СВЕТОЗАР (49) УМРО НА РЕСПИРАТОРУ Његова жена неутешна "Звала сам да питам како је, а рекли су ми..."
Ради се о још једној тужној исповести особе чији је члан најуже породице преминуо од последица заразе корона вирусом, а након што је прикључен на респиратор.
Далида Роквић 26. марта остала је без мужа Светозара Стевена (49) који је преминуо на интензивној нези Клинике за анестезију и реанимацију Клиничког центра Универзитета у Сарајеву (КЦУС).
ПРОЦУРИО ЗВАНИЧНИ ДОКУМЕНТ: Завртеће вам се у глави када видите колико кошта Марковићев "мајбах" сличан Миловом
ДРИТАН ПРОГОВОРИО О КАВАЧКОМ КЛАНУ: Одговором на Катнићеве тврдње открио ко га је УЦЕЊИВАО
КРИВОКАПИЋ БИО МИЛОВ ФУНКЦИОНЕР, ЋУТАО И ПРИМАО МАСНУ ПЛАТУ: Стављао у џеп скоро 4000 евра месечно! (ФОТО)
Роквић је истакла да није знала да јој је муж преминуо на респиратору, те да нико није дао пристанак од породице да га и прикопчају. Она тврди да су то морали, позивајући се на члан 18. Закона о правима, обавезама и одговорностима пацијента.
- На Подхрастове је смештен 15. марта јер је седам дана имао температуру, био је позитиван на корону и имао је упалу плућа. Сатурација му је спала и требао је кисеоничку подршку и друге антибиотике. До тада је пио само Сумамед. Како сам у комуникацији са пријатељима неким докторима извана добила информацију о леку Тоцилизумаб и да помаже ковид пацијентима у раној фази јако успешно, тако смо одмах хтели да га набавимо и да му га аплицирају. Тада смо одбијени јер је супруг имао мултипле склерозу. Чекали су неуролога.
Почео се осећати боље
Налаз неуролога је био да нису познате нуспојаве на демијелинизацију код МСа, а конзилијум како су из отпусног писма видели није се ни састао да одлучи да ли да му ипак покушају дати Тоцилизумаб.
- Шта ће логиком МС који има годинама учинити човеку који може умрети од ковида, реално нама није било логично, али да се конзилијум није састајао и одлучивао уопше о томе нисмо знали док нисмо добили отпусно писмо, њему су само рекли "рекао неуролог да не може". Можда му је тада могао бити спасен живот јер презају дати лек због тражења рефундације трошкова, а не презају од тога да људе прикопчавају на несигурне респираторе - каже Далида Роквић.
Након пар дана, температура је спала и почео се осећати боље, јести више и његова докторка му је рекла у понедељак 22. марта да он заправо више нема корону него упалу плућа која ће се санирати временом антибиотицима.
- Кисеоник док одради своје ће рашчистити плућа биће све боље и боље. И од тог дана имам слике где мој супруг има боју, смеје се, додуше необријан, али сасвим солидног изгледа што се види и на приложеним сликама. Међутим како горе нестаје често кисеоника, што су потврдили сви за које знам да су горе лежали, у ноћи се његова клиничка слика мења одједном нагоре и у раним јутарњим сатима 23. марта пребацују га на интензивну негу Клинике за анестезију и реанимацију. Тада му је изречена лаж да му је сатурација спала на 55, што можете видети из поруке коју ми је послао у раним јутарњим сатима кад је написао да је пребачен и где, а у отпусном писму са Подхрастова пише 78. Лично сматрам да се десила ситуација са нестанком кисика на коју се стално жалио – тврди Далида Роквић.
Од 23. марта до 26. марта, дана када је преминуо, како каже, све се одвијало у чудним околностима.
- Прво сам сазнала да је на НИВ-у што је било супер јер је то неинванзиван уређај који пружа већу и бољу кисеоничку подршку и да је стабилизован, у седећем положају и са сатурацијом изнад 90. Међутим у четвртак 25. марта рано ујутро супруг ми шаље поруку да ли му могу набавити кисеоник да изађе кући иначе ће завршити на респиратору и чим набавим да му јавим. Нама се стално давала информација да је стабилан и комуникативан и да може седити. Те вечери 25. марта опет зовем, а период за информације у вечерњим сатима је од 19 до 20 часова, и зачудо ми се јави доктор чије име сам заборавила јер смо и син и ја у међувремену добили корону и били и физички и психички оптерећени свим и свачим, тражи да што пре купимо и доставимо Тоцилизумаб. Лек смо доставили у року сат, у 21.30 часова, Заова је предала лек и речено јој је да је стабилан ''samo психички узнемирен''. Шаљем му поруку у 22 часа да ће добити лек и видим да је поруку видио. Нико други није могао погледати поруку јер је имао шифру. Идућа два сата те ноћи од 22 до поноћи су мистерија. Углавном, он је заиста преминуо на респиратору у 00.15 часова 26. марта – навела је Роквић.
Од КЦУС-а је тражила медицинску документацију и добила је само део који се односи на документацију са Подхрастова, а од Клинике за анестезију и реанимацију су само добили отпусно писмо.
- Добили смо две верзије отпусног писма, а чекали смо га три сата као да су га тек куцали. У првој верзији нема податак да је Тоцилизумаб уопште примио. Након што смо питали медицинску сестру која је изашла да ли је уопште добио лек те показали папир на којем је датум достављања лека она је отишла је и донела друго отпусно писмо где пише да му је лек аплициран. То нас доводи у сумњу да ли је уопште стигао да прими лек у она два спорна сата у ноћи 25. марта од 22 часа до поноћи јер је за то време седиран, интубиран и стављен на респиратор. За супругову смрт сам сазнала тако што сам ја њих звала 26. марта и у 13 часова их напокон успела добити, да питам како се осећа после добивања лека, а они су ми рекли да им је жао и да нису имали контакт телефон да нам јаве, да му срце није издржало. Нико ми није рекао да је био прикопчан на респиратор, а у потврди о смрти пише плућна емболија што је различито од тог да му ''srce није издржало'' - навела је Роквић.
Није дао пристанак
Сигурна је да није дао пристанак да га прикључе на респиратор, а то може објаснити и недостављање медицинске документације са Клинике за анестезију и реанимацију, јер би у њој онда требао да се нађе и његов писмени пристанак.
- Из тог разлога су ми и рекли да нису имали мој контакт број јер би у случају да он није у могућности да да пристанак морали питати мене - навела је Роквић.
