ЗАШТО СУ СЕ ДЕСИЛЕ МАЈСКЕ ПОЉАНЕ? Земљотрес открио црну тајну српских повратника у Хрватској (ВИДЕО)
Држава Хрватска лоше је обнављала српске повратничке куће које су се у земљотресу срушиле као куле од карата
Према прелиминарним подацима ЕМСЦ земљотрес магнитуде 2.9 по Рихтеру затресао је јутрос у 7.11 часова подручје Петриње, Сиска и Покупског у Хрватској. Епицентар је био код Покупског, 34 километра од Загреба и 23 километра од Велике Горице и био је на дубини од 15 километара.
Док се тло у Хрватској не смирује, земљу потреса нова афера - како су се градиле повратничке куће после рата.
АФЕРА "РЕСПИРАТОРИ" НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ТРЕСЕ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Потврђена оптужница против Новалића
"ДОБРО САМ ПРОШАО, А ХОЋЕ ЛИ ДРУГИ?" Кнежевић се састао са Абазовићем и изазвао БУРУ (ФОТО)
Када је разорни земљотрес од 6.3 по Рихтеру на подручју Петриње, Сиска, Глине и банијских села порушио куће као куле од карата прво је питање било како је могуће да се повратничке куће, обновљене после рата, претрпе толика оштећења, а велики број њих се и срушио.
Заменица градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић годинама се борећи за повратничко становништво на подручју некадашње Крајине, упозоравала је да у тим селима нема струје, да су путеви до њих лоши или непостојећи и да људи немају од чега да живе, а да држава затвара очи пред пустим банијским селима махом насељеним старим становништвом које се ту вратило да умре.
У тим селима, заједно са српским повратницима, живе и хрватске избеглице из БиХ које су то смештене након грађанског рата у бившој Југославији који се водио деведесетих година. Након завршетка рата 1995. године Хрватска је кренула у амбициозан план поправке порушених кућа како би се оно мало Срба што је остало након "Олује", хрватске избеглице и понеки повратник имали где сместити. Градња тих кућа плаћена је, већином, из џепа хрватски пореских обвезника. И они сада питају где су отишле њихове паре и како је могуће да оно што се градило прво се сруши током земљотреса.
- Биће истраге о обнављању кућа након рата које су се урушиле у потресу - изјавио је министар градитељства Дарко Хорват уочи данашње седнице владе.
Сисачко-мославачки жупан Жинић био је тај који је управо био задужен за обнову тог подручја 1995. године. О томе да је на помолу велика афера око обнове повратничких кућа дало се наслутити и из говора хрватског премијера Андреја Пленковића током претходне седнице владе, прве након земљотреса.
- Треба испитати, није добро да постоје објекти који би требало да буду чвршћи него јесу. Све што треба испитати ће се испитати, нема а приори затварања за пропиткивање надлежности, чија год она била. Обнова коју је Хрватска проводила била је велики процес. Ако је било изграђених зграда које нису у складу с прописом, то се треба испитати - поручио је премијер.
Истрагу је најавио и ДОРХ (Државно јавно одвјетништво Хрватске). ДОРХ је најавио како ће УСКОК (Уред за сузбијање корупције и организованог криминалитета) од полиције тражити да спроведе истрагу о пропустима у послератној обнови на овом подручју. По ономе што се већ сада види, биће ово велика афера у којој ће се на столу коначно наћи питање - да ли се лошој градњи повратничких српских кућа приступило са намером да буде грађене на непрописан начин.
У хрватским медијима већ стручњаци за градњу су дали свој коментар да је јасно да је било великих пропуста у изградњи повратничких кућа. Зидови су грађени претанко, штедело се на гвожђу које је требало да се угради у темеље кућа или се уопште није ни стављало. Слике говоре и више од струке, куће су се срушиле тако да делује као да су све грађене од лаког материјала. Остаје и питање, за све оне који су ових дана први пут отишли до Баније носећи помоћ, како је могуће да на 60 километара од Загреба људи немају асфалт, уличну расвету нити струју у кућама?
У селу Страшник, где је био епицентар земљотреса, један од становника је први изразио сумњу да му се кућа срушила због лоше градње.
- Обнова је започета 1997. године, а 1999. је завршена. Држава је ту у Страшнику и околним селима обнављала 80 посто кућа. Све куће испод мене имају црвене налепнице, померило се све из темеља. У кућама нема капи железа, не знам ко је радио пројект, надзор. Радило је пет-шест фирми. Сигурно се радило и на црно, не знамо ко је радио, шта је радио. Нико није изашао ни проверио градњу накнадно. Нисам добио употребну дозволу, нисам добио никакав папир осим уговора с општином да ми се гради кућа - рекао је становник тог села Томислав Станић.
Архитекта Иван Крижић само је потврдио његове речи:
- Такве ситуације се не могу догодити, то је криминал и на њих требају реаговати службе задужене за криминал. Према законима који регулишу градњу зна се ко одговара у пропустима. За то нема друге речи осим да је то криминал. Прописано је која је улога надзорног инжењера, водитеља градње, инвеститора... Сигуран сам да је то процес који мора ући у домен истраживања казнене одговорности.
И док се сабира штета и подносе захтеви за обнову у земљотресу у ком је и седам људи изгубило живот, до многих банијских села још увек се тешко може доћи јер саобраћајне инфраструктуре није било ни пре земљотреса, а сад су уништени и пољски путеви. Зима је већ увелико почела, људи страхују од хладноће и снега, а како ће и када овај пут куће бити обновљене остаје да покаже време.
У последња два дана Хрватску је затресло још 90 накнадних земљотреса, скоро 300 од првог који је ово подручје погодио 28.12. и након кога је следио највећи удар 29. децембра у 12.19 часова.
