ЗОРА ДОБРИЧАНИН О НЕЛОГИЧНОСТИМА УБИСТВА МАЛЕ ВАЊЕ "Постављам питање одакле потиче ОВА ПРИЧА? Није логично..."
Добричанин сматра да није нормално да се почини тако велики злочин самим чином отмице детета, а затим предузме још гнусан корак убиством, а да притом није чак ни покушано остваривање примарног циља, који је наводно био изнуда откупа.
Случај киднаповања и убиства Вање Ђорчевски (14) дигао је регион на ноге, у уторак је ухапшен Љупче Палевски Палчо у Турској, главни осумњичени који је био у бекству и за којим је била расписана међународна потерница. У притвору се налазе четири особе које су осумњичене за отмицу и убиство, једна од њих је и Александар Ђорчевски, отац убијене девојчице који је осумњичен да је дао важне информације отмичарима.
МАЛА ВАЊА НИЈЕ БИЛА ЈЕДИНА МЕТА ОТМИЧАРА? Свима је промакла једна ситница која баца ново светло на ЈЕЗИВ ЗЛОЧИН КОЈИ ЈЕ УЖАСНУО РЕГИОН
"ЖИВИМО У НЕСИГУРНОМ ВРЕМЕНУ" Након убиства мале Вање једна основна школа се одлучила на РАДИКАЛАН ПОТЕЗ
ИЗРЕШЕТАНА ЧЕТИРИ ДЕЧАКА, ЈЕЗЕРО И ДАЉЕ НЕМИ СВЕДОК МАСАКРА! Крвави Васкрс у Скопљу - Злочин од кога се Северна Македонија никада неће опоравити (ВИДЕО)
Зора Добричанин, адвокатица, и Ивона Талевски, представница Асоцијације новинара из Македоније, на "К1" телевизији су разговарале о злочину који је узнемирио цео Балкан. Јавност у Северној Македонији захтева правду, више од 15.000 људи је потписало петицију за враћање смртне казне за најгоре злочине.
- Давање правилне оцене увек је изазовно, а да бисмо разумели мотиве, нужно је имати приступ списима предмета. Понекад, иако списи могу садржавати хиљаде страница, важност једног детаља може бити пресудна. Задржавање професионалности у овим ситуацијама представља изазов, с обзиром на тежину тема. Лично, преферирам људски приступ у изражавању мишљења, уместо правничког. Чула сам од колега из Скопља нешто што ме дубоко погађа. Они су у школи писали рад за "Дан Благодарности", у којем је истакнуто Вањино поверење према оцу. Размишљати о овим стварима на људски начин је тешко, нарочито када су у питању злочини који потресају свест људи. Иако бих се суздржала од преурањених закључака, посебно у вези са оцем који би можда био умијешан, схватам озбиљност ситуације.
- Разумем да не би требало да се упуштам у неконтролисане реакције, посебно кад су у питању овакви злочини, који имају дубок емоционални утицај на жртве. Иако постоји могућност да је отац био умешан из различитих разлога, као што су дугови, зависност од коцке и наркотика, важно је нагласити да бих, као правник, требала базирати своје изјаве на доказима, а не само на насловима у новинама. Често се дешава да оно што је наглашено у медијима не одражава нужно стварност из списа предмета - каже Зора Добричанин.
"Законе никада не треба мењати на брзину"
Иако становници Македоније, масовно потписују петицију за увођењу смртне казне, Зора сматра да законе никада не треба мењати на брзину. Слично мишљење има и Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу који сматра да се треба радити на превенцији.
- У Македонији, предвиђена је доживотна казна затвора за особе које буду проглашене кривим за овај злочин. Примећујем да постоји жеља јавности за увођењем смртне казне, што је реакција слична оној која се јавља код нас након гнусних злочина. Важно је нагласити да промене у закону не би требало уводити брзо и непромишљено, с обзиром на то да су питања казне практично повезана с личним убеђењима, а ретроактивна примена права је апсолутно немогућа - додаје Добричанин.
Ивона Талевска, председница Македонске асоцијације новинара, истиче да се у Македонији често симулира некажњавање. Сматра да се тиме прави погодно тло за криминалне активности.
- Симулирање некажњавања ствара плодно тло за разне злочине. Недостатак одговорности, посебно у политичким сферама, пружа додатну подстицајну средину, не само за криминалне активности, већ и за свакога ко жели нанети штету другима, с уверењем да може деловати некажњено. Важно је да размислимо о начину на који обликујемо своје животе и како ће следеће генерације живети. Тренутно присутно стимулисање некажњавања, било да се ради о политичкој или моралној одговорности, подстиче друге да се упусте у злодела. Овај проблем није само актуелан, већ носи озбиљне последице за будућност. Постављам питање: У каквом свету желимо да живимо? - каже Ивона и додаје да су објављени резултати обдукције, али да поједине детаље јавност неће знати из моралних разлога.
Објашњава да тренутно нема података да се Вања угушила у гепеку како су пренели медији. Открила је и да је најављен протест "Правда за Вању" у суботу у Градском парку у центру Скопља.
- Министар унутрашњих послова нагласио је да тренутно не постоје подаци који указују на то да се Вања угушила у гепеку, како су то пренели медији. Међутим, истакао је да је званични узрок њене смрти прострелна рана, чије детаље из обдукције, из етичких и људских разлога, није могуће јавно објавити јер су монструозни. Тренутно је у току истрага како би се утврдиле све околности овог злодела. Упркос захтевима грађана за смртном казном, министар је истакао да Македонија не може увести такву казну због европских закона и тренутних казнених прописа у земљи. Петицију за увођење смртне казне потписало је више десетина хиљада људи, а најављени протест под називом "Правда за Вању" ће се одржати у суботу у Градском парку у центру Скопља. Сви детаљи о даљем смеру истраге биће познати након даљих полицијских и правних процедура. Овде је питање моралне одговорности, јер је заказао систем безбедности. Превенција је заказала. Из моралних разлога ми овде морамо да разговарамо о одговорности. Ко ће да сноси одговорност и зашто је до овога дошло.
- Како је могуће да камере сигурног града, које су биле постављене на највишем нивоу током одржавања самита ОЕБС-а, нису забележиле долазак аутомобила у Скопље, а управо тај аутомобил је повезан с убиством мушкарца у Велесу? Још значајније, ваздушна удаљеност од места где је возило запаљено након ликвидације малене Вање била је само километар од места одржавања самита ОЕБС-а. Ово поставља озбиљна питања о ефикасности надзорних система. Зашто надлежне безбедносне снаге нису опазиле црни дим и реаговале на догађаје тако близу скупу високог профила? Први слој безбедности био је намењен заштити самита, али како је могуће да су пропустили такав инцидент тако близу централног догађаја? Додатно, постоји нелогичност у гоњењу оца због наводне улоге у отмици детета, тврдећи да је отмица имала циљ изнуде од мајке, иако ниједан захтев за откупом није био упућен мајци. Полиција је потврдила да је дете убијено пре него што је случај постао јаван у медијима и на друштвеним мрежама. Ове неусаглашености изазивају озбиљне сумње. Плаши ме не само неспособност органа да разреше целу ситуацију, већ и могућност намерног конструисања истраге како би се касније, без обзира на јавну осуду, постигао другачији исход на суду - објашњава Ивона како је систем заказао.
Постоји много нелогичности
Зора Добричанин се сложила са Ивониним констатацијама и сматра да у овом случају постоје многе нелогичности. Каже да нема смисла да је Вања отета због тражења откупа, да би убрзо након тога била убијена.
- Могуће је да се ради о скретању истраге. Није логично да бисте отели некога с циљем тражења откупа, само да бисте га убили пре него што сте уопште изразили захтев за откуп. Постављам питање одакле потиче ова прича - да ли је она плод изјава неког од ухапшених, или је то претпоставка органа гоњења или можда резултат новинарског нагађања.
- Није нормално да се почини тако велики злочин самим чином отмице детета, а затим предузме још гнусан корак убиством, а да притом није чак ни покушано остваривање примарног циља, који је наводно био изнуда откупа. Обдукција ће разјаснити да ли је дошло до пуцања у мртво тело или је мала Вања била жива када је погођена - каже Добричанин.
Зора Добричанин је објаснила и како иде процедура изручења осумњиченог. Палчо је ухапшен у Турској и очекује се изручење Северној Македонији.
- Процедура изручења зависи од тога да ли осумњичени пристаје на изручење путем поједностављеног поступка или ће захтевати спровођење екстрадиционог поступка. Она ће бити саслушан пред истражним судијом, који ће га обавестити да је земља његовог држављанства заинтересована због одређеног кривичног дела. Окривљени тада има могућност да пристане или одбије изручење, уз услов да се предоче докази који ће бити достављени земљи у којој је приведен. Ова процедура може потрајати до годину дана, чак и у случају поједностављених поступака који обично трају од два до четири месеца. Уколико осумњичени одбије изручење Македонији, истичући безбедносне разлоге, дужан је да докаже да му је безбедност угрожена. Суд може ипак одлучити за екстрадицију, након чега особа има право на жалбу. У жалбеном поступку одлука може бити поништена, а коначну одлуку доноси Министарство правде земље у којој је особа притворена. Иако сви судски органи могу подржати изручење, коначну одлуку доноси Министарство правде.
- Истрага до краја захтева кључну улогу појединаца како би се осигурао интегритет законитих доказа. Очување континуитета доказних чињеница, од места злочина до суднице, представља суштински елемент у остваривању правде. Нарочито је важно избећи нарушавање доказног континуитета и контаминацију доказа, што представља заједнички интерес свих - закључила је адвокатица Зора Добричанин.
