ЖИВУ ЈЕ САХРАНИЛИ У СРЕБРЕНИЦИ: Мислила је да је Српкиња, открила да је СЕНИДА (прича из пакла)

Девојчица Сенида је нестала 1992. године када је у место Цапарде у БиХ ушла српска војска. Испоставило се да је завршила у Београду где ју је наредне године усвојила породица Јанковић и дала јој име Мила. Она је одлучила да са 16 година потражи своју породицу, а ДНК анализом је доказано да је ћерка Мухамеда и Сенаде Бећировић. Међутим, њена потрага је била ужасно напорна и неизвесна јер се све време сусретала са лажима и неразјашњеним питањима.

Српски војник Миленко Видаковић је спасио ову бебу која је имала 11 месеци из запаљене куће у околини Зворника током рата, а онда је однео код своје мајке. Сениди је увек било жао што овај војник није доживео да јој каже истину и да му се она захвали што јој је спасио живот.

- Жао ми је што је погинуо, јер многе ствари би ми он могао рећи. Он је сада мртав и тешко да са те неке стране могу било шта да чујем. Захвална сам му до краја живота. Ипак је он мене спасио. Небитно да ли је Србин, да ли је муслиман, испао је човек. Могао је да ме остави да умрем - истакла је Сенида.

Дете које је на невероватан начин преживело рат, усвојили су у Београду. Она је успела да пронађе свог оца и родбину, а за мајком и сестром је потрага потрајала дуже. Касније је открила да је њена мајка убијена 1992. године, а њене посмртне остатке је сахранила 1. јуна 2014. године. Свог оца је пронашла 2008. године који је тада живео у Немачкој, али са њим није остварила никакав дубљи однос. Преселила се пре неколико година у Сарајево код тетке где је наставила своје школовање.

- Мој живот у Београду је био предиван. Имала сам све, ишла у школу. Имала сам срећно детињство. Путовала сам свуда. Углавном, срећно сам дете, што кажу рођена под срећном звездом. Они су мени пружили сву љубав. Имали су два сина и сву љубав коју су синови имали, пружили су и мени. Тако да ћу им увек бити захвална. И не гледам са те неке стране да је мој живот био безвезе, јер су Срби. Ја знам из прича шта се овде дешавало и како је то било, али ја бар гледам да човек не треба да се гледа по тој некој националној страни. Битно је да је он човек, да има срце, и то је то - рекла је ова девојка.

Ова невероватна прича је послужила као инспирација хрватском новинару Роберту Томићу Зуберу који је снимио документарни филм “Мила тражи Сениду”. Такође, њена прича се нашла и у књизи “Нестали животи”, као једна од 15 објављених. Сенида је поручила да су оба уметничка дела, као и њен живот, докази да нада никада не треба да умре и да се увек треба борити.

- Порука је да се увек може сазнати ко си и шта си, да се истина увек сазна – рекла је Сенида.
Њено име се чак нашло на списку настрадалих на споменику у Сребреници.

- Ружно је то кад видиш себе, своје име, своје презиме, на споменику несталих – реченица је са почетка трејлера за документраца о њеном животу.

Девојчица која је нестала када је имала мање од годину дана, сада има 24 године, зна ко је и одакле потиче.