ОВО ЈЕ БИЛА ЊЕГОШЕВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА: Нико није ни слутио да ће је бити јако тешко испунити

Петар Петровић Његош умро је 31. октобра 1851. године, али је неколико година раније изразио и своју последњу жељу.

Нико тада није ни мислио да ће то бити јако тешко остварити. 

Наиме, он је на Ловћену, на Језерском врху, тражио да се подигне скромна капела коју је посветио свом стрицу - Светом Петру Цетињском.

Тада је уједно изразио своју жељу да и он, када дође судњи дан, тамо буде сахрањен.

„То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу.“

Међутим, после његове смрти уследила је права голгота па су Црногорци страховали да би Турци могли да се домогну планине и оскрнаве његове посмртне остатке уколико би га сахранили на Ловћену. Зато је, Његош прво сахрањен у цетињском манастиру.

Како је касније, 1855. процењено да више не постоји опасност од Турака, Његошеви остаци пренети на Ловћен и тада је испуњена његова последња жеља, али ипак то није било задуго. 

Током Првог Светског рата, Аустроугари су жестоко бомбардовали Ловћен и капелу и уништили Његошев гроб имајући у плану да на том месту подигну споменик у знак аустријског освојења Ловћена.

По наредбни, војници су ноћу и кришом ископавали гроб како би пренели Његошеве кости, али су због тих услова многе кости изгубљене. 

Након пораза Аустроугара, краљ Александар Карађорђевић је наредио обнову капеле што је и учињено. Међутим, капела је поново уништена у Другом светском рату, али не много. 

Оне који су је потпуно уништили биле су комунистичке власти 1952. године како би на истом месту био подигнут маузолеј по замисли хрватског вајара Ивана Мештровића. Наводи се да им је Његош сметао јер је подсећао на српство и културу нашег народа.

Рушење капеле почело је 1972. уз обећање да ће бити подигнута „негде другде“. Њени камени остаци и данас се могу наћи у подножју Ловћена, у месту Иванова корита. Његошеви посмртни остаци су премештени и положени 1974. године у новоотворени маузолеј који и данас постоји.

Тако да, последња жеља Петра Петровића Његоша никада није испуњена.