила у САД. Све што се дешавало 6. јануара, упад на амерички Капитол, све су то догађаји који могу битно да утичу на односе према демократији у свету - каже Ковачевић.

За регион, а самим тим и за Србију биће значајни и избори за Европски парламент.

- Избори за Европски парламент ће свакако бити занимљиви. Они поново могу да врате одређене политике, видели смо претходних дана и разговоре на тему Србије, тако да могу да имају утицаја, пре свега јер је Србија на европском путу - рекао је Ковачевић.

На гласање у 2024. години излазе и грађани Северне Македоније, Босне и Херцеговине, а Хрватску очекују и европски, председнички и парламентарни избори, али не у истом термину.

Ковачевић наводи да је у Хрватској ХДЗ и даље убедљиво најјача политичка опција, док се на левој страни примећује криза лидерства и социјалдемократске партије, која сада можда има и најниже рејтинге.

- Процењује се да је њихова снага на око 15 одсто и њихово потенцијално коалирање са зелено-левим партијама које воде главни град би вероватно доринело укрупњавању партијске сцене у Хрватској каква је била и у ранијем периоду - навео је Ковачевић.

Како каже, у том погледу могу се очекивати занимљиви избори, пре свега парламентарни.

- Што се тиче председничких избора, за сад имамо једног кандидата, то је Зоран Милановић, који, чини се, на партијском спектру узима од свих опција одређене бираче, и од социјалдемократа и од ХДЗ, и он за сад нема ниједног јаког противника - прокоментарисао је Ковачевић.

Социјалдемократска опција је у кризи и у Северној Македонији, указује Ковачевић и напомиње да партија на власти СДСМ по многим истраживањима, како се чини, има јако лош рејтинг.

На питање да ли ће главна тема избора у Северној Македонији бити уставне промене којима би се испунио услов за наставак преговора са ЕУ, Ковачевић каже да су оне требале да се десе и пре избора, али да није дошло до договора између партија јер се ВМРО-ДПМНЕ успротивио.

- И у ВМРО имате занимљиву ситуацију да се лидерство Христијана Мицкоског размимоилази у много тога са (Николом) Груевским који није у земљи и који покушава да се врати. То ће, вероватно, бити најзанимљивије питање са те стране спектра - оценује Ковачевић.

Он подсећа да Северна Македонија први пут у својој историји има, барем у овом техничком мандату, Албанца за премијера, што је, напомиње, такође један спецификум.

- Видећемо какве ће бити постизборне могућности зависно од резултата, али оно што је сигурно јесте да је (Димитар) Ковачевски најавио европски фронт који ће се супроставити ВМРО. Чини се да ће бирачи одлучивати о много тога - рекао је Ковачевић и додао да је питање европских интеграција итекако важно за Северну Македонију, али да је због спора са Бугарском прорадио и евроскептицизам.

Када је реч о локалним изборима у БиХ у 2024. години, Ковачевић сматра да ће тема изборног закона, која је сада актуелна, бити актуелна и у предизборној кампањи.

Када је реч локалним изборима у Републици Српској (РС), председник РС Милорад Додик најавио је поцетком јануара да ће РС креирати свој изборни закон који предвиђа да ентитет сам проводи општинске и републичке изборе, а претходно је високи представник у БиХ Кристијан Шмит најавио да ће он "наметнути измене Изборног закона БиХ који се тичу изборног интегритета у БиХ, ако их законодавци не изгласају у идућим данима".

Ковачевић каже да ће то по ком закону ће се спровести локални избори у РС зависити и од могућности и од спољних притисака или дозвола да се тако нешто уради.

- Чини ми се да уколико Додик крене са тим законом, а он буде оспорен са више страна, да ће бити оспорен легитимитет тих избора. У том погледу локални избори немају само локални, него ће имати један шири карактер јер ће говорити о капацитетима БиХ и међународне заједнице у БИХ да управља процесима - сматра Ковачевић.

Он оцењује да није искључено да ће се у 2024. години одржати и ванредни парламентарни избори на КиМ и додаје да је покренут и административни поступак како би се оспорили мандати градоначелника на северу покрајине и самим тим се отворио процес за нове изборе.

- Очигледно да ћемо у скорије време, када се спроведу све процедуре по том питању, имати нове изборе у четири општине на северу Косова и Метохије, али оно о чему се већ дуже времена говори јесу потенцијални ванредни парламентарни избори. Редовни парламентарни избори на КИМ планирани су за почетак 2025., али чули смо из власти и опозиције да ванредни избори не би били никакав проблем и да их очекују и једни и други - каже Ковачевић.

Коментаришући предстојеће изборе у Русији, Ковачевић указује да је ту трка сужена и да је компетиција умањена.

- Русија је у једном великом сукобу, такви сукоби често хомогенизују бирачко тело и по неким истраживањима Владимир Путин и Јединствена Русија као најјача политичка организација стоји добро, има велику подршку. Да ли је могуће да се деси промена веома је упитно, не само због расположења бирача него и због услова у којима се одржавају избори - рекао је Ковачевић.

Ковачевић закључује да је извесно да ће, када је о изборима реч, 2024. бити занимљива година и да много криза које постоје у свету, поред редовних избора,  могу да доведу и до ванредних парламентарних избора у појединим земљама.

(Тањуг)