МРКОЊИЋ ИЗ ПОЗИЦИЈЕ СВЕДОКА 5. ОКТОБРА ОТКРИВА: Моткама су избацивали људе из предузећа да би се богатили
Милутин Мркоњић је за портал SrbijaDanas.com открио шта је био циљ демонстрација, како је МИлошевић коментарисао новонасталу ситуацију, као и где је био тог дана.
Хаос на улицама, паљење скупштине и телевизије, разуларена маса... Тачно 16 година је прошло од тог фамозног 5. октобра. За портал SrbijaDanas.com потпредседник Главног одбора Социјалистичке партије Србије Милутин Мркоњић говори из свог угла како је све изгледало и да ли је тај датум нешто променио.
- Из овог времена, данас 5. октобар осећам као један тежак и промашени дан, када је нажалост у овој земљи владао хаос, наравно, помогнут непријатељима са Запада уз помоћ наше минималне опозиције. Дан који је донео само зла, и још већа зла српском народу.
- Ја не бих урадио ништа другачије него тада. Налазио сам се у Новом Саду, тамо смо завршавали два велика објекта, два велика моста преко Дунава и оба смо завршили управо тих дана и 6. и 7. октобра требало је да буду пуштени и када бих могао да вратим време опет бих био тамо. Чак нисам ни знао шта се у Београду дешава, нисам ни очекивао да ће бити неких демонстрација, већ када сам улазио у Београд, негде око 6 поподне, онда су ме полицајци, моји пријатељи и другови, зауставили код Батајнице и обавестили ме шта се дешава у Београду. Стигао сам на крај тих демонстрација, нажалост, на крај оних немилих сцена око телевизије и скупштине. То је био један мучан и врло тежак ударац за мене. Једноставно сам се више бавио послом и обновом земље, него што сам учествовао у тим политичким активностима и њиховим предвиђањима око 5. октобра.
- Слободан МИлошевић није много коментарисао 5. октобар. Он је сматрао да грађани ове земље треба да донесу своје одлуке на изборима, и ја вам сада кажем: он то није никада коментарисао. Слободан је и тада победио и отета му је победа, сви знамо на који начин. Само да је било мало више толеранције од стране западних сила које су се умешале, мислим да би и тај однос између Слободана и наставка руководства ове земље био далеко мекши и далеко бољи.
Пљачкашка приватизација
- Ниједна организација из невладиних структура није ни за длаку после 5. октобра променила живот наших грађана сем што је стварала издајничку климу и нервозу међу грађанима. И још једна ствар, у времену између 2000. и 2008. године уништена је цела структура српске привреде дивљом приватизацијом. НИједна једина фабрика у време мандата Слободана МИлошевића и власти Социјалистичке партије између 1990. и 2000. године није била продата у бесцење и на тај буразерски начин, као што је то учињено после 5. октобра. И то је највећа брука властодржаца тог времена, тих структура које су владале до 2008. године. Тек 2008. године када је поново Социјалистичка партија дошла на власт почело да се мења нешто набоље. И, ајде да узмем свој лични пример, у крајњој линији Коридори су тада настављени да се раде и да се реализују и, ево, сада се завршавају. Постоји једна страшна ствар коју не могу да схватим, а то је да у условима када су отворене границе земље, тих година српска привреда потпуно пропада - каже Мркоњић.
- Сматрам да је Србија пропустила много великих шанси после 5. октобра. Једина тековина 5. октобра, према западним, међународним елементима, било је ослобађање граница земље од санкција. Једина! Све остало је било негативно. Шанса да се нешто промени постојала је, али не са људима који су тада дошли на власт, него са структуром оних људи који су пре тога годинама градили ову земљу, тада мислим да би 5. октобар можда имао неки резултат, овако никакав.
- Нисам очекивао да ће се одиграти 5. октобар на такав начин. И ако је било демонстрација то је требало да буде мирно, без икаквих проблема, јер, свакако, да су демонстрације биле мирне не би се завршиле тако како су се завршиле.
- Шестог октобра био сам сведок, као и већина грађана ове земље, катастрофалног налета бесилних "петооктобараца" из ДОС-ове политике који су моткама избацивали људе из предузећа, који су једну дивну даму, каква је била Борка Вучић, избацили на силу из Народне банке и тиме показали одмах своје право лице. Због тога 5. октобар никада не може бити оно што би "петотоктобарци" желели, а то је: датум који је нешто требало да промени у Србији. Никада! Начин на који су то радили, био је катастрофалан. Ја нисам имао проблема, немам их ни данас, полиција и судови су према мени било врло толерантни и наклони јер су знали да сам био градитељ, да сам радио, да сам стварао и да било каква политика за мене није била много битна.
- Наравно да нисам очекивао да ће нова власт изручити председника Милошевића и мислим да је тај дан најсрамнији дан у скоријој историји наше земље. То је најтужнији, најсрамнији дан, и онима који су то урадили никада не треба не треба бити мирна савест. Нико у свету, колико ја памтим, није свог председника испоручио на такав начин. Далеко је било боље, ако је већ требало, да се овде суди Слободану или коме већ, али то што је урадила тадашња власт нема никаквог оправдања и ја то до краја живота нећу да им опростим. Дакле, 5. октобар је био само почетак те срамоте.
Косово
- Што се Косова тиче ништа се није променило сем резолуције 1244. И то су тековине које Слободана сврставају у ред великих људи и ред правих државника, и тек ће историја показати колика је његова заслуга била - каже Мркоњић за наш портал.
- Апсолутно све оно што је Слободан Милошевић рекао у говору 2. октобра се и остварило. И данас су тековине његове власти, власти Социјалистичке партије Србије врло видљиве. Ево ових дана смо видели Република Српска је опстала и направљена је захваљујући пре свега политици Социјалистичке партије Србије и Слободана Милошевића. Дејтонски споразум је већ легендарни. Ево, прошло је 16 година од 5. октобра, па нико ништа друго није урадио нити допринео уз сва обећања тих западних мангупа да ће променити нешто ако скину Слободана.
- Па не знам да ли су ове демонстрације имале неку скривену ноту, а наравно да иза њих стоји запад. Ја сам то јавно и говорио и, нажалост, човек који је био вођа тих демонстрација убијен је 2003. године, и сада не желим да коментаришем људе који су мртви. Нисам сигуран да је постојао неки други циљ сем оне класичне шеме западних мангупа да створе услове за своје даље богаћење. Како лично, тако и њихових држава. Суштина њихове политике на Балкану била је да отму све што могу. А то се и видело касније, када су поједини властодршци тог времена из Америке, Немачке, Француске итд. почели да купују на Косову неке елементе, неке сировинске базе, нека предузећа. Дакле, шта је био циљ? Е то је био циљ! И наравно војна база, али и сировинске базе којима су Косово и Србија били богати.
- То ме није изненадило. Свака опозиција на крају виче да су избори покрадени, то је пракса. Али нисам очекивао да су толико покварени зликовци и да ће испоручити Слободана Хагу на Видовдан, празник који народу много значи... То нисам очекивао. Али у крајњој линији то се некима и вратило, нажалост... И морам да кажем, није моја жеља да ратујем, али некима ће тек да се врати, и сигурно је да им историја то никада неће опростити.