118 ГОДИНА ОД МАЈСКОГ ПРЕВРАТА: Шта се догодило у ноћи убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге
Иако су неки детаљи те ноћи познати, још увек није прецизно препричано шта се тачно десило.
У ноћи 29. маја (11. јуна по новом календару) 1903. године, група завереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, вођом тајне организације “Црна рука”, упала је у двор и убила краља Александра Обреновића и краљицу Драгу.
СРПСКА МАЈКА НА РАТНОЈ ФОТОГРАФИЈИ НАЈВЕЋИ СИМБОЛ СТРАДАЊА НАШЕГ НАРОДА: Са двоје деце бежи од разјарених усташа (ФОТО)
ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА ЈЕ КОСОВКА ДЕВОЈКА ЗАПРАВО СТВАРНА ОСОБА? Њеној лепоти дивили се сви Београђани, па и Урош Предић
КАКО ЈЕ ПУТНИК ПОСТАО - ПУТНИК? Овако је српски војсковођа добио своје необично презиме
Како пар није имао наследника, био је то крај династије Обреновић, а на чело државе дошао је Петар Карађорђевић. Иако су неки детаљи те ноћи познати, још увек није прецизно препричано шта се тачно десило.
Уочи дана убиства, одређени завереници из унутрашњости стигли су у Београд под разним изговорима. Са својим београдским друговима су, подељени у пет група, провели до поноћи у кафанама по вароши, а затим су се сви нашли у Официрском дому.
Капетан Драгутин Димитријевић Апис, један од вођа завере, у 00:45х, командовао је полазак у двор, а гардијски поручник Петар Живковић је тачно у 02:00 отворио завереницима дворска врата. Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али у кревету није било никог. Краљевски пар тражили су безуспешно близу два сата.
Апис је био рањен. Он је видео како неко бежи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао је за њим, али га је доле сачекао један гардиста и тешко га ранио са три метка у груди.
У тим тренуцима, завереници су сматрали да је завера пропала – Апис је лежао рањен у сутерену, а краља и краљице једноставно није било.
Исте ноћи кад и краљевски пар убијена су и краљичина браћа – Никодије и Никола Луњевица, председник владе генерал Димитрије Цинцар-Марковић и министар војни генерал Милован Павловић. Трећи члан Цинцар-Марковићеве владе, министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић, који је исто тако требало да буде убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922. године.
Капетан Михаило Ристић Уча је испалио на њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Извесно је и да су сви официри у двору и дворишту двора својим сабљама проболи тела.
Градом су касније калале гласине да је краљ, иако тешко рањен, био жив и да је умро тек у мртвачници, али за ово нема доказа. Према анализи патолога, Александар Обреновић био је мртав већ после првог метка.
Одмах затим убијен је и генерал Лазар Петровић, али је могуће да је он убијен и пре проналажења краља и краљице и да није имао никаквог удела у откривању локације. Тела Александра и Драге Обреновић бачена су преко прозора.
Шта је претходило Мајском преврату?
Александар Обреновић дошао је на власт 1889. године после абдикације његовог оца краља Милана, али су земљом четири године управљали намесници, јер је био малолетан.
Он је 1893. године извршио државни удар и завео аутократски режим, а због женидбе 1900. године, дворском дамом Драгом, бившом дворском дамом своје мајке Наталије, удовицом инжењера Светозара Машина, која је била старија од њега 13 година, навукао је на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра.
Драга Машин, није била из краљевске породице, што је у то време било општеважеће правило за женидбу престолонаследника и краљева. Краљев отац, бивши краљ Милан Обреновић, није одобравао брак и није се више враћао у Србију, а умро је у Бечу 1901. Против брака се побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драги Машин.
После смрти краља Милана, краљ Александар је у знак наводне краљичине трудноће, помиловао све политичке осуђенике и 20. марта 1901. саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем. У влади су се налазили представници Народне радикалне и Либералне странке. Краљ Александар је потом донео нови Октроисани устав, чија је главна карактеристика била увођење дводомног система, који се састојао из Сената и Народне скупштине.
Велики проблеми за краља Александра настали су због непостојеће трудноће краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету. Краљ Александар је за то окривио радикале, извршио нови државни удар и поставио владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем 6. новембра 1902. године.
Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. масовне демонстрације, а оне су се претвориле у сукоб с полицијом и војском. Том приликом погинуло је шест особа. Знајући да не може добити нове изборе, краљ је 25. марта 1903. године извршио два државна удара у размаку од једног сата. Првим ударом је укинут Устав из 1901. и распуштени су Сенат и Народна Скупштина. После тога су извршена нова постављења краљевих људи у Сенату, Државном савету и судовима. Затим је у раним јутарњим часовима краљ вратио на снагу устав. Након овога, влада је спровела изборе 18. маја 1903. које је добила. Уједно, ово је била последња победа краља Александра на политичком пољу.
