МИСТЕРИЈА ПУТИНОВОГ ПОКЛОНА: Кажу да је Милан ПРОКОЦКАО ПУШКУ, а ово је ИСТИНА! Ево зашто је то оружје ВАЖНО ЗА СРБИЈУ? (ФОТО)
Председник Александар Вучић је 4. децембра одржао у Сочију важан састанак у четири ока са руским председником Владимиром Путином.
Вучић је примљен у руском приморском одмаралишту на највишем нивоу, како и доликује братским односима наше две земље. Међу главним темама су биле енергетска и безбедносна ситуација наше земље, проблем Косова и Метохије као и развој војне индустрије.
Потпуни преокрет историје! Мистериозна СРПСКА ПРИНЦЕЗА на фресци није ТЕОДОРА: Појавили се нови подаци о животу ДУШАНА СИЛНОГ!
СИН ЖИВОЈИНА МИШИЋА БИО ЈЕ ЈОШ ВЕЋИ ХЕРОЈ ОД СВОГ ОЦА: Немци су хтели да му поштеде живот, а ево због чега је одбио
МИСТЕРИЈА НАСЛЕДСТВА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Зашто Француска КРИЈЕ ТЕСТАМЕНТ ОБРЕНОВИЋА?
И поред ових кључних тема за нашу земљу, пажњу јавности је као и увек привукло нешто сасвим другачије. Представљање поклона које су разменила два државника је већ данима у фокусу медијске пажње. Вучић је Путину поклонио икону Преображења Господњег из XIX века, а заузврат је добио скупоцену пушку краља Милана Обреновића која је била изгубљена више од једног века.
- Добио сам нешто што ми је до сада, не рачунајући награде, ордење и одликовања која сам добио, најдраже - оригинална пушка Милана Обреновића, коју је Русија купила ове године на једној светској аукцији и то је била Путинова жеља да мени поклони - рекао је Вучић после сусрета са Путином.
Тиме је Србији враћен непроцењиви део нашег историјског наслеђа.
За сада није сигурно како је ова пушка уопште нестала из краљевског арсенала, а у медијима се помињала прича да ју је краљ Милан прокоцкао или да је украдена после Мајског преврата 1903. године. О свим питањима и значају овог сјајног комада оружја смо разговарали са Вуком Обрадовићем, кустосом Војног музеја, и Дејаном Ристићем, нашим историчарем.
Господин Обрадовић нам је прво појаснио на који начин функционише ово оружје, пошто су се у првом тренутку појављивале различите информације које су додатно збуњивале читаоце.
- Пушка коју је председник добио, судећи према фотографијама, је оружје система "Пибоди". То је систем за остраг пунеће једнометке, такозване острагуше које се пуне са задње стране. Те пушке се препознају по дугачкој полуги на задњој страни цеви, а баш због те полуге, која личи на кашику, су у народу биле познате као "кашикаре" или "пибодуше" - рекао је Обрадовић, па појаснио како су те пушке уопште доспеле у Србију.
- То је систем који је тадашња српска влада усвојила за преправку старих пушака капислара, које су пуњене са уста цеви. Циљ је био да се те "спредњаче" модернизују у савременији и ефикаснији "пибоди" систем. То је урађено да би били смањени трошкови куповине нових пушака, и фактички су том модернизацијом старе и јефтиније пушке претворене у модерније. То је било једно прелазно решење. Сваки тип пушке када се уводи у наоружање једне земље добија своју службену ознаку, а то је у овом случају за пешадијску пушку М (модел) 1870. Томас Седерл, бечки фабрикант из Отакринга, је био укључен у постављање прве линије за преправљање тих пушака на доњем граду Београдске тврђаве. Касније је производња пренета у Крагујевац - каже Обрадовић.
Пушка је дакле карабин М-1870, система "Пибоди", али и даље није јасно како је овако скупоцен и луксузни модел завршио у рукама краља Милана. Обрадовић нам каже да у Војном музеју већ постоје слични модели, и да је Томас Седерл највероватније имао личне разлоге за поклањање овог карабина српском владару.
- Седерл се вероватно надао да ће моћи да се наметне за будуће послове и постане главни снабдевач оружја српској влади, па је за Милана израдио пушку као поклон. То је уобичајена ствар, српски владари су често добијали оружје. Ми у Војном музеју имамо пушку коју је Милан добио од "Маузера", и врло је слична овој, израђена у "француском стилу" украшавања који је био врло популаран у Европи крајем XIX века, а баш бечки мајстори су били познати по тим финим радовима.
Обрадовић нам је објаснио највероватнији разлог због ког је пушка завршила у Милановим рукама, али и годину када ју је краљ добио. У домаћим медијима је кружила информација да ју је српски владар добио када је био мали, али то није могуће из простог разлога што тада пушка још није била произвођена.
- Није сигурно када је тачно поклоњена Милану, и то је могло бити 1869. или 1870. године, али је могло бити и доста касније. Током Српско-турског рата (1876-1878) наша влада је од Седерла купила чак 10.000 ових пушака у Бечу, и он се као што је поменуто, понадао неким већим наруџбинама. Међутим, већ 1879 је расписан конкурс за набавку нове пушке на којем је победио "Маузер".
- Та пушка коју је добио председник је заиста врхунски комад, и израђена је, судећи по фотографијама, од најбољих материјала. Право уметничко дело! Са друге стране, овај комад због историјских околности није комплетан, пошто је такво скупоцено наоружање увек паковано у луксузне кутије, са алатом и прибором, четкицама и шрафцигерима који су израђени у истом стилу. Чак је и муниција често украшавана, па је пушка коју је Милан добио од "Маузера" употпуњена муницијом са луксузном муницијом која има никловане чауре - појаснио је Обрадовић, па додао:
- Без обзира, њена историјска вредност је невероватна, зато што је модел М1870 био први који је произвођен у Србији - тај комад наоружања је почетак развоја српске војне индустрије!
Предмет нагађања домаће јавности је и начин на који је пушка изгубљена. Делимично тенденциозно су домаћи медији, алудирајући на буран приватни живот великог српског владара наводили да ју је изгубио на коцки, други су тврдили да је украдена током Мајског преврата што и јесте највероватније, али није сигурно. Обрадовић је јасан када каже да је све то у домену нагађања.
Овако су Обреновићи кажњавали СИЛОВАТЕЉЕ И ПЕДОФИЛЕ: Најтежи случајеви СРПСКОГ ПРАВА, згадиће вам се живот
ТРАГИЧНА СУДБИНА ПРИНЦЕЗЕ ЈЕЛЕНЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Родила последњег Романова у Русији, трунула у ЗАТВОРУ због покушаја да спасе своју породицу!
Обистиниле се последње речи кнегиње Зорке: Била је 20 година млађа од краља Петра, њихова свадба поделила је Србију и Црну Гору!
- Једноставно нема поузданих података. Ако је добијемо и прегледамо моћи ћемо да кажемо више. Ми не знамо чак ни који је калибар, што би помогло да се утврди са сигурношћу када је поклоњена. Када су купљене пушке су биле калибра 11 mm, па претпостављам да је и ова, мада у то нисмо сигурни. Још једна ствар која би нам помогла је и Миланов грб на пушки, па би на основу да ли је у питању краљевски или кнежевски амблем могли боље да одредимо. Како је она изаша из Србије то нико не може са сигурношћу да каже. Милан је волео оружје и имао је баш доста пушака. Он је био пасионирани ловац и стрелац, па постоји и велики број његових фотографија са разним типовима наоружања. Пошто је био владар, није му била потребна дозвола или документација на основу које бисмо лакше утврдили датум. Е сад, да ли су остале у Београду или их је однео за Беч, или чак и прокоцкао то апсолутно нико не може да тврди. Тако исто и ја могу да кажем да ју је можда поклонио некој лепој грофици (смех) - каже Обрадовић.
Кустос нам на крају објашњава да још остаје да се види да ли ће пушка завршити у Војном музеју.
- Поседујемо лично наоружање Обреновића, и наш музеј баштини тај део њихове имовине. У сваком случају овај комад наоружања је значајан за развој српске војне индустрије и војске у целини - каже Обрадовић.
Историчар Дејан Ристић наводи да је највероватније да је пушка нестала после Мајског преврата 1903. године.
- Можда ју је краљ поклонио некоме, а још вероватнији је и Мајски преврат, када је опљачкано све што је било могуће. Тада је пљачка чак била и дозвољена пошто је циљ атентатора и завереника био да се избрише све што може, а што се везивало за Обреновиће.. То је било брутално и грозно. После преврата су одржане две аукције имовине Обреновића која је опљачкана, једна у Бечу 1904. године, а друга у Лондону 1905. године - рекао је Ристић.
- Прошле године, ако се не варам, појавио се на једној аукцији Орден Милоша Великог. То је једини примерак, уникатан, и то баш владарски орден. Дакле, лични примерак краља Александра Обреновића који је опљачкан у ноћи убиства. Почетна цена је била чак 250.000 евра! Он је ремек дело примењене уметности, ниједан једини сачувани примерак не постоји, а онда се сасвим изненада појавио лични владарски примерак. Ми смо нажалост пропустили прилику да вратимо такво благо. Чак нисмо морали ни да га откупљујемо, пошто је по међународним конвенцијама то наше културно наслеђе. Само се покрене међународна процедура за обустављањем аукције, као што је урађено са Стројимировим печатом. Затим се подноси званичан захтев, дају се докази и то се враћа Републици Србији. За то није потребан ниједан једини евро, већ дипломатска нота са захтевом да се покрене процедура за повратак културног добра - каже Ристић.
Са историчарем Дејаном Ристићем смо разговарали и о важности краља Милана за српску историју, о владаревим државничким успесима али и бурном приватном животу.
- Ради се о српском нововековном владару који је од прворазредног значаја. Управо захваљујући његовом залагању и залагању тадашње политичке елите у Србији наша земља 1878. коначно постаје независна држава након неколико векова османске окупације. И не само то, већ се 1882. године обнавља Србија као краљевина, први пут после Немањића и вишевековног ропства. То су прворазредни догађаји, који су значајни не само за политичку историју, већ и за државну историју наше земље. Он је био врло прагматичан, и ослањао се на Аустроугарску што је у том тренутку било потпуно оправдано и разумљиво. Није само он био окренут Аустријанцима, већ и већи део српске интелектуалне и културне елите, зато што су мислили да добри односи са аустроугарском могу да обезбеде Србији напредовање - објашњава Ристић.
Наш историчар објашњава да за разлику од другисх српских владара он није патио од стереотипа и није патио од општих колективних емоција, није робовао историјским пријатељствима и непријатељствима, и да се понашао врло прагматично и прорачунато у крајње позитивном смислу. Са друге стране, његов приватни живот је био изузетно турбулентан, што је довело до умањивања угледа краља и династије Обреновића у српском друштву.
- Читав његов живот је на приватном плану био врло буран. Милош је, попут осталих Обреновића био врло наклоњен женама. Ту је био врло сличан свом претку кнезу Милошу Великом, или свом рођаку кнезу Михајлу. То је њихова карактеристика, волели су жене, и нису имали стабилне бракове. Растављали су се са својим женама, пошто се владарски бракови не разводе. Његов брак са Наталијом је био брак из љубави, али је љубав на крају ишчезла и претворила се у неки вид непријатељства два супружника.
Ристић је на крају дао коначни суд о периоду краља Милана, неправедно заборављаног и оспораваног српског владара:
- Ми смо склони као друштво да вреднујемо краља Милана кроз његов приватни живот, а не кроз оно што је његово историјско и државно наслеђе - а то наслеђе је прворазредно!
РОМ КОЈИ ЈЕ СПАСАО СРПСКУ ВОЈСКУ: Ахмед је трубом ПОРАЗ ПРЕТВОРИО У ПОБЕДУ, највеће армије ИЗУЧАВАЛЕ ЊЕГОВО ЈУНАШТВО
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Шта значи појам "четник" и зашто су ЛОБАЊА и укрштене кости њихов симбол?
ПРИЧА СТАРА 100 ГОДИНА: Херојски говор капетана који леди крв у жилама "Људи, ми ноћас има да изгинемо"
СЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ КАМИКАЗЕ: Овако су пилоти Краљевине јуначки бранили земљу од Немаца '41(ВИДЕО)
Знате ли зашто православни свештеници и монаси УВЕК НОСЕ БРАДЕ? Постоји још једно ВАЖНО ПРАВИЛО у нашој цркви
"ПРЕВЕДИ МИ ТО НА СРПСКИ ПА ПОШАЉИ ОПЕТ" Одговор Милоша Обреновића турском везиру који је променио историју (ВИДЕО)
