ЈЕДАН ОД НАЈОДВРАТНИЈИХ ЗЛОЧИНА У СРБИЈИ: Над њим је извршена последња смртна казна код нас
Смртна казна је у Србији примењивана од настанка модерне државе 1804. па све до 2002. године
Јохан Дроздек убио је и силовао шестогодишњу девојчицу. Осуђен је на смртну казну и стрељан 14. фебруара 1992. године у просторијама Окружног затвора у Сомбору. Била је то последња смртна казна извршена у Србији. Ипак, ова врста кажњавања има дугу традицију на овим просторима.
РОЂЕНИ ВОЂА, СА ВОЈНИМ ВАСПИТАЊЕМ У ДУХУ ВОЈВОДА МИШИЋА И ПУТНИКА: Српски официр без мрље у ратничкој каријери
ДА ЛИ СТЕ НЕКАДА ЧУЛИ ЗА ЦАРА МАКРИНА? Огромна биста са његовим ликом је пронађена у једном српском селу
ЗНАЧАЈАН ДОКУМЕНТ ЗА ПРЕКРЕТНИЦУ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: Због њега је Вук Караџић Србију учинио поносном
Смртна казна је у Србији примењивана од настанка модерне државе 1804. па све до 2002. године, када је законом укинута. Последње погубљење, стрељањем, извршено је 14. фебруара 1992. а последње смртне пресуде су изречене 2001. године и касније замењене временским казнама.
Иако тачних података нема, неке процене говоре да је у овом периоду у Србији убијено преко 7.000 људи који су проглашени кривим за разне злочине који нису увек укључивали убиства.
У првим деценијама 19. веку смртна казна у Србији је примењивана веома често, и то за најразличитија кривична дела - убиство, крађу, политичке деликте, чедоморство, па чак и за ванбрачни полни однос.
До 1842, за убице је била прописана "еквивалентна" смртна казна, што значи да је убица бивао убијен на исти начин (па и истим оружјем) на који је била убијена жртва. Поред тога, тела погубљених су скоро увек јавно излагана на точку на одређено време или до потпуног распадања.
Занимљиво је да је смртна казна за крађу укинута тек 1902. године. Од 1905. године смртне казне у Београду више нису извршаване јавно, него на скровитим местима без присуства публике, али су у другим градовима и селима извршења и даље остала јавна и присуствовале су им хиљаде посматрача.
Како би се уједначио начине извршења смртне казне у разним деловима земље, после стварања Југославије 1929. донет је јединствен Кривични законик за целу земљу. Он је као једини начин погубљења прописано вешање. Изузетак су биле смртне пресуде војних судова, које су извршаване стрељањем.
Смртне казне су изрицане највише за убиство и разбојништво са смртном последицом, али и за тероризам. Као терористи су кажњавани комунисти и хрватски, македонски и косовски сепаратисти. Према званичним статистикама, од 1920. до 1940. у Србији је изречено 459, а извршене су 232 смртне пресуде. После Другог светског рата, смртне казне су изрициване "издајницима", "колаборационистима", ратним злочинцима, "народним непријатељима", односно противницима комунистичког режима.
После 1950. године, број смртних казни значајно опада. Реформа од 1959. године битно је ублажила строгост кривичног законодавства. Смањен је број капиталних кривичних дела и укинута је смртна казна за имовински криминалитет. Укинуто је извршење смртне казне вешањем, па је једини законски начин погубљења остало стрељање без присуства јавности.
Смртну казну у Србији извршавао је осмочлани стрељачки вод, чији чланови нису знали ко од њих испаљује праве метке, а ко "ћорке".
Како је време одмицало, тако су и прописи о смртној казни ублажавани и било је све мање изречених смртних казни. У Србији, која је од 1992. године била део Савезне Републике Југославије, судови су од 1991. до 2002. године изрекли 19 смртних казни, од којих ниједна није извршена.
Дана 14. фебруара 1992. у Сомбору је стрељан Јохан Дроздек, осуђен на смрт 1988. године због силовања и убиства шестогодишње девојчице.
О Јохану се пре овог страшног злочина знало само да је пореклом Пољак, да нема занимање и запослење. Девојчицу је убио како би се осветио њеном оцу који му није дао стари бицикл.
Комшије из Каравукова код Сомбора су виделе Јохана како на бициклу некуда одвози малу Ивану. Обећао јој је чоколадицу, ако се провоза с њим. На основу трагова на цигли, нађеној поред Иваниног тела, утврђено је да је дете које се отимало и вриштало, најпре усмртио, а затим силовао.
Осим по свом језивом злочину, овај монструм је ушао у историју као последњи човек над којим је извршена смртна казна у Србији.
Народна скупштина Србије је 26. фебруара 2002. изменила Кривични закон тако што је из њега избрисала смртну казну. Према чл. 24 важећег Устава из 2006. године: "Људски живот је неприкосновен. У Републици Србији нема смртне казне".
