ХРВАТСКО ОТИМАЊЕ ВОЈВОДИНЕ: Славни српски историчар ТЕМЕЉНО РАЗОБЛИЧИО паклене планове!
О хрватском отимању Војводине проф. др Василије Крестић, редовни члан САНУ написао је детаљну анализу.
Ауторски текст проф. др Василија Крестића преносимо у целости:
Пошто су Срби чинили знатну већину сремског становништва, сматрали су да та област треба да припадне Војводини. Међутим, Хрвати су се позивали на своје државно и историјско право, па нису хтели Срем да препусте Србима. Штавише, захтевали су да се и читава Војводина сједини с Хрватском, да се у њу утопи и с њом постане „једно наразделиво тело“, с баном на челу, који би у исто време био и српски војвода. Због питања припадности Срема односи између Срба и Хрвата били су дубоко поремећени. Срби су пребацивали Хрватима да су недоследни зато што су у исто време тражили да се Војводина одрекне своје самосталности и "споји с Хрватском" када су се залагали за успостављање своје потпуно самосталне државе.
Јединствен случај у свету: Краљ Петар испунио завет и подигао споменик српској сељанки и њеном сину (ФОТО)
БРАЋА ИЗ ЗРЕЊАНИНА ОДУШЕВИЛА СРБИЈУ: Кроз њихову игру проживите НАЈСЛАВНИЈЕ МОМЕНТЕ НАШЕ ВОЈСКЕ
ЈЕДНА ОД НАЈСТРАШНИЈИХ РЕЧИ - "ПОСМРЧЕ" За ову децу се веровало да су видовита и да им ништа не може наудити
На челу српске политике тада је био патријарх Јосиф Рајачић. Из више разлога он је био против утапања Војводине у Хрватску. Не без разлога зазирао је од хрватске премоћи над Србима. Као политички и верски поглавар Срба он није имао поверења у хрватског бана, па никако није пристајао на спајање банског и војводског достојанства, као што није хтео да разговара ни о томе да се војвођанска управа пренесе на Банско веће у Загребу. Осим из националних, Рајачић је био против утапања Војводине у Хрватску и из верских разлога.
Сматрао је да су напади против Срба као шизматика, који су се догађали у Хрватској, као и напади против православних свештеника и српских учитеља, довољни докази да спајањем Војводине са Хрватском не би „никакву срећу нашем народу учинили, јер би то спојено једно тело имало две душе, а гдикојем је слабачком телу и једна замашна душа доста“. Поред других, и из верских разлога патријарх је био против обједињавања банског и војводског достојанства. Сматрао је да војвода обавезно мора да буде Србин православне вере, између осталог и због тога што би хрватски бан, у случају да постане и српски војвода, увек више пажње поклањао Хрватској и њеним интересима него Војводини. Полемике настале око припадности Срема привремено су окончане објављивањем царског патента од 18. новембра 1849, којим су проглашени Војводство Србија и Тамишки Банат, у чији састав је ушао и Срем.
Пре но што су 27. децембра 1860. укинути Војводство Србија и Тамишки Банат и бискуп Штросмајер је у две промеморије, које је упутио аустријском министру председнику грофу Јохану Рехбергу, изнео свој став о припадности Срема и статусу Војводине. Он се залагао за припајање Војводине Хрватској, за то да се она стави у уску државноправну везу с Хрватском, као и за то да Хрвати не претрпе „губитак једног дела своје територије“, да не остану поново без Срема.
Бискуп је написао да Хрвати не могу дозволити да им се одузме Срем с Петроварадинском региментом и Петроварадинском тврђавом. Нагласио је да је „животно питање за Хрватску, да Петроварадинска тврђава, која с једне стране влада Бачком и Банатом, али с друге чини кључну тачку за Славонију и Хрватску, остане у хрватским рукама“. Владар је овог пута, укидајући Војводство, Срем прикључио Хрватској а Бачку и Банат Угарској. После те одлуке вођене су вишегодишње ватрене новинске полемике, било је узајамног пребацивања између Срба и Хрвата због припадности Срема, али је онда наступило затишје. Питање припадности Срема, осим у ређим, изузетним приликама, није потезано све до распада Аустроугарске 1918. године.
Занимљиво је и заслужује да буде поменуто да је Стјепан Радић 1905. године, пишући о искључивом хрватском праву на разне покрајине у листу Хрватска мисао, нагласио да „Сријем има остати хрватски или постати угарски“, али да никако не може бити српски. Таква Радићева србофобичност била је само наговештај касније политике овог хрватског првака и његових следбеника, а која се тицала хрватских територијалних претензија и намера да на рачун српских етничких простора створе колико је могуће већу Хрватску. Тако је, примера ради, када се налазио у бекству, ван земље, 1923. године изнео један „захтев Хрвата према Србима“. Тим захтевом тражио је „потпуну независност Хрватске у конфедерацији са Србијом“, а Словенији, Босни и Херцеговини, Бачкој и Банату, Црној Гори и Македонији нудио је да се плебисцитом изјасне да ли желе да остану „везани за милитаристичку и централистичку Србију“, или су спремни да уђу „у федерацију с мирољубивом и неутралном Хрватском“.
РЕШЕНА МИСТЕРИЈА ЖЕНСКОГ СКЕЛЕТА ПРОНАЂЕНОГ НА СВЕТОЈ ГОРИ: Реч је о српској царици? (ФОТО)
Једини НЕМАЊИЋ који није проглашен за свеца је ЦАР ДУШАН: Разлог за то је његова жена ЈЕЛЕНА (ВИДЕО)
ЈУГОСЛАВИЈА била највећи извозник ХЕРОИНА између два рата? АМЕРИКА нам увела САНКЦИЈЕ због илегалне трговине!
У приближно исто време, 23. септембра 1923, затражио је од Председништва Хрватске републиканске сељачке странке да изради Земљовид Хрватска и Хрвати. Начином израде Земљовида, који је обављен по Радићевим упутствима, он је уз помоћ неких Енглеза, с којима је успоставио везу, желео да интернационализује хрватско питање. Посебним писаним поднеском оцрнио је Србију. Представио ју је као милитаристичку и централистичку, као земљу у којој нема демократских права и слобода, с којом демократска, слободољубива и мирољубива Хрватска не може да се споразуме и с њом живи у једној државној заједници. Представивши Србију као неподесну и неспособну да око себе држи на окупу све поменуте покрајине, понудио је Хрватску као средишњу тачку, око које се на федеративним принципима могу сабрати Словенија, Босна и Херцеговина, Бачка, Банат, Црна Гора и Македонија. Био је то јасан покушај да се сруши Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а да се зачне стварање давно сањане велике Хрватске.
Да је тај закључак заснован на поуздано утемељеним доказима, потврђује и сведочење британског посланика у Београду, који је уочио да се у свести „пан Хрвата“ налази визија једне „моћне покрајине“ са центром у Загребу, која би се састојала из Хрватске, Славоније, Далмације, доброг дела Босне и Херцеговине, Барање и дела Бачке.
У великохрватским настојањима Радић се није либио тога да фалсификује чињенице. Начином на који је имао да буде „нарисан“ (нацртан) Земљовид требало је убедити странце да у обухваћеним областима у претежном броју живе Хрвати. Служећи се неистинама, он је 22. јула 1922. дао изјаву лондонском листу Daily News у којој је тврдио да су у областима Бачке, Барање и Баната, за које је рекао да их „неразумно и нелогично називају Војводином“, „Срби према Хрватима у посве незнатној мањини“ (!) Тврдио је да се тим областима не сме управљати као чисто српским земљама, „већ се у њима мора спровести плебисцит под надзором Лиге народа, с једним питањем: ‚Србија – Београд или Хрватска – Загреб‘“. И приликом прављења скица за нови програм странке из 1925. године Радић је испољио претензије према Бачкој. Био је спреман да пристане на измене границе у источном Срему под условом да Хрватска добије „одштету“ у Бачкој.
ИСТИНА О ЦАРУ ДУШАНУ: Био је НАЈВЕЋИ ВЛАДАР српске историје, његова смрт ОБАВИЈЕНА ВЕЛОМ МИСТЕРИЈЕ
ОСЛОБОДИЛАЦ ИЛИ ОСВАЈАЧ? На данашњи дан је умро НАЈВЕЋИ СРПСКИ ВЛАДАР, а ових 10 чињеница о њему МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ
ТИТОВ ЛЕКАР ОТВОРИО ДУШУ: Лежао је на самрти и ДРЖАО ПИШТОЉ, једну ствар НИКАКО НИСУ СМЕЛИ да му кажу
Наследник С. Радића, Влатко Мачек, доследно је наставио да води великохрватску политику свог претходника. Залажући се за преуређење државе, децембра 1928. предложио је успостављање од пет до седам покрајина и поделу Војводине и Босне и Херцеговине између Србије и Хрватске. Попут Радића и он се залагао за неку врсту плебисцита с намером да се Југославија подели на два дела, до Дрине и преко Дрине. По једној његовој изјави из 1936, свака покрајина: „Војводина, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, па и Далмација, могле би да се определе како оне хоће, односно, како одлуче посланици дотичних покрајина, који би били изабрани на изборима за конституанту.
Другим речима: ако Војводина хоће са Србијом – добро, ако хоће посебан положај у Србији, добро је и то. Ако хоће изван ње, добро је, ако хоће са Хрватском заједно или посебно, опет добро.“ Имајући у виду такве ставове Мачека о преуређењу Југославије, његов следбеник из Војводине, Дуда Бошковић, сматрао је да Хрвати „сада више не желе“ да себи припоје целу Војводину, већ само Срем до Земуна. Заступајући Мачекове великохрватске апетите према Војводини у време преговора о споразуму Цветковић –Мачек, Већеслав Вилдер је децидирано изнео гледиште шефа Хрватске сељачке странке нагласивши да „или Војводина са преостатком Срема чини посебну јединицу, или се Војводина дели између Хрватске и Србије, линијом Суботица – Илок“.
НА СВЕТОЈ ГОРИ НАЂЕН МИСТЕРИОЗНИ ЖЕНСКИ СКЕЛЕТ?! Археолози верују да КОСТИ припадају СРПСКОЈ ЦАРИЦИ!
ЈУНАЦИ "ГВОЗДЕНОГ ПУКА": Због њих се СРПСКА ЗАСТАВА вијорила и изнад БЕЛЕ КУЋЕ! Људи лавовске храбрости (ВИДЕО)
Да ли знате које је ПРАВО ИМЕ Гардош кули? Мистериозне приче земунског споменика (ВИДЕО)
Споразумом Цветковић – Мачек, склопљеним августа 1939, новоствореној Бановини Хрватској припојени су делови западне Босне који су припадали Врбаској бановини, али су јој додељени и делови западног Срема са Шидом и Илоком. Захватањем тих територија јасно су испољене великохрватске намере како према Војводини, тако и према Босни и Херцеговини. Међутим, Хрвати се нису зауставили на оном што су добили споразумом Цветковић – Мачек.
Само неколико дана по обзнањивању споразума Хрватски национални покрет, иза којег је, по свему судећи, стајало вођство HSS-a, посебном окружницом обавестило је своје присталице о томе у ком правцу ће се даље кретати хрватска политика. У окружници је отворено речено да је главни циљ Хрватске да сруши Југославију. Наглашено је да се приликом распада државе Хрватска неће задовољити добијеном Бановином, већ ће тежити „повјесним и етничким границама“. Окружницом су позвани Хрвати покличем, који је гласио: „Напријед сви за Слободну и Независну Хрватску“.
Сутрадан по објављивању окружнице, 29. августа, Мачек је изјавио пред Хрватским народним заступством да је његов споразум с Цветковићем „за сада један дјеломичан споразум“, у којем је доста спорних, нарочито територијалних питања остављено за касније. Тим споразумом, нагласио је Мачек, „није питање хрватског територија ријешено дефинитивно, јер смо ставили у Споразум нарочиту клаузулу да ће се дефинитивни опсег Бановине Хрватске установити кад се буде преуређивала читава заједница. А то је посве наравно. Јер посве другачије ће изгледати дотични териториј Бановине Хрватске буде ли у новоуређеној државној заједници рецимо и аутономна Војводина или не буде, друкчије буде ли и аутономна Босна или не буде, итд…“
За ову прилику било би сувишно да наводим и многе друге изјаве о Војводини и њеној припадности.
ШОКАНТНА ВЕЗА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ И ПИРАМИДА! Српски научник пронашао зашто су оне таквог облика и зашто су на том месту! (ВИДЕО)
ТАЈНА МАНАСТИРА МИЛЕШЕВА: Сви мислите да фреска носи назив Бели анђео, а ово је права истина
Биле су жртве СПАСАВАЊА ЧАСТИ породице: ВИРЏИНЕ, феномен, казна или привилегија? (ВИДЕО)
ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗБОГ ЧЕГА НЕМАЧКУ ТАКО ЗОВЕМО? Почело је још од старих Словена!
Совјетски лидер волео је да ЉУБИ МУШКАРЦЕ У УСТА: Кастро га је шмекерски избегао, а ТИТО ЈЕ НАДРЉАО! (ВИДЕО)
