ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ВЛАДА, ТРУЈЕ И ЗАВАЂА: Милове тактике ПОСВАЂАЛЕ БРАТСКЕ НАРОДЕ!
У години за нама, Мило Ђукановић, вечити владар Црне Горе, као никада до сада трудио се да избрише сваку везу између Србије и Црне Горе и народа те две земље по потреби се служећи и историјским фалсификатима
Вероватно је и сам Мило заборавио да је на почетку каријере био велики Србин, али давно је била 1989. година када се као млада нада већ одумирућег Савеза комуниста Југославије појавио на овдашњем политичком небу. Од тада до данас, Ђукановић је мењао мишљења и ставове, скоро као на скијашком слалому - комуниста, па српски националиста у време Слободана Милошевића, затим либерални демократа, па љути противник истог тог Милошевићевог режима који га је учинио најмлађим премијером у Европи, и на крају, велики Црногорац.
У години у којој Ђукановић обележава тачно тридесет година од како ведри и облачи Црном Гором, није на одмет да се подсетимо ових његових политичких фаза, мада он сам од неких бежи, народски речено, као ђаво од крста. Чини се да је Ђукановић одувек имао жељу да влада. Није сачекао ни пунолетство пре него што је 1979. године, са непуних 18, постао је члан Савеза комуниста. Наредних десет година крчио је свој пут кроз Комунистичку партију, чији је истакнути члан био и његов отац судија Радован Ђукановић.
На сам врх политичке сцене крочио је 1989. године, након догађаја у историји забележних као Антибирократска револуција којом је смењено старо руководство КПЈ у Црној Гори. У ново руководство, лојално Београду и Слободану Милошевићу, изабране су младе снаге - Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић.Тих година, када се здушно залагао за самоуправљање и тврдио да Црна Гора може да опстане као "острво комунизма", Ђукановић је стекао надимак Бритва захваљујући начину на који се обрачунавао са неистомишљеницима.
Уз подршку Слободана Милошевића, тада 29-годишњи Ђукановић је 1991. године постао најмлађи премијер у Европи. Неколико месеци касније Црногорска комунистичка партија променила је назив у Демократску партију социјалиста, а нови премијер и даље је био млади "милошевићевац". У прилог томе говори и једна изјава дата 1992. године.
- Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције – рекао је тада млади премијер Црне Горе.
ЗАКУКАО У ПОЛИЦИЈИ: Након УСТАШКИХ ОБЈАВА, син посланика ХДЗ-а ПОКУШАО да ОПРАВДА СЕБЕ! (ФОТО)
До краја 1996. и почетком 1997. године, Ђукановић нагло мења курс и окреће леђа дотадашњем ментору. Две ће ситуације остати забележене из тог периода - подршка коју је дао демонстрантима у Србији који су изашли на улице због крађе на локланим изборима и интервју у којем је оштро напао Милошевића назвавши га "човеком са застарелом политичком филозофијом који се окружио корумпираним помоћницима".
Удаљавање од Милошевића довело је до раскола у ДПС и то уочи председничких избора 1997. године. На челу једне фракције био је сам Ђукановић, на челу друге Милошевићев присталица, Милов некадашњи саборац и кум Момир Булатовић. Вечити владар однео је тесну победу у другом кругу - 50,8 одсто наспрам 49,2, односно нешто више од 5.000 гласова разлике. Булатовић убрзо нестаје са политичке сцене, а Мило суверено влада Црном Гором коју је успео на сваки начин да одвоји од Србије, па чак и да је изузме од бомбрадовања 1999. године.
- Када су покушавали да нас увуку у рат са читавим светом, као 1999. године, ми смо били мудри и казали да то није наш рат и да се ради о приватном рату, ради очувања позиција политичких структура у Београду – рекао је Ђукановић 2017. године када је на Цетињу Скупштина Црне Горе одлучивала о потврђивању чланства те државе у НАТО-у, без рефендума.
Ђукановић који је последњу деценију 20. века почео тврдњама да је "шах омрзнуо због шаховнице", а уочи ратних дејстава у Дубровнику 1991. и 1992. да ће "овог пута победити и завршити заједнички живот са Хрватима за сва времена", 21. век почео је извињењем. И био је први политичар са ових простора који је то урадио. Након састанка са хрватским председником Стипом Месићем хрватском народу упутио је извињење због учешћа Црногораца у агресији на дубровачко подручје тих година. Како је тада рекао, Црна Гора је платила цену "новим манипулацијама београдског резима и београдског диктатора".
Нови, умивени Мило српство и комунизам је оставио у деценији која је прошла, а у оној која почиње почео је борбу за независност Црне Горе као велики Црногорац и демократа. Његова ДПС је бојкотовала савезне изборе 2000, Милошевић је пао, али Црна Гора није се одмах отцепила. Ђукановић је у марту 2002. године био међу потписницима Београдског споразума о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, орочене на три године. Овим потезом ујео је за срце део својих присталица које су на таласу пажљиво негованог црногорског национализма очекивале самосталност и додатно поделио државу у којој се једна трећина становника и данас изјашњава као Срби. Следи референдум у мају 2006. године, праћен различитим контроверзама, па и забраном за држављане Црне Горе који су имали пребивалиште у Србији да гласају. Било како било, након 88 година Црна Гора постала је независна, Србија је то признала 12 дана након референдума, а Ђукановић заузима још оштрији став према Србији.
У наредној деценији повучено је много потеза са циљем да се Црна Гора одвоји од Србије у сваком смислу – признато је Косово, Црна Гора је гласала за пријем Косова у УНЕСКО, Ђукановићев је режим често вршио притисак на Српску православну цркву, у покушају да као врховну црквену институцију постави неканонизовану црногорску цркву, црногорски официр представљао је државу на прослави етничког чишћења у акцији "Олуја" у Хрватској, спрски песници избачени су из лектире, а Ђукановић је често и радо говорио о "спрској агресији" и "анкесији Црне Горе од стране Србије" и сличним историјским фалсификатима. Све је кулминирало крајем прошле године са поништавањем одлука Подгоричке скупштине којом су се Србија и Црне Гора ујединиле 1918. године.
Положај Срба клизи у Црној Гори, али Милов је чини се све чвршћи. Рокаде премијер-председник и тако у недоглед Ђукановићу су омогућиле да буде најдуговечнији владар у Европи и један од најдуговечнијих на свету, али и да оптужбе о сарадњи са сицилијанском мафијом за шверц цигарета деведесетих буду архивиране. Ђукановић, човек који је у политику ушао као подстанар када је са родитељима живео близу аутобуске станице код Подгорице, данас је један од најбогатијих владара Европе и човек који је пројектом личне државе успео да раздвоји два братска народа.
