ДОБРОТА У НЕМОГУЋИМ ВРЕМЕНИМА: Ово је Диана Будисављевић, жена која је спасила више од 12.000 деце, па и "Дару"
Диана је спасила и збринула преко 15.000 православне деце из усташких логора.
Диана Будисављевић рођена је 15. јануара 1891. у аустријском граду Инсбруку, где је и преминула 20. августа 1978. године. Пре удаје за хирурга, доктора Јулија Будисављевића, радила је као медицинска сестра. Са својим супругом, 1919. године прелази да живи у Загреб.
СРПСКИ ХЕРОЈ КОЈЕГ СВИ ПАМТЕ РОЂЕН ЈЕ НА ДАНАШЊИ ДАН: Многи су се плашили и само име да му помену
МИСТЕРИЈА ДОБРО ПОЗНАТЕ СЛИКЕ: Представа измучене Србије, док јој Бугарин и Грк ЗАБИЈАЈУ НОЖ У ЛЕЂА (ФОТО)
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ВЛАДАРИ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ: Њихово вечно коначиште није било дугог века
Када је почео Други светски рат, нацистички оријентисани Хрвати започели су кампању против Срба, Јевреја и Рома. Почели су да се отварају бројни концентрациони логори, у којима су се чак налазила и деца. Када је то чула, Диана је активно радила на томе да им помогне, па са Марком Видаковићем и Ђуром Вукосављевићем, покреће кампању под називом "Акција Д.Б".
Акција је подразумевала спашавање и збрињавање српске деце и жена из бројних логора, укључујући и најозлоглашенији међу њима - Јасеновац.
У то време, почиње да води дневник о спашавању деце из нацистичких логора. Он је био на немачком и у њему је описивала услове у којима су се налазила деца у логорима, њихова мучења, страдања и умирања, свој страх за децу, али и за себе. Описивала је нехумано понашање усташких официра и војника, небригу католичке цркве за ужасе које су Срби, Јевреји и Роми преживели током Другог светског рата. Свако спашено дете смештано је или у хранитељску породицу, у објекте католичке цркве, болнице па чак и у зграде оскудног изгледа, али у том тренутку најважније је било да су безбедна.
Диана је током акције водила картотеку о деци, њиховом пореклу и родитељима, желећи да сачува те податке, надајући се да ће једног дана деца успети да се врате својим биолошким породицама. Ако ништа друго, деца ће знати ко су и коме припадају. Неке је успела да врати, ако не родитељима, бар рођацима.
Када се завршио рат, она се вратила свом главном циљу - да на основу картотеке да споји децу са својим породицама. Ипак, крајем маја 1945. два агента ОЗНЕ прво јој одузимају албуме са фотографијама деце, а касније, по налогу Министарства социјалне политике Хрватске и целокупну картотеку.
Диана је спасила и збринула преко 15.000 православне деце из усташких логора, са Кордуна, Козаре и хрватских и босанских села. Током спасавања, много деце је умрло, а према неким подацима више од 12.000 је преживело и захваљујући њој пронашло своје родитеље или нови дом.
После рата ова хероина је потпуно заборављена. У Југославији није јавно поменута деценијама. Од краја рата није говорила о својој акцији спашавања и до своје смрти се није опоравила од последица обиласка логора.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић је крајем 2019. године најавио да ће је Диана заслужила да добије споменик и да ће га добити у главном граду, на реконструисаном Савском кеју, на потезу од Бетон хале према Капетанији. Симболика је у томе што су на обалу Саве нажалост долазила тела убијених Срба из Независне државе Хрватске.
Диана Будисављевић, мајка више од 12.000 деце, остаје нам као светли пример који показује да нису битни ни вера ни националност, колико је важна људскост. И остаје подсетник да не смемо да заборавимо нашу историју и њене хероје.
