Упозорење из Европе - ХРВАТИ СВЕ ВИШЕ МРЗЕ: Главне мете СРБИ!

У јавном дискурсу у Хрватској ескалира расистички говор мржње против Срба, ЛГБТ особа и Рома, упозорава се у новом извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције Већа Европе (ЕЦРИ).

Извештај, који анализира законски оквир, расистички и хомо/трансфобни говор мржње, насиље и политике интеграције, упозорава на јачање национализма, посебно међу младима, и то често у облику величања бившег фашистичког усташког режима.

Извештај је припремљен након посете ЕЦРИ-а Хрватској у априлу 2017., а односи се на раздобље до 7. децембра 2017. Реч је о петом извештају те врсте.

- Расистички и нетолерантни говор мржње у јавном дискурсу ескалира; главне мете су Срби, ЛГБТ особе и Роми. Све више јача национализам, посебно међу младима, углавном у облику величања фашистичког усташког режима. У регионалним медијима и на интернету, уобичајени су расистички и ксенофобни изрази против Срба, ЛГБТ особа и избеглица, као и увредљив језик о Ромима. Догађају се и физички напади на те групе као и на њихову имовину - каже се у сажетку извештаја.

ЕЦРИ критикује неадекватан одговор хрватских власти на такво јачање нетолеранције јер се често не сматра казненим делом, а већину случајева говора мржње и насиља мотивисаног мржњом третира као прекршај.

Премда ЕЦРИ хвали побољшану законску заштиту од говора мржње захваљујући изменама казненог закона, који укључује нову одредбу о криминализацији насилног понашања на јавним местима и кажњава оснивање или вођење група које промовишу расизам, истиче и да се прописи против мржње ретко примјењују, а као разлог за то наводи незнање и нестручност тела за спровођење закона и правосудних тела.

- Одговори хрватских власти на те инциденте не могу се сматрати у потпуности примеренима. Власти ретко упућују било какве поруке против говора мржње. Казнени прогон лако се одбацује и већину случајева говора мржње и насиља мотивисаног мржњом третира као прекршаје. (...) Одредбе о расистичкој мотивацији као отежавајућој околности такође се ретко примјењују због мањка знања и стручности у правосуђу у препознавању говора мржње - каже се у извештају.

ЕЦРИ даље примећује да се националне стратегије за Роме само делимично спроводе.

Роми су и даље суочени с високим нивоима друштвене искључености, а подаци сугеришу да су њихове стопе запослености алармантно ниске, а стопе прераног напуштања школе и даље високе.

ЕЦРИ хвали нови законодавни оквир за ЛГБТ особе због доношења Закона о животном партнерству особа истог пола у јулу 2014., али примећује да су предрасуде против њих и даље раширене и да су суочени с разним облицима дискриминације у свом свакодневном животу.

ЕЦРИ хвали законодавне кораке предузете ради решавања стамбеног питања повратника у склопу Програма стамбеног збрињавања.

У склопу Миграцијске политике РХ за раздобље од 2013. до 2015., корисници супсидијарне заштите имају приступ, на равноправној основи као и хрватски држављани, бесплатном основном и средњошколском образовању у складу с ранијим препорукама ЕЦРИ-а. Надаље, у новембру 2017. усвојен је акцијски план за интеграцију особа којима је одобрена међународна заштита (2017-2019.), наводи уз остало Веће Европе.

Од препорука хрватским властима, две би требало приоритетно провести јер ће ЕЦРИ то проверити за две године.

У првој се каже да би хрватске власти требале да уведу обавезно образовање о људским правима у склопу грађанског васпитања и образовања у сав школски наставни програм, посебно када је реч о равноправности и забрани дискриминације. Потребни су примерени уџбеници и обука за наставнике.

Уз то, Националну стратегију за укључивање Рома (2013-2020.) мора да прати процена свих интеграцијских пројеката спроведених последњих година. Стратегију би требало систематски да ревидира како би укључила боље усмерене мере и индикаторе успеха ради мерења утицаја и редефинирања параметара и циљева. То би требало спровести у уској сарадњи с регионалним и локалним властима и припадницима ромске заједнице и осигурати одговарајућа средства да би стратегија била успешна.

Осим тога, ЕЦРИ истиче да би хрватски политичари и високи званичници као и политичке странке требали да осуђују говор мржње и промовишу толеранцију.

Власти би требале да осигурају и да акцијски план за интеграцију особа које су добиле међународну заштиту (2017-2019.) има добро дефинисане циљеве, временске оквире, финансијска средства, индикаторе успешности као и систем мониторинга и процене његовог спровођења.

Потребно је такође донети акцијски план за сузбијање хомофобије и трансфобије у свим подручјима свакодневног живота, укључујући образовање, запошљавање и здравствену бригу.