"ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЕЛИ" Направили "Арапско пролеће" да убију Асада и распарчају Сирију, сада се мире са "диктатором", јасно је и зашто
Све се променило
У сценама природних катастрофа или у току великих догађаја који погађају људе и друштва широм света, навикли смо на постојање феномена "јединог преживелог", али ако бисмо желели да говоримо о примени овог феномена на државе, као правних лица, то се не би догодило у последњој деценији, да је ваш непријатељ био ваш главни непријатељ, а ваш први противник Америка.
КУРДИ ИЗРЕШЕТАНИ У ВОЗИЛУ, АМЕРИ НИ ПЕТ ПАРА НЕ ДАЈУ ЗА ТО - само их једна ствар занима и за њу ће погинути
РУСКОМ ДРОНУ НИ "МАХЕР TOW" НИЈЕ УСПЕО ДА ПОБЕГНЕ: Путинова летелица је убила чувеног ловца на тенкове (ВИДЕО)
Ц-РАМ СПАСИО АМЕРИЧКУ АМБАСАДУ: Митраљез тукао без престанка, Иранци извели снажан напад (ВИДЕО)
Држава која је изнела ремек-дело комедије и једина преживела феномен глобализације у свету је "изгубљено село", чини се да је и једина преживела, ако је тачно име, од свих политичких и војних олуја које су задесиле Блиски исток, почевши од Туниса и Либије до Ирака, па и других земаља, тачније земаља које немају добре односе са Америком, и наравно никоме није тајна, на челу ових земаља је Сирија, историјски највећи непријатељ Америке и Израела.
Сви узастопни догађаји указују да је повратак Сирије на чело арапске сцене веома близу, од којих је последњи контакт који се недавно догодио између Асада и престолонаследника Абу Дабија шеика Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана, а пре тога са јорданским краљем Абдулахом ИИ, сви су разговарали о начинима за унапређење сарадње , али разговарало се и о блискоисточним питањима.
Чини се да је лист "Форин полиси" из сопствених извора открио ово приближавање у чланку који је недавно објавио под насловом "Асад је поново пријатељ арапског света", а у чланку се наводи:
- Чини се да је повратак Сирије, као афирмисане чланице Арапске лиге, чије је чланство суспендовано 2011. године, питање времена, а Либан, Ирак, Алжир и Судан су увек били међу земљама које су за њен повратак.
Рат, који је почео пре 11 година под називом "Арапско пролеће", није се завршио како су очекивали његови промотери или носиоци његовог слогана. Чак ни у земљама које су сматрале да је "арапско пролеће" успело, на пример, у Либији, рат до данас није јењавао.
Стална нестабилност створила је велике проблеме у арапском региону, поврх којих је проблем тероризма, да би га пратио још један економски проблем који се дотиче већине суседних земаља или близу подручја сукоба, на пример, либијска криза створила је велике проблеме на границама Алжира и Туниса, али је положај Сирије учинио стањем недостатка. Ова стабилност је погубна за регион у целини, без изузетка; Почиње кризом скретања линија цивилне авијације на небу, а не завршава се прекидом копнене трговачке артерије и "срца арапске привреде", без икаквог претеривања.
Пут свиле је "разбијен" и мора се обновити пре глобалне енергетске кризе
Низ узастопних криза којима је арапски регион био сведок проузроковао је прекид трговине између суседних земаља и губитак хиљада радника у њиховим предузећима, фармама и фабрикама.
Јордан је највише погођен сиријском кризом, пошто се Јордан сматра пролазом за Египат и обрнуто, а кретање комерцијалних конвоја, робе и транзитних камиона је цветао. Између Сирије и Јордана, достижући заливске државе, углавном пре сиријске кризе, аутопут од северног Алепа до Дамаска и Амана до Саудијске Арабије био је једна од најважнијих линија копненог комерцијалног транспорта икада и спас за регион.
Ово сламање изазвано "арапским пролећем" изазвало је велики поремећај у овој важној и виталној путној мрежи, јер се сматра најјефтинијим и безбеднијим од других путева, а њен прекид је проузроковао веома велике економске губитке, чији је утицај био јасно видљив у већини арапских земаља и региона, где је искуство показало неопходност оживљавања истог. Јавила се потреба за поновним успостављањем трговинских односа са Дамаском, посебно пошто је почела да се назире светска енергетска криза, од Кине до Европе, и арапског региона.
Пекинг је организовао арапско-кинески форум економске сарадње, чији је циљ првенствено развој стратешких веза.
- Кина је свесна да иницијатива (Појас и пут) неће успети без постизања интегрисаног партнерства са арапским земљама, као правог моста који повезује Исток и Запад, у светлу њене истакнуте стратешке локације на раскрсници копнених и морских Путева свиле.
Када се усредсредимо на фразу "укрштање копнених и морских путева", она се појављује у објављеној мапи перспективног кинеског пројекта, као веома важан центар за овај витални и осетљив пут, пројекат који изазива велику забринутост за Америку, али је упркос томе у фокусу светске пажње, где је кинески змај на челу глобалне економије и сви су сигурни да међусобно повезивање са Кином значи да ћете имати солидну економију. Ово последње обезбеђује оно што желите далеко од политичких калкулација.
Америка се повлачи и премешта битку на јужне и источне границе Кине
Последњих година примећује се да су се америчке оријентације драматично промениле у погледу за њих најважнијих конфликтних подручја, јер је њихова тренутна тежња усмерена на границе Кине, тачније на Јужно кинеско море. То је само покушај ових влада да "реагују на све већи војни капацитет Кине, пре свега морнарице, укључујући њену велику флоту".
Америка у последње време покушава да се фокусира на оно што се може сматрати њеним "најопаснијим непријатељем", јер је већина њених војних способности усмерена на реструктурирање савезника како би остварила овај циљ на јужним границама Кине, поготово што Вашингтон има савезнике у том региону, укључујући Јапан, који су у стању да обезбеде присуство својих снага тамо. То може објаснити и њено повлачење из Авганистана, јер настоји да своје напоре и војне издатке усмери на одређени регион.
Према чланку објављеном у листу "Монитор", владајућа "Партија правде и развоја" у Турској данас спроводи свеобухватну реформу регионалних односа, укључујући односе са Египтом и УАЕ. У чланку се наводи да су све већи захтеви у турским круговима и велика политичка дебата о кризи у Сирији, јер многи у Турској траже да се не дестабилизују односи са Дамаском.
Лист је цитирао ветерана и турског политичара Шафика Сиркина, који се успротивио турским потезима против Асада, који је рекао: "Председник земље Реџеп Тајип Ердоган ће учинити све, све док ради на очувању своје моћи", наводи извор. У чланку се говорило о постојању великог унутрашњег притиска и повећању ових турских гласова у циљу оживљавања добрих односа, посебно у циљу ублажавања избегличког проблема у земљи.
Лист је цитирао Назиха Онура Коруа, професора политичких наука и стручњака за истраживања јавног мњења на Универзитету Коч у Истанбулу, који је потврдио да истраживања јавног мњења доследно указују да велики број Турака не жели још лошије односе са Дамаском. Са Асадом је кључ решавање проблема, а то осећају и присталице АКП.
Најважнија тачка која може довести у искушење турску страну и учинити Дамаск својим јединим уточиштем је курдски проблем, јер Америка покушава да подржи успостављање курдског ентитета у региону, што се за Дамаск сматра једном од црвених линија, што чини договор са Дамаском о овом проблему најбољом опцијом. Оно што је Анкари на располагању, поготово што су се недавни напори да се овај проблем реши војно показао неефикасним, јесте да решење остане интерно питање Сирије.
С друге стране, многе арапске земље, предвођене Алжиром, Египтом и неким земљама Залива, виде да стабилност Сирије суштински доприноси заустављању "турских интервенција у арапском свету", како то описују поједини медији, и веома осетљиво питање за регион у целини, посебно после граничне кризе на мору у источном Медитерану, чије су се последице осетиле до Либије и неће се ту завршити, поред недавног уласка турске војске на територију Ирака, која чини јачање политичке и економске улоге Сирије неопходним за постизање равнотеже.
Извесно је, да више од 11 година после "Арапског пролећа", да је Сирија "једини преживели", која се није срушила од ове велике олује која је захватила регион, супротно свим досадашњим очекивањима, али упркос томе, пролази кроз економску кризу која је оптеретила становништво земље, али нова екстерна отварања морају имати економски утицај, а свакако ће допринети оживљавању трговине и привреде у региону у целини и у Сирији као важан и саставни део мапе Блиског истока, нешто што ће бити позитивно и јасно у свим арапским земљама од Египта до Јордана и Емирата, пише Спутник Арабиц.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије можете прочитати ОВДЕ.
