Ко су припадници ирачких Јединица народне мобилизације (ПМУ) и шта они раде у сиријском Абу Камелу?

Као што је познато, пре тачно два месеца, 5.септембра сиријска војска је извршила успешну деблокаду стратешки важног града на реци Еуфрат - Деир ез Зора. Град је три године пре тог момента одолевао жестоким нападима џихадиста Исламске државе, који су сиријску пустињу и градове дуж реке Еуфрат користили као базу за нападе на "сиријски Лењинград" којег је снажно бранио прослављени сиријски генерал Исам Захредин (касније погинуо). Више о генералу Исаму Захредину прочитајте ОВДЕ.

Исламска држава остаје без НАФТНИХ ПОЉА у Сирији: Асад и Курди у ТРЦИ за преузимање Абу Камела

КЛАНИЦА У КИРКУКУ: Џихадисти ИС извели два САМОУБИЛАЧКА НАПАДА, најмање 6 МРТВИХ!

Сиријска војска је потом, уз снажну подршку руске авијације, пре свега стратешких бомбардера, али и руских подморница и бродова (лансирање крстарећих ракета) у Медитерану успела да ослободи и други град у низу, "престоницу" тзв. калифата Исламске државе - град Ал Мајадин ( пре тога је престоница ове тероритичке квази државе био град Рака док га Курди у потпуности нису опколили и изоловали од остатка територије ИС). Више о ослобађању града Ал Мајадина прочитајте ОВДЕ.

У међувремену су Курди заузели Раку и након тога све своје напоре и снаге усмерили на провинцију Деир ез Зор, делове Сирије на источно од реке Еуфрат. У напредовању су успели да заузму значајна нафтна поља и тако додатно осакате и финансијски поткопају исламисте. Више о заузимању града Раке погледајте ОВДЕ.

У тренутку када сиријске снаге надиру дуж реке Еуфрат (низводно) према ирачкој граници, предвођени Хасановим сиријским Тигровима, значајан део сиријских снага заједно са шиитским добровољцима из Ирана, Авганистана, Либана (Хезболах) надиру са запада из правца чувене црпне станице Т-2 према истоку у сусрет снагама на Еуфрату. Више о Сухеилу ал Хасану, команданту Тигрова прочитајте ОВДЕ.

Хути у ПОТПУНОСТИ уништили ВОЈНУ БАЗУ агресора: Саудијски војници БЕЖАЛИ колико их НОГЕ НОСЕ (ВИДЕО)

Циљ здружене офанзиве сиријских снага из правца Деир ез Зора и оних из правца станице Т-2 јесте заузимање стратешког града Абу Камела, који се налази на самој граници са Ираком. У исто време и Курди имају тај циљ, тј. заузимање овог стратешког бастиона Исламске државе на реци Еуфрат како би поред уништавања екстремиста ИС, могли и да евентуално предухитре и тако зауставе надирање Асадових снага.

Стиче се општи утисак да се Американци и Руси увелико утркују за овај гранични пункт, на шта указује и интензивирање ваздушних удара по положајима ИС од стране и једних и других (удари на градове на Еуфрату), јер ко заузме Абу Камел, тај ће успоставити контролу над значајним делом области богатом нафтом и главним чвориштем путева који пролазе кроз Сирију и иду ка великим градовима на северу и западу земље и на исток према Ираку. Па да кажемо нешто више о Абу Камелу и његовој улози током Сиријског грађанског рата.

Прослављени ИРАНСКИ генерал стигао у ПОМОЋ сиријским трупама: Командоваће нападом на Абу Камел

Град Абу Камел

Абу Камел или Ал-Букамал је град на реци Еуфрат у провинцији Деир ез-Зор у источној Сирији близу границе са Ираком. То је административни центар округа Абу Камал. Одмах поред је и ирачки гранични прелаз Ал-Каим у провинцији Ал Анбар.

Током османског времена, Абу Камел се звао "кишла", локално проглашен као "кашла", што је турска реч за "војне бараке". Ово име "Кашла" још увек користе неки становници овог подручја, поготово старији људи из околних села. Назив "Ал-Букамал"  значи "породица Камал", Камал је племе које живи тамо, а име "Абу Камел" значи "отац Камела".

ИСИС СПРЕМАО ХЕМИЈСКИ НАПАД: Сиријска војска је ЗГРАНУТА оним што је затекла у складиштима ИС

Град током грађанског рата

Током грађанског рата у Сирији, крајем јула 2012. године, Слободна сиријска војска (ФСА) је преузела град, заједно са граничним пунктом. Почетком септембра 2012, "Француска 24" је објавила да је војни аеродром Хамдан нападнут од стране ФСА.

Дана 16. новембра 2012. године, ФСА је преузео оближњи војни аеродром Хамдан, који је некад био коришћен за транспорт пољопривредних производа, али је претворен у базу за хеликоптере и тенкове. Заузимање Хамдана значило је да су снаге сиријске војске држале само једну ваздушну базу у провинцији - ону на главном војном аеродрому у граду Деир ез-Зору.  Од 2014. године, Исламска држава је преузела контролу над Абу Камелом.

Дана 3. јула 2014. СОХР (Сиријска опсерваторија за људска права) је јавила да је град Ал Мајадин, други по величини град у провинцији Деир ез Зор, пао"под контролу ИС, након што је Ал-Нусра фронт евакуисао свој штаб, а где је ИС подигла свој штаб". Дана 3. јула 2014. године, сви градови и села на путу од Абу Камела до Ал-Баба, пролазећи кроз покрајину Рака, били су под контролом Исламске државе.

Град је био мета неуспелог напада сиријске опозиције током 2016. године. Дана 3. новембра 2017. године ИС је преселила своје седиште у Ал-Букамал, након што је изгубила своје раније "престонице" - градове Раку и Ал Мајадин.

Ускоро почиње мајка свих офанзива: СИРИЈЦИ се спремају да задају ЗАВРШНИ УДАРАЦ џихадистима ИС

Историја града

У 17. веку, Абу Камел је био седиште отоманског санџака у вилајету Ар Руха. То је био центар дистрикта унутар округа Зор до краја османске владавине 1918. Године 1896. старо село направљено од блата и трске, пребачено је на око километар узводно, јер је било у опасности да буде поплављено набујалом реком Еуфрат. Ново село изграђено је од камена и има широке улице. Село је формирано као центар арапског племена Укајдата и углавном су у њему живели сунитски муслимани, изузев мале хришћанске заједнице из Деир ез-Зора и Мосула. Почетком 20. века село је имало око осамдесет кућа, резиденцију гувернера, полицијску станицу, трајект, и имало је око 500 становника. Област Абу Камела 1890. године имала је око 15.000 становника.

Француска је окупирала Абу Камел заједно са Деир ез-Зором 1921. године и место постаје седиште великог гарнизона. Године 1946. постаје део независне Сирије. Позиција града на граници Сирије и Ирака, посебно након инвазије у Ираку, учинила га је важним комерцијалним и политичким центром.

Ирачке снаге се спремају за ПОСЛЕДЊУ БОРБУ са Исламском државом

Први амерички напад на град Абу Камел

Дана 27. октобра 2008. године, четири америчка хеликоптера извршила су напад на село Сукаријех у округу Абу Камел. То је био први познати напад САД на суверену Сирију. Извештаји су тада показали да је погинуло најмање седморо људи, од којих су четворо била деца. Абу Камел се налази близу Ал-Каима, ирачког прелаза и града и на локацији чувене америчке војне операције "челичне завесе" у новембру 2005. године.  Министар иностраних послова Сирије Валид Муалем изјавио је поводом тог напада да је убијање цивила према међународном праву терористичка агресија.

Прпа, БАТО: Харири изнео СВЕ НАЈГОРЕ о Ирану и Хезболаху, па збрисао код Судијаца да тражи СПАС

Трка за успостављање контроле над градом

Ових дана је нарочито порасла температура око тога ко ће контролисати град. На једној страни су анти-сиријски настројени Курди подстицани од стране САД да први заузму град и успоставе контролу над границом и тако спрече ширење предоминантно шиитског и иранског утицаја који је очигледан у Сирији, док са друге стране Асад настоји да први стигне до Абу Камела како би ојачао границу и остварио још јачу повезаност са пријатељским Ираком и Ираном. Уз све то, има и снажну подршку Русије, којој то такође иде у прилог у виду јачања руског утицаја у Сирији, па и у Ираку.

Улазак јединица ПМУ-а у Абу Камел

Ипак, десило се то, да су баш ирачке паравојне формације Хашд ал Шабија или Јединице народне мобилизације (ПМУ) прве ушле у Абу Камел, односно његова источна предграђа и на тај начин закорачили по први пут на тло Сирије. Аналитичари сматрају да је разлог њиховог уласка у Сирију, управо у припремању терена за долазак савезничких Асадових сиријских трупа и онемогућавање америчким штићеницима из редова курдског СДФ-а да први заузму овај стратешки значајан пункт. Више о уласку Ал Хашд ал Шабија у предграђа сиријског Абу Камела прочитајте ОВДЕ.

Хути УМАЛО да направе ПОКОЉ у Ријаду: Саудијци у задњи час ОБОРИЛИ смртоносни пројектил!

Ко су припадници Јединица народне мобилизације или "Ал Хашд ал Шабија" - ПМУ

Јединице народне мобилизације (ПМУ), познате и као "Ал-Хашд Ал-Шаби", су главна организација финансирана и подржана од стране ирачке државе која се састоји од око 40 милиција, које су углавном сачињене од шиитских муслиманских група, али такође укључују и сунитске муслимане, хришћане и Јазиде. Више о Јазидима прочитајте ОВДЕ.

Улога ајатолаха Али ал Систанија у формирању јединице

Ова формација је створена на не-секташкој фатви од стране ирачког врховног шиитског вође ајатолаха Али ал-Систанија који је позивао на националну мобилизацију против Исламске државе. Организација је формирана обједињавањем постојећих милиција под "Народним мобилизацијским комитетом" ирачког министарства унутрашњих послова у јуну 2014. године.

СТРАВИЧНА ЕКСПЛОЗИЈА У РИЈАДУ: Саудијци оборили ракету лансирану из Јемена

Оптужбе за ратне злочине

Снаге ПМУ-а су до сада оптуживане и због кршења људских права против цивила сунита и припадника мањих секти, али ирачки званичници су описали ове догађаје као спорадичне и потом преузеле непосредне мере казњавања, а ирачки шиитски имами су одмах позвали чланове да избегавају да врше ратне злочине.  Дана 19. децембра 2016. године, ирачки председник Фуад Масум одобрио је закон који је парламент усвојио у новембру, а који је ПМУ уврстио у оружане снаге земље.

Укључивање ПМУ-а у састав Оружаних снага Ирака

Овим актом ПМУ сада одговара врховном команданту националних оружаних снага и више неће бити повезан са било којом политичком или друштвеном групом.  Дана 21. марта 2017. године, ПМУ је најавио покретање курса специјалних снага, како би се формирало Одељење за специјалне операције. Програм обуке ће обухватити разне мисије са упутствима ирачких снага за специјалне операције. 

Деир ез Зор је потпуно ОЧИШЋЕН од терориста ИС: Остала још само шачица БАНДИТА који се полако предају

Милиције у саставу ПМУ-а

Установљене су следеће милиције: Организација Бадр, Асаиб ал-Хак, Катаиб Хезболах, Катаиб Саиџид ал-Шухада, Харакат Хезболах ал-Нујаба, Катаиб ал-Имам Али и Катаиб Џунд ал-Имам. Све оне су добиле благослов премијера Ал-Маликија 2014. године.  Према Фалеху А. Џабару и Ренаду Мансоуру са "Карнегијевог центра за Блиски исток", Ал-Малики је ове снаге користио за борбу против Исламске државе.

Фатва ал Систанија

ПМУ је формиран од стране ирачке владе 15. јуна 2014. године након фатве ајатолаха ал Систанија који је позвао на одбрану ирачких градова, нарочито Багдада. ПМУ је учествовао у офанзивама против Исламске државе, у Мосулу, итд. Снаге су окупиле низ шиитских милиција, од којих већина добија директну подршку од Ирана, уз подршку и малог броја сунитских племена. Снаге су биле под будним оком државних служби безбедности и функционисале су у законским оквирима и према пракси Министарства унутрашњих послова. Неке од ових група су кренуле другачијим путем, и деловале су независно.

Ирачки генерал који је 2014. године Мосул предао у руке Исламској држави ОСУЂЕН ЈЕ НА СМРТ!

Оданост иранском ајатолаху Али Хамнеију

Главна шиитска фракција у ПМУ је група која одржава јаке везе са Ираном и обавезује се на духовну верност Врховном ајатолаху Али Хаменеију. Про-Хамнеи фракција се састоји од већ успостављених странака и релативно малих парамилитараца: Сараја Хурасани, Катаиб Хезболах, Катаиб Абу Фадхл ал-Абас, Организација Бадр и Асаиб Ахл ал-Хак. Ове групе служе као врста "чувара граница Ирана" - нека врста иранске политике осигурања од претњи пред њиховим вратима. Њихови лидери се јавно поносе таквим везама, изговарају верску лојалност Хаменеију и његовом појму Вилајат ал-Факих.

Према Фалеху А. Џабару и Ренаду Мансоуру, про-Систанијева фракција се састоји од оних оружаних група које су формиране ал Систанијевом фатвом, а све с намером да одбране шиитске светиње.

Премијер Либана поднео ОСТАВКУ, уплашен за живот: Пре тога ИШАО по инструкције у Ријад

Групе из Наџафа

Постоје четири главне групе које су организоване у ирачком Наџафу: Сараја ал-Атаба ал-Абасија, Сараја ал-Атаба ал-Хусаинија, Сараја ал-Атаба ал-Алавија и Лива Али ал-Акбар, који одговарају шиитским центрима у Кадимији, Карбали, и Наџафу. Исламско Врховно веће Ирака такође је положило заклетву Али ал Систанију. Након што је Организација Бадр напустила исламско Врховно веће Ирака, њен лидер Амар ал-Хаким формирао је нове паравојне јединице, укључујући Сараја ел-Џихад, Сараја ел Акида и Сараја Ашура. 

Битка за Тикрит

ПМУ су укључене у неколико битака и војних интервенција против Исламске државе од њиховог оснивања, а најважнија је друга битка код Тикрита. Након завршетка битке код Тикрита, предали су успостављање мира и контролу над градом регуларним снагама.

Дана 6. априла 2015, ирачки премијер Хајдер ал-Абади рекао је да, док су у великој мери укључени у освајање Тикрита, снаге ПМУ-а неће приступити планираном освајању Мосула.  Ова изјава је преокренута у марту 2016. године, када је ал-Абади наводно одбио позиве Ниневског провинцијског већа да забрани ПМУ да учествују у нападу на Мосул. 

Шиити добровољци су наводно ушли у провинцу Анбар првих дана маја 2015, а након протеста лидера тамошњих сунита они су ограничили своје операције у области, али су оне ипак настављене 2016. године.

Руски бомбардери полетели из Русије, прелетели Иран и Ирак, па изручили СМРТОНОСНЕ поклоне за ИС

Напад на Мосул

У јесен 2016. године учествовали су у офанзиви на Мосул, када су деловали као лево крило здружених ирачких снага против ИС, а до новембра су заузели велики број мањих градова и села од ИС, и тако су напредовали дуж линије од Каијараха до Тал Афара, уз задржавање на одстојању од 20 и више километара од самог града Мосула. У октобру 2017. године, ПМУ је био део снага ирачке владе која је поново заузела град Киркук, који је од 2014. године био под курдском контролом.

Војнички кодекс и упутства ајатолаха Систанија

Закони и понашање којима се ПМУ мора повиновати јесу они ирачке владе, јер ирачки премијер има потпуну контролу над ПМУ-ом. Међутим, ајатолах Али ал-Систани је издао "Савет и упутства борцима на бојном пољу", који садржи упуте како би борци ПМУ морали да се понашају.

План ЗА ПОДЕЛУ Сирије постији: Рака ће прећи под контролу сиријских владиних снага

Поштовање моралног упутства Посланика Мухамеда

Главне тачке су биле да ПМУ треба да третира ослобођена подручја и локално становништво према исламском закону, цитираном у једном од хадиса посланика Мухамеда, а који гласи:

 - Не препуштајте се акцијама екстремизма, не понижавајте мртве, не прибегавајте превари, не убијајте старије људе и старешине, не убијајте децу, немојте убијати жене и немојте уништавати дрвеће осим ако нужност не захтева другачије.

 Друге тачке су укључивале сличне етичке смернице како да се опходе према немуслиманима, а борци ПМУ-а су то поштовали чак и када су у питању били и сами чланови породица бораца ИС-а .

Исламска држава ће ЈАЧАТИ НАПАДЕ у Европи: Хаос тек предстоји

Закључак

Јединице ПМУ-а су по свему судећи поштовале у значајнијој мери одлуке врховног верског вође и премијера Ирака (сем неких мањих фракција, које су се одвојиле од ПМУ-а). Данас ове јединице учествују у операцији широког обима у ирачкој провинцији Анбар, са намером да истерају екстремисте Исламске државе из Ирака, осигурају границу и путеве према Сирији, да не дозволе евентуално ширење "сиријског Курдистана" према и на територији Ирака и као један од можда најважнијих разлога може се навести и додатно јачање њиховог утицаја у суседној Сирији. Том повезаношћу се формира известан шиитски лук којим се успоставља (где раније није постојала) и јача (где је већ има) доминација Ирана у Ираку, Сирији, па и у Либану. У тој експанзији шиита, највећу претњу по своје интересе виде: Израел (традиционални непријатељ Ирана), Саудијска Арабија (покушава да управља муслиманима у целом свету), САД (непријатељ Ирана и главни супарник Русији у Сирији).

Све у свему, за Абу Камел ће уследити велика трка и битка, а потом и прекрајање мапа и утицаја великих сила на Блиском истоку и у свету генерално.

Вести из Сирије, Ирака и Јемена погледајте ОВДЕ.