ПРОПАО ПОСЛЕДЊИ ПОКУШАЈ ОБРАЧУНА СА СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ! Стављена тачка на расправу, ОВО се неће свидети Миловим пуленима

Како је саопштено у одлуци, Уставни суд је утврдио да закључењем Темељног уговора у име Црне Горе од стране Владе Црне Горе, гдје су као стране уговорнице означене Црна Гора и Српска православна црква, није прекорачена надлежност Владе из члана 100 Устава.

–  Устав не уређује начин и поступак заштите људских права и слобода већ, сагласно одредби члана 16 тачка 1 и 5 Устава, даје овлашћење законодавцу да, уз поштовање уставних принципа, уреди начин њиховог остваривања, када оцени да је то неопходно и да уреди друга питања од интереса за интереса за Црну Гору. Чланом десет овог Закона прописано је да се „поједина питања од заједничког интереса за Црну Гору и једну или више верских заједница могу уредити уговором који закључују Влада Црне Горе и верске заједнице. Стога, будући да Закон о слободи вероисповјести или уверења и правном положају верских заједница, уз Устав Црне Горе, баштини право на слободу вероисповести, дајући могућност верским заједницама уобличавања правних оквира гарантованих права и слободе и практиковања вероисповести путем закључивања уговора које у име Црне Горе закључује Влада Црне Горе, те полазећи од уставне обавезе државе да обезбеди остваривање људских права међу којима је и ово, Уставни суд налази да закључивањем Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ, као странама уговорницама, где је у име Црне Горе такав уговор потписан од предсједника Владе Црне Горе, није повређено начело поделе власти из члана 11 Устава, нити је Влада Црне Горе прекорачила овлашћење које црпи из надлежности прописане чланом 100 Устава. Напротив, обезбеђено је поштовање уставности и законитости из члана 145 Устава јер је Темељни уговор закључен од стране овлашћеног лица у складу са Уставом и Законом о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, будући да није могао бити закључен као међународни уговор јер је реч о верској заједници а не државном субјекту. Док је са друге стране Црна Гора по Уставу, међународним уговорима и поменутом Закону, у обавези да обезбиједи реализацију права која гарантује – наводи се у одлуци Уставног суда.

Такође, Уставни суд је, након разматрања поступка доношења оспореног Закона о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају вјерских заједница, као и садржине оспорених одредаба чл. 5, 7. и 19. тог Закона, утврдио: да су испуњени услови да се одбије предлог за утврђивање неуставности Закона; да нема основа за покретање поступка за оцену уставности оспорених одредаба Закона и да су се стекли услови за одбацивање захтева за обуставу извршења оспорених одредаба Закона, односно радњи предузетих на основу оспорених одредаба члана 7. Закона.

– С обзиром на то да се оспореним Законом уређује начин остваривања слобода и права грађана, тј. слобода мисли, савести и вероисповести, који Закон, сагласно Амандману ИВ став 1. на Устав Црне Горе, већином гласова доноси Скупштина Црне Горе, Уставни суд је утврдио да је за оцену формалне уставности Закона, односно поступка његовог доношења непосредно меродавна одредба члана 91. став 1. Устава, из које произилази да Скупштина одлучује већином гласова присутних посланика, на седници којој присуствује више од половине свих посланика. С тим у вези, Уставни суд је, на основу Записника са седнице првог ванредног заседања, број: 00-62/21-1, од 20. јануара 2021. године и Извештаја о присуству и гласању на тој седници, утврдио да је на тој седници присуствовао 41 посланик и да је о Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају вјерских заједница, примјеном електронског система за гласање, гласао 41 посланик, од којих је 41 гласао -„за”. С обзиром на то да је од 81 посланика у Скупштини Црне Горе на тој сједници присуствовао 41 посланик и да је за оспорени Закон о измјенама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница гласало свих 41 посланика, Уставни суд је утврдио да је донијет већином гласова присутних посланика који чине више од половине свих посланика, односно на начин утврђен одредбама члана 91. став 1. и Амандмана ИВ став 1. на Устав.

Уставни суд је оцијенио да законодавац оспореним одредбама чл. 5, 7. и 19. Закона није прекорачио своја овлашћења из одредбе члана 16. тач. 1. и 5. Устава, нити је повредио уставне принципе о владавини права, из одредбе члана 1. став 2. Устава.

ДПС-ове судије биле на „висини задатка“ и на трагу борбе против СПЦ-а

Треба остаћи да су против ових одлука гласале ДПС-ове судије Горан Шћепановић и недавно изабрана Драгана Ђукрановић. Међутим, њих двоје су остали у мањини тако да је на овај начин институционално стављена тачка на ДПС-ов прогон Српске православне цркве у Црној Гори.