УГЛЕДНИ ХРВАТСКИ ЕПИДЕМИОЛОГ: Ево како је дошло до ТРАГЕДИЈЕ у Италији - ПРВИ ПУТ СВИ ДЕТАЉИ БЕЗ ЦЕНЗУРЕ!
Како је могуће да Италија данас има готово 85.000 заражених и више од 9.000 умрлих?
Или да Шпанија има 72.000 заражених и више од 5.600 умрлих, а Француска готово 33.000 заражених и 2.000 умрлих? Или да се чак и Швајцарска, коју би свако очекивао да види међу најуспешнијим земљама било које светске лествице, могло догодити да се зарази већ 13.250 особа, а умре их 240, уз још 203 критично болесне особе?
UNIQA осигурање донирало 5 МИЛИОНА динара за набавку РЕСПИРАТОРА
ХИТНА ПОМОЋ ЋЕ ОВАЈ ДАН ПАМТИТИ ЦЕЛОГ ЖИВОТА: Породили трудницу у њеном стану (ФОТО)
РАСТЕ БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ У БиХ: Укупно оболело 532 особе, преминуло њих шеснаест
Узроци тога постају, ипак, све јаснији науци.
Најпре, у Европи је вероватно дошло до прераног опуштања везаног за COVID-19. Дотадашњи развој епидемије је крајем фебруара већ био потпуно налик оном претходно виђеном за САРС и МЕРС. И тада је било сузбијано примарно жариште, а у више од 25 земаља вирус је затим био заустављен на првој линији одбране. Крајем фебруара 2020. и за COVID-19 је већ било јасно да ће бити успешно сузбијен у примарном жаришту, Вухану. Такође је већ био заустављен на првим линијама одбране у још тридесетак кинеских провинција и околним државама у Азији. Затим су, 28. фебруара, објављене и прве процене стопа умирања које су говориле да се ради о болести са стопом умирања знатно нижом од оне за САРС и МЕРС.
Тада је било разумно очекивати да би се епидемија ускоро могла зауставити. Светска здравствена организација одгађала је због тога проглашење пандемије до 11. марта, а и светске берзе нарасле су од 27. фебруара до 3. марта за око 10 одсто. Али код сваког непознатог вируса прерано опуштање је врло опасно, као што ће се код COVID-19 касније и показати.
Друго, на наплату је дошао лежеран однос италијанских власти и Европске Уније на феномен масовног усељавања кинеских радника у северну Италију. Они су тамо даноноћно радили у текстилној индустрији, производећи модне артикле, кожне торбе и ципеле с брендом "Маде ин Italy". Неке процене говоре да је Италија дозволила можда и до 100.000 кинеских радника из Вензоа и Вухана, који се налазе јужно и западно од Шангаја, да раде у тим фабрикама.
Могуће је да су неки од њих тамо били и илегално. Као резултат оваквог развоја збивања, уведени су и јефтини директни летови између Вухана и Милана. О овом је феномену за познати часопис "The New Yorker" писао новинар Д. Т. Макс још у апрлиу 2018.
Након повратка с кинеске Нове године средином фебруара, италијанске власти су у својој "првој линији одбране" на аеродромима строго проверавале ове раднике. Али међу њима се то прочуло, па су неки почели да улазе у Италију заобилазно, преко других аеродрома у ЕУ где контроле нису биле тако строге. Тако су иза леђа италијанској "првој линији одбране" вероватно покренули епидемију COVID-19 која је у првим недељама остала непрепозната.
Треће, многи заражени из северне Италије проводили су викенде на европским скијалиштима. Иако не знамо хоће ли топлије време зауставити трансмисију коронавируса, оно што можемо претпоставити је да му је хладноћа помогла у ширењу. Зато су европска скијалишта крајем фебруара и почетком марта постала прави расадници коронавируса. На тај се начин појавио већи број заражених иза првих линија одбране у Француској, Швајцарској, Шпанији, Белгији, Аустрији, Данској и Португалу. Њихове су прве линије епидемиолошке одбране биле усмерене на авионски превоз из Азије, а не на властите повратнике са скијања, где заиста нико не би очекивао велик број Кинеза из Вухана.
Четврто, за рани развој епидемиолошке ситуације у свакој држави јако је важно у којој се подгрупи становништва вирус почео ширити. Северна Италија има врло велики број јако старих људи. У раној фази епидемије, вирус се почео ширити у болницама и домовима пензионера. Они нису имали ни приближно довољне капацитете за помоћ тешким случајевима. Међу већ болесним, старим и имунолошки ослабљеним људима вирус се ширио лакше и брже, и имао знатно већу стопу умирања.
У неким другим државама већина је оболелих у раној фази, пак, била у доби између 20 и 50 година, били су повратници са скијања или пословни људи. Стога такве земље имају знатно мању стопу умирања међу првим зараженима.
Пето, и најважније за разумевање данашње ситуације у Италији, морало је бити несналажење италијанских епидемиолога у праћењу математичких параметара епидемије, или можда њихова недовољно јасна комуникација опасности према властодршцима у северној Италији, или пак неодлучност властодржаца у доношењу мера изолације за становништво.
Тешко је у овом тренутку знати који је од та три узрока најважнији, а могућа је и комбинација свих.
Међутим, објаснићу нарав пропуста, јер он у највећој мери објашњава страшне бројке о којима из дана у дан слушамо из Италије. Да бисмо разумели причу о трагедији у Италији, требало би се најпре вратити у Вухан.
Кад је тамо избила епидемија, Кинези су прво морали да изолују вирус, да развију дијагностички тест. За све је то требало времена, док им се епидемија брзо ширила градом. Када су почели да тестирајуна коронавирус, од 18. до 20. јануара имали су двоцифрене бројеве заражених који су наизглед стагнирали. Нису знали шта би то могло значити. Али, 21. јануара је број новозаражених скочио на више од 100, а 22. јануара на више од 200. То је био јасан сигнал кинеским епидемиолозима да се дешава експоненцијални раст броја заражених.
Тада више нису имали шта да размишљају ни да чекају. Ако вирус пробије прву линију обране - а Кинези њу нису ни имали, с обзиром да их је епидемија затекла - онда се активира мјера карантене. Тиме се спречава даљње ширење вируса и стварање великог броја обољелих експоненцијалним растом.
Након таквог наглог проглашења карантина у Вухану, велики епидемијски талас Кинезима је заправо тек почео да се показује. Сви који су већ били заражени, почели су идућих дана да оболевају. Максималан дневни број нових заражених случајева досегнут је 5. фебруара. Само у том дану регистровано је чак 3.750 нових оболелих у Вухану.
Упамтите, то значи да скок са око 125 на око 250 регистрованих новозаражених сигнализира епидемиолозима да би за 14 дана требало да очекују врхунац епидемијског таласа, са чак 3.750 новозаражених у једном дану.
Имајући то у виду, погледајмо сада реакцију Италијана на њихову ситуацију.
У раној фази уласка заразе у земљу, повремено се обично открије по једна или две заражене особе дневно. Међутим, већ сам писао да бих лично већ и на сваки "трзај" од 10 према 20 заражених започео са мерама социјалног удаљавања. У свом статусу "Контраст је мајка јасноће" 12.3. предложио сам да Хрватска размотри карантин јер смо дан раније "трзнули" с 14 на 19 заражених. И већ идућега дана донесена је одлука о затварању школа. Хрватска, значи, не само да је први задатак - држање своје прве линије одбране - одрадила најбоље од тридесетак земаља Европе, већ је и мере социјалне изолације почела уводити у правом тренутку.
А Италија?
На дан 21. фебруара скочили су са само 3 на 20 случајева. Добро, они су многољуднија земља, па би тада можда још било пренагљено слати целу Ломбардију у карантин. Али, 22. фебруара скок је био са 20 на 62 случаја, и ту су већ морали врло озбиљно размишљати о томе. Ситуацију практично идентичну оној у Вухану имали су већ 24. фебруара, јер тада су скочили са 155 на 229 потврђених заражених, а нису притом пуно ни тестирали.
То им је већ, у комбинацији с искуством из Вухана, требало говорити да ће имати барем 50.000 заражених. А толика бројка заражених значи очекивано оптерећење око 2.500 јединица за интензивну негу. У то време, Ломбардија је имала тек око 500 таквих јединица у државним и још 150 у приватним здравственим установама. Већ 24. фебруара је, дакле, било јасно да ће недељама касније у Ломбардији бити много умрлих.
Међутим, ни тада талијани нису прогласили карантин. Нису то учинили ни 29. фебруара, када се укупан број заражених попео с 888 на 1.128, иако је то значило да их чекају дани са око 15.000 новозаражених дневно. Штавише, нису ни 4. марта, када је број заражених прешао 3.000, и када су светске берзе опет почеле драстично да падају.
Свим епидемиолозима који су саветовали светске инвеститоре постало је јасно да се у Италији спрема неочекивана и велика трагедија.
Италија је карантин у Ломбардији прогласила тек 8. марта, а дан раније број случајева већ се био попео, експоненцијално, на чак 5.883.
Бројним Италијанима, а затим и Шпанцима, као и становницима неколико других богатих земаља Европе, животе је скратило непрепознавање опасности од експоненцијалне функције током ширења епидемије. Одлагањем проглашења карантина недељу дана учинили су епидемију десет пута гором него што је требала да буде. Одлагањем за дне недеље, учинили су је сто пута гором. А након што су је са два недеље закашњења прогласили, многи је нису довољно озбиљно схватили, па су је тиме учинили и неколико стотина пута гором.
Ако желите да разумете што се то догађа у Италији, размислите само о овој реченици: у Италији би свакога дана умрло барем сто пута мање људи, да је карантин проглашен две недлеје раније, кад је и требало да буде, и да се становништво држало препорука и озбиљно схватило те мере.
У овом тренутку, када чујемо да је у Италији умрло 1.000 људи у једном дану, треба знати да би жртава било само 10 да је карантин проглашен само две недеље раније. Заправо, можда би умирала само једна особа дневно, да се становништво уз то одговорно придржавало мера о изолацији. Знам да изгледа невероватно да кашњење с неком политичком одлуком попут увођења карантина за само две недеље може у 21. веку значити разилку између 100 умрлих и 10.000 умрлих, али бојим се да је, на жалост, тако.
Како се и зашто овако нешто могло догодити у Италији, а затим и другим земљама Еуропске Уније?
Покушаћу понудити барем неке хипотезе.
Прво, земље ЕУ живе у благостању већ деценијама, усмерени претежно на своје економије. Осим економских питања, нису имали неке заиста озбиљне изазове на које су морали одговарати.
Задња права епидемија која је забринула Европу била је Хонгконшки грип још 1968-69. У свему што медицина данас нуди онима који је студирају, епидемиологија заразних болести у Европи вероватно се почела сматрати архаичном медицинском професијом. Чинило се да припада прошлости. Постала је једном од најмање атрактивних ствари којима се у медицини 21. века може бавити.
"КО ЋЕ НА*ЕБАТИ ЗБОГ КОРОНЕ?" Ведрана Рудан погађа у СРЖ ПРОБЛЕМА, какве планове имају "ВЛАДАРИ СВЕТА"
Мило, јадо, на пешкире си спао?! Погледајте списак ствари за које Ђукановић моли НАТО због корона вируса
СУМЊА СЕ НА ПРАЊЕ НОВЦА: Словеначкој фирми узели новац за маске а нису их испоручили!
Немица покушала да ПРОКРИЈУМЧАРИ ИЛЕГАЛНЕ МИГРАНТЕ из Бангладеша у БиХ
ЦЕЛО СЕЛО У ИЗОЛАЦИЈИ ЗБОГ КОРОНЕ: У Биоковац могу да уђу само санитетска возила!
"КО ЋЕ НА*ЕБАТИ ЗБОГ КОРОНЕ?" Ведрана Рудан погађа у СРЖ ПРОБЛЕМА, какве планове имају "ВЛАДАРИ СВЕТ
