НАПОЛЕОН БОНАПАРТА СПАСИО КАРАЂОРЂА?! Француска служба планирала да убије ВОЖДА уз помоћ СРПСКИХ КНЕЗОВА, хтели да прекину ВЕЗЕ СА РУСИМА
Руси су, како се види из писма генерала Михељсона императору Александру И од 3. августа 1807. године, исказали бојазан због деловања француских емисара по Србији.
Ту се пре свега мислило на двојицу пуковника, Гиљемина и Меријажа. Руси су веровали да су они хтели да створе једну тајну организацију међу Србима у корист Француске.
ЧУВЕНИ РАЗГОВОР МИЛОШЕВИЋА И КЛИНТОНА ОТКРИО ВЕЛИКУ ИСТИНУ! "Он каже да може са мном..." Сенка ЈЕДНЕ ЖЕНЕ обавила причу ЛИДЕРА
ОНИ СУ БИЛИ НАЈКРВОЛОЧНИЈЕ УСТАШЕ Ови људи починили су таква ЗВЕРСТВА да су их чак и нацисти хапсили због ратних злочина
ИВАН ГРОЗНИ БИО ВЕЛИКИ ОБОЖАВАТЕЉ ДЕЛА СВЕТОГ САВЕ! Ево шта повезује највећег српског просветитеља са ПРВИМ РУСКИМ ЦАРЕМ
Ови Французи су познавали Миленка Стојковића са Дунава и сматрали су га за једног од најспособнијих српских војвода, с "најпросвећенијим и најтемељнијим образовањем", па се са одређеном извесношћу може помислити - иако се не знају имена војвода који су се заверили против Вожда - да је реч о групи коју су предводили Миленко Стојковић и Петар Добрњац.
Французи су једним тајним пројектом, познатијим као "Морбашова афера", покушали да умире српске устанике.
Ова операција, сва је прилика, започела је тако што је Андреоси, француски амбасадор у Бечу, упутио генералу Мармону у Далмацију свог поверљивог агента Ивана Морбаша са планом "Операција Карађорђе" - по којој су Вожд и Младен Миловановић требало да се на неком слављу обезнане од вина и опијума, а потом убију. Након тога би, по овом плану, босански валија Хозрев Мехмед-паша, прешавши у Србију са својом ордијом, заједно са крџалијама Гушанац Алије завојштио на Србе.
Међутим, јуна месеца 1807. године у месту Островица у Далмацији (Равни котари у данашњој Задарској жупанији, Република Хрватска) Чех Јан Бреска - аустријски подофицир и пруски агент који је био задужен да у Далмацији подбуњује народ против Француза - срео је Ивана Морбаша и убио га. Претресавши његове ствари, нашао је код њега писмо адресовано на генерала Мармона и као у неком филму преузима његов идентитет.
Морбаш (однсосно Бреска) одлази у Сплит код генерала Мармона, који се одушевљава планом и шаље га у Травник француском конзулу Пјеру Давиду (1806 - 1814). Лажни Морбаш стиже следећег месеца и босанском везиру излаже "план по коме би требало одредити француске официре који ће, уз Наполеонов пристанак, примити као таоце групе истакнутих српских старешина, предати им новац за услугу напуштања устанка и признати им француске чинове. После тога би им се нашао безбедан смештај, једнима у Француској, а другима у Баварској или Виртембергу". (Милорад Екмечић)
Поред осталог, Французи су веровали да би се савезништво између Руса и Срба могло лакше развргнути ако би се ликвидирао Карађорђе, а потом и српске старешине наклоњене Русима. Обезглављену Србију би тада Наполеон довео под утицај Француске уз помоћ султана, под чијим би сизеренством Србија требало да буде.
Давида и Хозрев Мехмед-пашу Морбаш обавештава да су утицајне српске војводе у опозицији српском Вожду јер, ето, неће више да трпе његову самовољу и када више не би било Карађорђа, један од њих би управљао Србијом у име Наполеона док би француског монарха остале српске старешине са својим трупама помагале у војним операцијама на Балкану, у освајању Влашке, Молдавије и Ердеља и протеривању Руса са тих територија.
Наполеон спречио ликвидацију српског Вожда
Пјер Давид, који је као француски конзул дошао у Травник 17. фебруара 1807. године, о свему је обавестио Париз, а Морбаша поново послао у Сплит генералу Мармону који ће га упутити потом у Земун да акцију око преврата у Србији спроведе у дело.
Мармон и Давид у једном писму, поред осталог, наређују Морбашу:
- Извршите ствар што пре. Војводама све обећајте. Убиство ће непосредно организовати Захарија Димитријевић.
Међутим, Наполеон није одобрио ликвидацију српског Вожда, што се тумачи да још није био одустао од "планова у погледу војног освајања Турске". Атентат је спречен, а Захарија Димитријевић, о коме историја није сазнала више од његовог имена, успео је да утекне у Беч.
У Земуну Морбаш успоставља везу са угледним српским трговцем и Карађорђевим пријатељем Милошем Урошевићем, који му помаже да дође у Београд и упозна се са Родофиникином и Младеном Миловановићем.
Међутим, долази до изненађујућег преокрета, када Морбаш Родофиникину и српским устаничким вођама открива француско-турску уроту уперену против српског Вожда и војвода, на концу и против интереса српског народа.
Јан Бреска (као Морбаш) остаје у Београду још осам месеци у раскоши проводећи дане - под заштитом Родофиникина и Младена Миловановића - често се дружећи са Доситејем Обрадовићем. Када је руска дипломатија проценила да га више не може користити "за конфидентске и друге послове", отпуштен је маја 1808. године.
Пре ове афере у једном извештају обрштер Перш из Земуна обавештава надређену команду да су старешине око Младена припремале (у лето 1807. године) Вождово убиство. Ово није имало никакве везе с Морбашовом акцијом.
Требало би претпоставити да се овде ради о првим коренима каснијег отвореног "одметништва Миленка Стојковића од Карађорђа". Ако би се коначно потврдило, каже Милорад Екмечић, "да је управо Миленко Стојковић са групом војвода кројио тајне планове с Француском, онда не само да би ова завера добила други историјски смисао [.] већ би бацила нову светлост на природу Наполеонове балканске политике. Завереници нуде услуге Француској, а не само Турцима. Оправдано би било поставити питање да ли је Наполеоново одбијање да даде сагласност за окончање ове издаје српских војвода било сведочанство да он не жели да Турци без покрића сломе српску буну. Ова завера је без сумње била недовољно уочен разлог зашто у преговорима око примирја у Слобозији ни Турска ни Француска не желе да се оно протегне и на Србе."
Наполеон: Ђорђе је највећи војсковођа
Постоји легенда како је Наполеон веома уважавао војничке способности српског Вожда.
Наводно, после помињане Битке код Ашперна (21. и 22. маја 1809. године) Наполеон је упитао своје маршале да му кажу кога сматрају за највећег војсковођу. Они су му одговорили да је то, без икакве сумње, управо он, Наполеон. На то им је Наполеон казао:
"Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, и који је, окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само с трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног Османлијског царства, и да тако ослободи свој поробљени народ туђег јарма. То је Црни Ђорђе - њему припада слава највећег војсковође."
(Србија Данас/Новости)
