УСТАЈУ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА! Много малих литија слива се у велики сабор у Подгорици: Све спремно за устоличење Јоаникија
Из свих крајева Подгорице ће ићи мање литије у славу и част благословеног, онога који долази у име Господње, каже Шћепановић.
Протојереј Предраг Шћепановић очекује да ће верни народ из свих крајева Црне Горе симболично у малим литијама стићи 4. септембра до храма Христовог васкрсења у Подгорици да дочека свог патријарха Порфирија и поздрави митрополита Јоаникија. Ово је, како каже, велики догађај, зато и не чуди толико интересовање.
БЕЧИЋ ИМА ЈАКЕ СИМПТОМЕ КОРОНЕ! Скупштина Црне Горе издала хитно саопштење
ОД ВАТРЕНЕ НАВИЈАЧИЦЕ ПАРТИЗАНА ДО ШВЕРЦЕРКЕ КОКАИНА: Развојни пут Марине Крстовић - од спорта до "увоза дрогираних банана"
МИЛО ЋЕ ПРОГЛАСИТИ ВАНРЕДНО СТАЊЕ? Ђукановић минира устоличење митрополита, безбедносне службе у великом проблему
- Знам да ће ићи: Кучи, Пипери, Братоножићи, Бјелопавлићи, са ове стране ће кренути Зећани, овамо: Стари аеродром, Коник, наши симпатични момци из Бастона, Забјела, Толоши, Вранићи, Златица, Загорич и остали делови Подгорице, тако да ће то нас вратити у оне лепе дане када се улицама Црне Горе у свеправославним литијама окупило око 200.000 људи, када ни једна марамица није пала на улицу. Да се подсетимо, да се вратимо и да кроз молитву Богу и Светоме Сави и ми покажемо да смо достојанствен народ, културан народ - рекао је протојереј Шћепановић за радио "Светигора".
Након велике вечерње службе у суботу, 4. септембра, он је најавио и богат културно уметнички програм.
Шћепановић каже да се ради о великом догађају и да је најзначајнија институција народа Црне Горе Митрополија, некадашња зетска, а данашња црногорско-приморска, јер су црногорски митрополити 352 године, од 1499 -1851. године, до упокојења Петра Другог Петровића Његоша владали Црном Гором.
- Зато не чуди и велико интересовање, и десетине, десетине хиљада људи који су најавили свој долазак у Подгорицу, да дочекају Његову светост Патријарха српског господина Порфирија са многим архијерејима Српске православне цркве и са многим представницима помесних православних цркава. Тако да ће Подгорица опет послије оног 6. и 7. октобра 2013. године, када је било свеправославно освећење Храма Христовог Васкрсења, бити центар духовних догађања Балкана, а могу слободно рећи и Европе, зато што је ово велики догађај, јер је одласком у Царство небеско блаженопочившег Митрополита Амфилохија овај трон под жижом и под лупом, не само оних добронамјерних и духовних људи који се радују ономе који ће доћи на трон Светог Петра Цетињског, него и свих оних других који би можда желели да ставе неку сенку на сву ову свечаност. Али, живот је вечита позорница добра и зла. Наше је у Цркви да сијемо добро и молећи се Богу и Светом Сави да све протекне онако како смо замислили - казао је протојереј Предраг Шћепановић најављујући програм дочека српског патријарха и устоличења изабраног Митрополита црногорско-приморског господина Јоаникија.
Око Храма приводе се крају припреме за дочек патријарха. Са десне стране улаза у Храм Христовог васкрсења постављен је велики портрет Светог Саве, а са леве стране потрет Светог Петра Цетињског Чудотворца. Изнад њих биће постављена два велика видео бима, на којима ће верни народ моћи да прати све што се дешава око Храма и у њему 4. септембра, кад се Подгорица спрема да дочека патријарха Порфирија, који че присуствовати вечерњој молитви и након тога се obrattiti народу, Свечани дочек планиран је за 18 часова 4. септембра.
Патријарх Поорфирије присуствоваће устоличењу митрополита Јоаникија 5. септембра у Цетинсјком манастиру.
Изнад монтажне трибине која је постављена на платоу испред Храма, са северне стране , постављени су потрети 13 митрополита, од 1607. године, који су управљали црквом у Црној Гори, до митрополита Јоаникија. Ту су потрети Данила Петровића Његоша, Сава Петровића Његоша, Василија Петровића Његоша, Арсенија Пламенца, Петра И Петровића Његоша, Петра II Петровића Његоша, Никанора Ивановића, Илариона И Рогановића, Висариона Љубише, Миотрофана Бана, Гаврила Дожича, Јоаникија Липовца, Арсенија Брадаревића, Данила Дајковића, Амфилохија Радовића и митрополита Јоаникија Мићовића.
