"ИЗ ВУКОВАРА ОДЛАЗЕ И СРБИ И ХРВАТИ" Српска заједница излази под притиском на изборе, има ли наде за бољи суживот?
Вуковар никад више није досегао сјај који је имао за време СФРЈ кад је у њему радио један од највећих привредних гиганата државе "Борово"
Вуковар је, данас, три деценије после ратних сукоба, као овдашњи Раднички дом, један од симбола града у коме је 1920. године одржан први конрес КПЈ. Обновљена му је фасада, унутра су рушевине.
НАЈСКУПЉИ ВОЈНИ ОБЈЕКАТ СФРЈ МОГАО ДА ИЗДРЖИ И НУКЛЕАРНИ НАПАД: Како је ЈНА у рату срушила аеродром Жељава (ФОТО/ВИДЕО)
ДРУГИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ КОРОНА ПАРТИ У ЗАГРЕБУ: Правили се да имају свадбу да виде да ли ће се неко заразити (ВИДЕО)
БОРБА СДП-а и ХДЗ-а ЗА ГЛАСОВЕ: Отворена бирачка места у Хрватској, да ли ће Книн добити српску градоначелницу?
Ко би, на први поглед, рекао да ово историјско здање, до детаља дотерано споља, не живи свој суштински живот. Унутра је све мртво. Суштинско мртвило унутрашњости, упркос свим покушајима да се сакрију ране сукоба с почетка деведесетих година протеклог века. Оне су тињале, а последњих година се распламсале.
Данас су, овде у Вуковару, као и у свим деловима Хрватске, локални избори. Најбројнија, а мањинска српска заједница у односу на већински хрватски народ на биралишта излази под притиском последњих васкршњих догађаја. Србима су, тада, упућене најстрашније поруке прошлости. У меморију српског народа неизбрисиво уписане да су прекобројни. И, да су сувишни.
Можда би се све стишало да, сутрадан, у центру Вуковара није било окупљања око 200 некаквих навијача који су протестовали против хапшења изгредника у Борову. Био је то, за Србе, охрабрујући потез хрватске државе, али и сигнал да је у главама многих још присутан рецидив прошлости, снажнији од визије будућег времена.
Мира и суживота које у овим, специфичним, околностима само памет и толеранција могу да сачувају. Само људи будућности, како се Вуковар не би осипао. А, осипа се, па се процењује да је од пре сукоба у овом граду који повезује Срем и Источну Славонију од око 45.000 становника, по попису из 2011. године, остало свега двадесетак хиљада, колико је пре рата упошљавао само комбинат "Борово".
- Могу, овде, да се лепе најлепше фасаде, ако нема људи којима смо потребни и ми што смо остали - говори Зденко Ш., продавац млека, лишћа од рена за мајске сармице и другог зеленила, у пролазу према главној улици вуковарској.
- Сви одлазе. И Хрвати и Срби. Кад смо ушли у Унију, кад су се отвориле границе, одоше млади. И ја бих, а куда ћу с овим годинама. Све мислим да је то тако и удешено и нећу на ове изборе. За кога да гласам? Све смо, ове, упознали. Нама, обичним људима, нико ништа добро донео није. Сад нам доносе заваду.
Стварност не милује
Тешка је ово борба за опстанак и идентитет српског народа на истоку Хрватске - каже Срђан Милаковић.
- У околностима кад све замире, кад људи одлазе, да ми што остајемо, овде и опстанемо. Тешко је да се помере границе и охрабре људи. Величанствено је то кад видим да желе да остану, а околности их не милују. Ми можемо да импровизујемо стварност, као што је обновљена фасада Радничког дома. Али ни једна импровизација није добра.
Срби, међутим, немају дилему. Од ових избора очекују извеснију будућност стабилан мир.
Уважавање и поштовање од већинског хрватског народа с којим деле судбину свакодневице.
На биралишта би, по бирачком праву, требало да изађе 7.800 припадника српске заједнице, која у Вуковару књижи отприлике трећину становништва. Озбиљан тег на ваги која би могла да претегне у корист њихових интереса, али им је избор лимитиран. Зато немају кандидата за градоначелника, проценили су да је то - нереално.
- Ми остајемо на својој земљи и у својој вери, као што смо остали свих ових деценија и вековима уназад - каже уверена у снагу својих речи Драгана Јецков, енергична млада жена, посланик у Сабору Хрватске (Самостална демократска српска странка) и носилац листе у Вуковарско-сремској жупанији.
- Срби су чврсто на својим ораницама, вековима. Седма генерација моје породице је упокорена у те оранице и нико нам их не може испод ногу извући.
