Усташе у ПАНИЦИ! Павелића и Лубурића ИЗБАЦУЈУ из ГРОБОВА! Не желе их више у Мадриду и Валенсији!
Хоће ли их сахранити у Хрватској?!
Уколико шпанска влада левог центра усвоји најављени Закон о историјском сећању припремљен у циљу суочавања са сећањем на грађански рат у Шпанији тридесетих година прошлог века, гробнице хрватских профашистичких лидера из Другог светског рата можда ће морати бити измештене са садашњих познатих локација у Мадриду и Валенсији
Посмртни остаци усташког лидера Анте Павелића налазе се на гробљу Сан Исидро у Мадриду, док су посмртни остаци команданта усташких концентрационих логора Вјекослава Макса Лубурића сахрањени на гробљу Каркасјен у Валенсији.
Према предложеном Закону о историјском сећању, биће избрисана кривична евиденција особа које су осуђене због супротстављања бившем фашистичком режиму у Шпанији, а организације које чувају сећање на диктатора Франциска Франка, као што је Фондација Франциско Франко, биће забрањене, преноси БИРН.
Шпански портал Елдиарио.ес је у понедељак објавио да усвајање новог закона може довести до измештања посмртних остатака Павелића и Лубурића на мање видљива места или у њихову родну земљу. Павелић и Лубурић су рођени у данашњој Босни и Херцеговини, која је у време Другог светског рата била део Независне Државе Хрватске (НДХ). Разлог за измештање њихових посмртних остатака је то што су њихови гробови места за обележавање сећања десничара, што је питање којим ће се нови закон бавити.
У јуну, нови премијер Шпаније, социјалиста Педро Санчез изјавио је да гробница бившег диктатора Франка треба да буде измештена из великог комплекса Валије де лос Каидос (Долина палих), који се налази код Мадрида. У овом комплексу, који је изградила Франкова Влада, се налазе посмртни остаци око 34.000 војника, припадника фашистичке фаланге, и оних на републиканској страни, који су се међусобно борили током Шпанског грађанског рата. Новим законом је такође предвиђено формирање Комисије за истину, која би истраживала злочине које је починила држава у време Франкове владавине.
Током деведесетих година, хрватски председник Фрањо Туђман је имао идеју да пребаци посмртне остатке Павелића у Хрватску, заједно са посмртним остацима бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита, који је сахрањен у Београду, али је рођен у Кумровцу у северној Хрватској. Павелић је 1945. године побегао из Хрватске и сигурност је нашао у Аргентини, где је наставио своје политичке активности. У њега је, 1957. године, у Буенос Аиресу, пуцао српски емигрант Благоје Јововић, али је Павелић преживео атентат.
Он затим одлази у пријатељску Шпанију, јер је имао добре односе са Франковим режимом, где је 1959. године, са 70 година старости, преминуо.
Лубурић се 1949. године такође преселио у Франкову Шпанију и живео у Валенсији, где је водио штампарију у којој је објављивао проусташке часописе.
Агенти југословенске Службе државне безбедности инфилтрирали су се у његову штампарију и 1969. године га убили. Након Франкове смрти, Шпанија је усвојила амнестију, познату као "пакт ћутања", да би се спречило поновно отварање рана из грађанског рата. Присталице ове амнестије су казале да је овај чин олакшао мирни прелаз Шпаније у демократију. Међутим, породице припадника републиканске стране која је изгубила рат, сматрају да је амнестија неправедно стигматизовала њихове породице и на ефикасан начин одала почаст фашистичком наслеђу.
