ЖИВОТ ЈЕ ЧУДО: Горана оживели више пута док је момак (23) умирао у згради поред! Одлука која га је спасила оставља без речи
Велики подухват, првенствено за пацијенте, али и мотивација за све нас
Горан Рачић је неколико пута реанимиран у Бањалуци.
"ЈА САМ ТОЛИКО УЖАСНУТ, ОД ТАДА НЕ СПАВАМ" Човек који је пронашао мртво новорођенче открио детаље, тело бебе је било у бунару
ХОРОР КАКАВ СЕ НЕ ПАМТИ! Мајка (20) убила бебу и бацила је у бунар, тело пронашао сточар
НИЗАМА НИЈЕ ЈЕДИНА! Да се заледиш - полицајац комшији давао податке о злостављаној жени, он их проследио насилнику
Клинички је био мртав, сваки пут успели су да га врате у живот.
Пребацују га у Београд. Улази на Клинику за кардиохирургију и пада мртав.
Буквално.
Срце је стало.
Креће трка и реанимација.
Оживљавају га.
Купили су време.
Али, до када?
А онда, гле чуда, који сат касније стиже вест - имамо срце донора, 30 година млађег, момка који умире поред, у Ургентном центру.
Ко скројено за Горана!
И већ сутрадан срце закуцало је у Горановим грудима!
Живот је чудо!
- Овде сам умро па оживео. Једва сам живео, три и по године сам имао проблема, а ипак радио у пошти. Боловање, па мало на посао и тако редом. Сада је ово други живот, надам се - кратко нам каже Горан, коме је 53 године и кога нећемо да оптерећујемо, тек му је седми дан од трансплантације.
Пиште монитори, завоји, игле... све је на њему. Али и глава на раменима! Човек је чудо.
Генетика
Брат му млад умро, две тетке
До пре три године Горан Рачић је био здрав. Односно тако је мислио. А онда је кренуо пакао - утврђена је срчана слабост, урођена кардиомиопатија. Гени су то. И на генетику треба обратити пажњу.
- Рођени брат му је умро пре три месеца од срчаног застоја, имао је само 48 година. Две тетке по оцу преминуле су у 52. години живота. Горан је имао тешке поремећаје ритма који су га малте не стално водили у клиничку смрт. Исто је било и пошто му је уграђен поејсмејкер. Неколико пута је реанимиран у Бањалуци, па се код нас сручио пет минута након пријема. Успели смо да га повратимо у живот, али смо знали да само купујемо време и да ће се то опет десити. Али, већ сутрадан добио је срце - каже нам др Несторовић.
- Чим је примљен ушао је у срчани застој. Одмах смо звали анестезију и реанимирали га. Врло брзо је био стабилан, екстубиран. Импресивно је било колико му је било боље - сат времена након реанимације појео је цео ручак! Кад сам рекла: "Али, зашто једеш?", он ће: "Али ја могу" - прича нам др Мирјана Качар, шеф Интезивне неге Клинике за кардиохирургију УКЦС пред чијим очима је Горан пао мртав, па додаје - Фантастично је било што је то срце сутрадан стигло. Заиста племенит чин породице. Породица некога ко је је био потпуно здрав, јер донори су здрави људи који изненада премину, схватила је да је донирање органа јако племенит чин и да тиме спасавају неке нове животе.
У интензивној нези овог одељења леп призор - још два нова срца. Поред Горана је Марко Митрић, пре 20 дана добио је други живот. Свега му је 40 лета. Осам година овај учитељ из Краљева живео је са пумпом уместо срца. Одавноје у инвалидској пензији.
- Осам година уместо срца струја и батерија. Уз то су ишле и бројне инфекције. Најгоре ми је било кад крварење из носа нисам могао да зауставим седам дана - прича нам Марко, коме је десна рука сва плава.
Наду да ће добити ново срце и нови живот већ је био изгубио.
- Сви који су на листама чекања за срце морају да имају спремну торбу за болницу, ако стигне позив. И да је ажурирају на сваких седам дана. Марко и његова супруга су осам година сваке недеље сређивали ту торбу. Али осам година није било позива, није било органа. И пре два-три месеца су одустали од спремања торбе. Изгубили су сваку наду. И баш кад торба није била спремна стигао је позив да крену у Београд - имамо срце - прича нам кардиолог асист. др Емилија Несторовић, начелница Одељења за трансплантацију срца и механичку потпору УКЦ Србије.
Под полицијском пратњом и ротацијама, да би што пре стигло из Крагујевца, где је млад живот напрасно угашен, али породица у тој тузи ипак рекла "да", стигло је срце за Марка. У Београду је чекала уиграна екипа, јер од када изваде срце из тела донора, до часа када мора да почне да куца у примаоцу, не сме да прође више од четири сата.
- И пре него што је срце кренуло пут Београда, почели смо операцију вађења срчане пумпе из Марковог тела. Десет сати је трајала! И све је успело - истиче др Несторовић, а Марко, чији је син био беба кад је уградио пумпу с којом није могао ни да се купа, каже:
- Сад могу да идем са сином на море и да се заједно купамо!
Горан је пети пацијент коме је ове године трансплантирано срце! Сјајан резултат! А све је почело с једним другим Гораном - Петровићем. Он је отврио "сезону" 20. марта. И њега затичемо у интензивној - редовна контрола.
Др Дејан Марковић
Урадили смо 52 трансплантације
Доц. др Дејан Марковић, начелник одељења анестезије Клинике за кардиохирургију УКЦС каже да су одавно уиграна екипа.
- Позив да имамо донорско срце за ову последњу трансплантацију добили смо касно поподне, у салу смо ушли у пола осам увече, а завршили око пола три ујутру. Уиграна смо екипа и сваки пут нам иде све лакше, ово нам је 52. трансплантација - истиче др Марковић и додаје:
- Преоперативни период је битан, сама припрема, интраоперативно да пацијент буде добро, да га ништа не боли, да буде успаван и стабилан кад се заврши операција. Изузетно важно је постоперативно интензивно лечење, нарочито права 24 до 48 сати, док се потпуно не стабилизује, а потом остаје овде око четири недеље пре одласка кућа.
- Имао сам четири инфаркта, муке живе. Транспланатација је била једини начин да наставим да живим. Да није било ових људи - поче да плаче - не би ни мене било. До неба им хвала, као и породици донора - вели Горан, коме је 60 лета, а ту је, из Младеновца.
Докторка Несторовић је задовољна. И поносна - пет трансплантација.
- Велики подухват, првенствено за пацијенте, али и мотивација за све нас. Даје нам наду да смо као друштво сазрели, да се враћа онај трансплантациони програм као пре короне, али и да ће ићи још боље. Горан Рачич је филмска прича. Срце је добио буквално у минут до 12. Марка смо успели, упркос бројним компликацијама, осам година да држимо на срчаној пумпи и дочекао је срце! А Горан Петровић је годину дана лежао по болницама у јако лошем стању, са обостраном срчаном слабошћу. Видите да се гаси, да су у питању само сати или дани, упркос свим напорима не можете да га одржите у животу. И стиже срце! Пристанак сваке од породица које су изгубиле најмилијег, та емпатија, разумевање, говори да за нас има наде - каже др Несторовић, крај које су као њена десна рука и интерниста др Ана Митрашиновић, стидљива пред камером, али весела и пуна шала за сваког пацијента, али и Гордана Станић, главна сестра одељења.
- Кад спасиш један живот ти си херој, кад спасиш стотину живота онда си медицинска сестра - пише јој на зиду за леђима.
И тако је некадашања библиотека, још пре 10 година, уз велики ентузијазам и труд српских лекара, а међу њима и др Несторовић, постала интензивна нега и мкесто где се чека спас, али и почиње нови живот након трансплантације.
А за то треба и једно "да" породице у најцрњем дану, кад губи вољену особу. Али спасава животе...
