СВЕ О РЕФЕРЕНДУМУ: Ево зашто се схвата као највиши облик ДЕМОКРАТИЈЕ и која га земља НАЈВИШЕ примењује!

РЕФЕРЕНДУМ У ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ: Зашто је важан за Републику Српску?

Референдум је облик равноправног одлучивања, изјашњавања грађана о неким питањима од важности за ужу или ширу заједницу; подвргавање предлога новог устава, уставних промена, неког закона или политичке одлуке од битног значења на државном, регионалном или локалном нивоу.

Грађани се одлучују о том питању са "за" или "против" или са "да" или "не".

Референдум се расписује одлуком која мора да садржи назив тела које га расписује.

Одлука о расписивању државног референдума објављује се у државном службеном гласилу, дневној штампи и другим средствима јавног саопштавања.

Неке државе референдум користе врло често, па се сматра једном од важних начина доношења одлука.

Данска, на пример, проводи референдум сваки пут када мора да се потврдии неки нови уговор Европске Уније. Једини пут када то није учинила било је прихватање Лисабонског Уговора, што је изазвало лавину незадовољства у тој земљи.

Ирска је једина од земаља чланица Европске Уније (због својих уставних одредби) одржала референдум о Лисабонском Уговору. Управо због негативног исхода референдума 2008. дошло је до кризе у ЕУ. На другом референдуму о истом питању 2009., Ирци су ипак рекли 'да' за Лисабонски Уговор.

ГЛАСАЊА ЋЕ БИТИ И У МОСКВИ: Ево шта се Додик договорио са Путином, а обрадоваће грађане РС

У Норвешкој је одржано 6 референдума, од којих су најважнији били они о раскиду савеза са Шведском или приступање Норвешке у ЕУ.

Швајцарска - земља референдума

Једна од карактеристика Швајцарске у смислу државног уређења су референдуми и народне иницијативе, које представљају уставно-правно регулисање непосредне демократије. Швајцарска је једна од неколико најстабилнијих и најстаријих представничких демократија, чији грађани успешно примењују могућност директног утицаја на промену неког закона, па и Устава. 

Швајцарска је пример где референдум игра значајну улогу у политичком животу. Швајцарски устав регулише законске процедуре, али грађани, а не Влада, одлучују о томе када и о чему ће се одржати референдум. Постоје две врсте референдума: необвезујући и обавезујући, а чија пракса постоји још од 1848. године. Референдуми се увек одржавају недељом, углавном три до четири пута годишње.

Они се тако изјашњавају о разним питањима, што има позитивне ефекте у смислу грађанског саморазумевања улоге у друштву. Начин на који је све регулисано омогућио је свима да кажу оно што мисле.