Саудијска Арабија гура Израел у рат против Ирана и Русије?!

Претходних недеља свет је био сведок блискоисточне саге на релацији Саудијска Арабија-Либан-Иран, која умногоме подсећа на заплет блокбастер серије "Игра престола". Сада се у игру укључила још две светске силе - Русија и Израел. Компликовану мрежу утицаја, претњи ратом и тајних планова плете нико други до сам врх пустињске краљевине Саудијске Арабије.

Саад Харири, сада већ бивши премијер Либана, шокирао је свет оставком коју је поднео пре неколико дана, уз оправдање да се "боји да ће завршити као отац" (Рафик Харири, Саадов отац, такође је био премијер Либана, а убијен је у бомбашком нападу испред бејрутског хотела Сент Џорџ 2005. године). Одмах након тога, Харири је одлетео у Ријад, престоницу Саудијске Арабије, где се и даље налази. Иран, Хезболах и њихови савезници тврде да се Харири у Ријаду налази у кућном притвору (наиме, Харири има поприличне пословне инвестиције у Саудијској Арабији, која га је позвала у Ријад након за њих скандалозне владе коју је Харири формирао са Хезболахом, иначе савезником Ирана).

Од старта без шанси

Саад Харири се од самог старта суочио са ситуацијом из које никако није могао да изађе као победник. Његова изненадна оставка само је једна од последица сукоба две највеће арапске силе на свету: Саудијске Арабије и Ирана. Међутим, сада се тај сукоб дотакао и Израела, а тамошњи дневник "Харец" сматра да Ријад покушава да увуче Тел Авив у рат са Иранцима.

Подсетимо да је председник Либана Мишел Аун, заједно са члановима либанског парламента, изразио жестоко противљење непотребном уплитању Саудијске Арабије у унутрашње ствари Ирана. Аун је истакао да ће Хариријеву оставку прихватити искључиво ако му је он лично уручи у председничком кабинету, онако како то предвиђа устав те земље.

Харири је добар човек, али није природни политички вођа, сматра Данијел Б. Шапиро, сарадник на Институту за националну безбедност у Тел Авиву и бивши израелски амбасадор у САД у мандату Барака Обаме. Политички лидер сунитског блока у Либану Харири је постао након атентата на његовог оца. У првом мандату од 2009. до 2011. године, Харири је одабрао да делује из очеве сенке, која је и четири године после његовог убиства била надвијена над Либаном.

Међутим, била је ту и друга страна, оличена у Саадовим саудијским патронима. Саудијска Арабија је дуго подржавала сунитске муслимане у мултиверском политичком систему Либана, нарочито током грађанског рата. Оно што је најважније за схватање контекста ове приче је то што су Саудијци обезбеђивали велику финансијску подршку Хариријевом пословном царству, толико да млади Саад није могао да мрдне ни лево ни десно без саудијске подршке.

ВАПАЈ Дамаска: Сиријска влада упутила ДВА ПИСМА Уједињеним нацијама, траже хитне мере против ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ

Главобољама није било краја, јер је поред Саудијаца своју реч имао и Хезболах (шиитска паравојна проиранска милиција Либана, за коју се сумња да је организовала атентат на Хариријевог оца), који је преко својих министара могао да обори владу у случају да премијер повуче неке "неадекватне потезе" (превише просаудијске, тј. антииранске).

- Томе треба додати и малтретирање које је над Либаном спроводио Башар ал Асад, председник Сирије, и такође велики савезник Хезболаха - истиче Шапиро.

КАКО ДАЉЕ? Рат са Исламском државом коштао Ирак преко 100 милијарди долара

"Превртљиви Саудијци"

Уз велику подршку Саудијске Арабије и САД, Харири је успевао да одоли притисцима Хезболаха и Ирана. Међутим, након што је саудијска подршка спласла 2010, када је принц Абдулазиз решио да отопли односе са Башаром ал-Асадом, Харири је одбио да сарађује са сиријским председником, а то је резултирало екстремним понижењем.

Наиме, Харири је у јануару 2011. отпутовао у Вашингтон на састанак са Бараком Обамом, а првог дана боравка у Белој кући, стигао је хладан туш из домовине: Хезболах је повукао своје министре и срушио владу.

Шиити у Фуи и Кефраји у великом проблему: Како преживети предстојећу ЗИМУ и НОЖ џихадиста Ал Каиде?

Прошле године се на изненађење свих вратио на чело, али је његова влада била толико лоша да се чак ни смеће на улицама либанских градова месецима није скупљало услед неиспуњених обећања. Зашто би се човек након толиког понижења 2011. поново вратио на премијерску функцију, и то у још теже услове од оних који су резултирали његовим падом? Одговор је јасан: Ријад му је дао понуду коју није могао да одбије. Међутим, то нису били они исти Саудијци из 2009, већ нова, опаснија гарнитура.

Краљ Абдулах није волео Иран, назвао га је "змијом која шири отров по Блиском истоку", али је знао где треба да попусти и "повуче ручну". Краљ Салман и његов престолонаследник Мохамед бин Салман, с друге стране, немају ни жељу ни намеру да играју тактичке игре, већ су решили да свом силом ударе на Иран, и то прво преко Сирије, а сада преко Либана. Повратак "њиховог човека" Харирија на чело Либана био је неопходан потез у новој офанзиви. Ипак, није све кренуло по плану из Ријада, с обзиром да је Хезболах учврстио политичку моћ, и успут осигурао опстанак Башара ал-Асада на власти у Сирији, уз обилату помоћ Москве и Техерана. Након што је тај циљ испуњен, снаге шиитске милиције враћене су на домаћи терен, у Либан.

Сукоб Русије и Турске око Сирије питање је ВРЕМЕНА: Кад тад ће доћи на ДНЕВНИ РЕД

То је приморало Харирија на оставку, како због страха да не заврши као отац, тако и због директиве из Саудијске Арабије, која је указала на нови план: да увуку Израел у рат са Хезболахом.

"Сиријски план није успео, резервна опција је Либан"

С обзиром да је Башар ал-Асад евидентно преживео ударе побуњеничко-терористичких групација које су финансирали Саудијци, Ријад се окренуо плану Б: да у свој рат са Ираном укључи Либан. Приморавањем Харирија на оставку, желе да створе утисак у јавности по ком би Хезболах преузео сву кривицу и одговорност за све изазове с којима се Либан суочава.

То би, према писању "Хареца", навело Хезболах да убрзано тражи конфликт са Израелом као средство добијања уједињене подршке либанског народа. Израелски лидери се од 2006. године припремају за нови рат са Хезболахом, а иранска појачана активност додатно утиче на такав став Тел Авива. Саудијци ту јуре своју шансу, јер је то једна од ретких ствари у којима су потпуно сложни са Израелом: Дубоки антагонизам према "иранској претњи".

Грађански рат између џихадиста у Идлибу, не престаје: Ал Каида ударила жестоко на Ал Зинки

"Харец" наводи да Израел вага када ће се сукоб догодити, јер мора да се осигура да ће то бити у склопу уједињеног блока, са највећим савезником САД. Међутим, тренутна подела карата не иде на руку Ријаду, с обзиром да велику улогу у блискоисточној слагалици има Русија, која такође гаји све боље односе са Израелом.

Шта кажу Руси?

Руски став најбоље осликава недавна изјава Александра Запискина, амбасадора у Либану.

- Формирање либанске владе без Хезболаха, што Саудијска Арабија захтева, потпуно је незамисливо, како за Либан, тако и за Русију - рекао је Запискин у интервјуу за телевизију "Ал-Мајадин".

Турска војска ушла поново у Сирију: Ердоган КРЕЋЕ у ОФАНЗИВУ на курдску област Ефрин

Засипкин је проценио да је покретање саудијско-израелског рата против Либана мало вероватно, а самим тим и Ирана.

- По мом мишљењу, стварање либанске владе без Хезболаха не долази у обзир. Чак и ако је либански премијер својевољно дао оставку, жеље Саудијске Арабије по питању састава нове власти Либана су неприхватљиве - рекао је руски дипломата.

Положај руског амбасадора у Либану је посебно важан, имајући у виду став Русије која чврсто подржава Хезболах и противи се било каквим војно-интервенционистичким плановима Саудијске Арабије и Израела.

Огласио се председник Либана: Премијер Харири је ОТЕТ, Саудијска Арабија нека ОБЈАСНИ

Руски фактор који је стао уз Хезболах уочи могућег напада на Либан јасан је сигнал Тел Авиву и Ријаду да поново размотре своје стратегије, јер Русија по свему судећи неће скрштених руку посматрати напад на своје савезнике на Блиском истоку, а посебно се неће довести у ситуацију да угрози животе хиљада својих војника распоређених на југу Сирије и у непосредној близини границе с Либаном.

Уместо тога, Путин учвршћује дипломатске везе са Израелом, о чему сведоче бројни састанци за премијером Бењамином Нетањахуом.

Аутор текста: В.Филиповић

Вести из Сирије, Ирака и Јемена прочитајте ОВДЕ.