КРОЗ КОСОВО ПОСТАЈЕМО НАРОД СА ПОСЕБНОМ МИСИЈОМ У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА: Бој на Косову највећа битка људског рода!
Драги Срби, будите поносни на Битку на Косову
Бој на Косову јесте највећа битка у историји људског рода. Ово можда звучи помпезно неком неисторичном и демагошком уху осетљивом на српске подвиге и достигнућа, но то је тако.
ТИТОВА УНУКА ОТКРИЛА ТАЈНЕ ЈОВАНКЕ БРОЗ: Била ми је ближа него рођена мајка а онда се НЕШТО променило
ТИТО СЕ НА ВЕНЧАЊУ ИЗЈАСНИО КАО ХРВАТ: Испливали сви непознати детаљи са тајне свадбе маршала и Јованке (ФОТО)
"БЕЖИТЕ ЖИВИ, ИДУ МРТВИ!" Херојска прича о 62.000 Срба који су једним потезом одлучили судбину Великог рата
Иако је било већих средњовековних битака по обиму, односно бројности супротстављених армија, попут највеће битке читавог средњег века, Битке код Ангоре из 1402. године где су се на обе стране сукобиле армије од по готово 150.000 војника и у којој су Срби због свог војног умећа поново играли кључну улогу, немогуће је пронаћи нешто слично Косовској бици у историји човечанства.
Срби нису само једини народ који је на бојном пољу убио турског султана (с обзиром да је султан Мурат И страдао од српске руке у току битке – то нису учинили ни Грци, ни Бугари, ни Немци, ни Румуни, ни Руси, ни Арабљани, ни Персијанци - апсолутно нико), Срби су народ који су војевали вероватно највећу битку икада у историји.
Наиме, иако по обиму и снази армија Косовска битка спада међу највеће битке средњег века, не постоји ниједна битка у којој на бојном пољу умиру од непријатељске руке оба владара - монарха, предводећи своје армије у самим операцијама. Управо због тога је Битка на Косову највећа у историји човечанства.
Дакле, смрт Светог кнеза Лазара Косовског и османског турског султана Мурата на бојишту издваја Битку на Косову изнад свих битака. Просто то је био толико страшан и снажан бој, да чак и монарси у њему гину.
Косовска битка је монументална и по последицама, али и по митологији коју је са собом понела.
Ни у античкој, али ни у модерној историји нећете наћи сличан пример. Ни у Стаљинградској бици, ни у Бици код Курска не гину Стаљин и Хитлер, ни у Термопилској бици не гине цар Ксеркс И, већ гине само један од два спартанска краља Леонида (Демофил остаје жив). И у Бици код Гаугамеле, на пример, Грк Александар Велики убија персијског цара Дарија ИИИ, али тек након дуготрајне потере која се надовезала на Александрову победу. Александар, наравно, остаје жив.
И тако у круг, идући у истраживању од битке до битке, од епохе до епохе и од цивилизације до цивилизације, ништа слично нашем Косову нећете пронаћи.
Можда једино Битка код Амфипоља из 422. године п.н.е. која се одиграла између Атине и Спарте, током Другог пелопонеског рата (431-404 г.п.н.е.) има неких сличних елемената Бици на Косову. У Бици код Амфипоља гину предводници армија спартански генерал Брасаида и атински генерал и политичар Клеон (Атина). Међутим, разлика је у томе што су и Брасаида и Клеон били најпре обични генерали, посебно Брасаида. Клеон је имао и политичку каријеру, но он никада није наследио Перикла. Дакле, обојица гину, али су у питању само генерали, док је један од њих једно време био и државник. Дакле, не може да се пореди са глобалним, војним и титуларним значајем Косовске битке.
Драги Срби, будите поносни на Битку на Косову која не само да нам је дала мучеништво Светог Лазара Косовског или чињеницу да смо једини народ који је убио турског султана као окупатора Србије руком нашег неприкосновеног националног и епског јунака Милоша Обилића, него нам је дала и завет са Богом уврстивши нас у заветне народе попут Јевреја, Јермена или Етиопљана. Дакле, ми кроз Косово постајемо народ са посебном мисијом у историји човечанства.
Нечег сличног Бици на Косову нема у историји човечанства. Због тога је она непресушна инспирација генерацијама српских уметника изниклих на Косовском завету. Од наше епске поезије, све до Његоша, Исидоре Секулић, Андрића, Црњанског, Мештровића, наших највећих сликара попут Паје Јовановића.
На фотографији је монументална слика "Бој на Косову" највећег нашег сликара Петра Лубарде која се данас налази у свечаној сали Новог градског двора.
