"Убицо, не желим ти смрт, већ дуг живот пун патње" Због сведочења мајки две настрадале докторке у Сарајеву, сви у судници су плакали "У нашој кући више нема радости..."

На рочишту које је одржано пред већем Кантоналног суда Сарајево Тужилаштво и породице докторица Азре Спахић и Алме Суљић изнеле су емотивне завршне речи у предмету који се води против Армина Берберовића, оптуженог да је безобзирном вожњом, без положеног возачког испита и под утицајем алкохола и дроге, 23. маја 2023. године на Мариндвору, возилом усмртио докторке Азру Спахић и Алму Суљић.

Завршним речима оптужбе и одбране суђење је завршено, а изрицање пресуде је заказано за 30. децембар.

Уништени животи

- Тужилаштво захтева да донесете праведну пресуду, да изрекнете најстрожу казну затвора у трајању од 20 година. То је једина казна којом ће се остварити сврха кажњавања и минимун правде за младе девојке и њихове породице, а како би Армин Берберовић адекватно одговарао за своје поступке, да тако више ниједан родитељ не би оплакивао своје дете, а посебно како би се превентирале смрти неке друге Азре Спахић, Алме Суљић, Едите Малкоч и Селме Агић, чије животе данас узимају безобзирни возачи какав је Армин Берберовић - прочитала је тужитељка Алма Џиновић у завршној речи коју је припремила поступајућа тужитељка Ива Курилић.

Аида Спахић и Адела Суљић, мајке настрадалих Азре и Алме, смогле су снаге да изнесу завршне речи.

Док су говориле о својим ћеркама, као и о уништеним животима њихових породица, сви присутни у судници су плакали заједно с њима. Показивале су фотографије својих ћерки које су настале у неким срећним временима, као фотографије на дан када су настрадале.

- Немо посматрајући ток поступка без права да ишта кажем, прижељкивала сам овај тренутак, знам да нећу моћи рећи све што ми је на срцу, али се надам да ћу смоћи снаге да кажем најважније. Пошто моја Азра више не може да говори, ово ће бити и њен глас. Јер Азра, као и Алма, Фарис, Едита, Селма и остали, не сме да буде само име на папиру, статистички број, још једна жртва у судском предмету, оштећени - навела је на почетку Аида Спахић, говорећи о својој ћерки, њеним школским данима, завршетку студија медицине, али и о венчаници коју је припремила да овековечи љубав са својим Недимом.

- Пошто смо у поступку пуно слушали о убици, мислим да је фер да се нешто каже и о Азри. Иако бих месецима могла причати о њој, покушаћу у најкраћим цртама описати каква је била. Азра је била изузетна млада девојка, чије су особине и достигнућа превазилазили њен кратак живот. Била је светло и нада овог друштва. Рођена је након рата, као дете љубави и наде. Била је центар нашег света, наша маза, наше све. Дете које је уносило ведрину где год би се појавило. Њена добродушност и осмех чинили су је посебном. Била је невероватно талентована и креативна, никад јој није било досадно. Увек је у свему била међу најбољима, па је и Медицински факултет уписала као пета на листи за пријемни испит. Волела је да учи, истражује, па је унапред спремала испите и увек је била корак испред свих. Радо и несебично је помагала својим колегама. Тек сад сазнајемо у којој мери је то радила и колико су колеге/студенти захвални због тога. Маштала је да открије нешто ново у медицини, па је волела да чита и пише о новостима у медицини - навела је Аида Спахић.

Није дочекала 25. рођендан

Азра се бавила студентским активизмом, волонтирала, цртала, писала научне радове, учествовала у хуманитарним акцијама, борила се за права слабијих, немоћних. У току пандемије корона вируса желела је да да свој допринос и помогне, па је волонтирала прво у КБ у Бихаћу, а онда у Опшој болници Сарајево, где је остала скоро две године, да би на крају засновала радни однос у Дому здравља у Сарајеву, те, како је навела Аида Спахић, потпуно срећна и остварена проживела само четири месеца.

- Убијена је 11 дана пре свог 25. рођендана.Теби, убицо моје ћерке, не желим смрт, желим ти дуг и тежак живот, испуњен болом и патњом, које осећамо и ми, Азрина породица и пријатељи. Желим да те свакодневно прогањају слике оног што си урадио. Не бих овако говорила да си показао макар трунку емпатије и сажаљења због оног што си учинио. До самог краја сам се надала да ће из тебе изаћи нешто људско. Да осетим сажаљење према теби. Али не. Нити у једном тренутку ниси уздахнуо, заплакао, тужно погледао, растужио се, ухватио се за главу, направио било какав гест којим би показао кајање и жал који показују људи који се искрено кају - навела је Азра Спахић и додала:

- Имао си прилику да на рочишту за изјашњење кривице кажеш да си крив, те нас тиме поштедиш, доказног поступка и одуговлачења. Али не. Ти си се опредиелио за то да нас додатно мучиш, дирајући живу рану, терајући нас да пролазимо кроз све ужасе те кобне вечери, да осетимо сваку рану и бол наше убијене деце. Хтео си да сазнам како јој је жица кишобрана пробола лице, како је летела од удара, колико је искрварила, где тачно су били ударци и модрице… И све друго што се сазнало током суђења. Знаш ли ти да сам после сваког рочишта буквално осећала њену бол, њен страх кад си је ударио. И питам се и данас шта је задње помислила, је ли знала, је ли је пуно болело.

Она је изразила наду да ће Берберовићу бити изречена најтежа прописана затворска казна, иако је, како је навела, "и она преблага за злочин који је починио".

Азра је , како је навела њена мајка Аида Спахић у послу била јако озбиљна, одговорна и посвећена те давала свој максимум, а приватно је била јако весела. Њен живот био је посвећен томе да помаже другима – сваком пацијенту, сваком студенту, сваком коме је требало. Иако је радила даноноћно, увек је проналазила времена за друге. Оставила је неизбрисив траг на све који су је познавали.

- А онда је, у тренутку све то уништено. На пешачком прелазу, месту где је требало да буде буде сигурна, убијена је. Кажем убијена јер ово јесте убиство. Свесно је возио брзо и опасно, без положеног возачког испита, под дејством алкохола и дрога. Зато ово није био несретан случај. Ово је била комбинација неописиве неодговорности и бахатости особе које не поштује ни закон ни људски живот- навела је Аида Спахић.

Нема радости

Адела Суљић, мајка Алме Суљић, истакла је да данашњи дан тачно пре годину и по престало да куца срце њене ћерке Алме, која је накнадно подлегла у болници. Говорећи о својој ћерки, Адела је нагласила да је Алма још као девојчица волела да чита књиге, међу најбољима с чистом петицом завршавала основну и средњу школу, те да је, ипак, њена највећа љубав била медицина и помагање другима.

- Већ у основној школи сам јој куповала енциклопедије, фактопедије. Течно је причала енглески и немачки језик. Константно је учила, трудила се да да најбоље од себе пацијентима, науци и друштву, кроз свој друштвено користан рад, кроз разне пројекте. Алма је била осећајна, сажаљива, стављала је друге испред себе и својих потреба. Имала је велико срце и искрену душу. Била је подршка пријатељима који ће је памтити по њеној ведрини, осмеху и емпатији. Волела је живот, животиње, посебно маце, волела је брата и сестру. Нас родитеље и породицу. Волела је свог Емина — љубав свог живота. Задњих седам година њеног живота био јој је центар света, њена љубав, подршка и ослонац. Имали су заједничке планове о породици, деци, специјализацији. Само два дана пре него што је прегажена бирали су намештај за свој нови дом - навела је кроз сузе Адела Суљић.

Алмина мајка причала је о патикама које њен 16-годишњи син никада није обукао, а које му је на рођендан 22. маја 2023. године послала његова сестра Алма. 

Дечак се зарекао да ће их обути "када се сека опорави", али никада то није урадио.

- Едина и Алма су имале посебну сестринску везу, стално су се дописивале, поверавале једна другој. Едина је изгубила свог саветника, подршку и најбољег пријатеља навела је Адела и додала:

- А мој Едо и ја од тог дана живимо, а нисмо живи. У нашој кући више нема радости и среће. Од срећне постали смо несрећна породица. Најгоре је за рођендане, бајраме и празнике - казала је кроз сузе Адела Суљић, наводећи да је њена ћерка са својим супругом 30. маја уплатила путовање у Беч у који Алма никад није отишла То је требао да буде први Алмин годишњи одмор.

Србија Данас/Дневни аваз