Моћно оружје које је Путин поклонио Вучићу: Како се непроцењива пушка краља Милана вратила у Србију (ФОТО)
Председник Александар Вучић је 4. децембра одржао у Сочију важан састанак у четири ока са руским председником Владимиром Путином.
Вучић је примљен руском приморском одмаралишту на највишем нивоу, како и доликује пријатељским односима наше две zemlje.Među главним темама су биле енергетска и безбедносна ситуација наше земље, проблем Косова и Метохије као и развој војне индустрије.
Обистиниле се последње речи кнегиње Зорке: Била је 20 година млађа од краља Петра, њихова свадба поделила је Србију и Црну Гору!
ПАШИЋЕВ УРНЕБЕСНИ ОДГОВОР! Питали га шта ради ПРАВИ ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ, а он их МАТИРАО ЈЕДНОМ РЕЧЕНИЦОМ
Била је СУПРУГА ХАЈДУК ВЕЉКА, а заувек упамћена по надимку ЧУЧУК СТАНА - ево и зашто! (ФОТО)
Међутим, и поред тако важних тема за нашу земљу, као и увек пажњу јавности је привукло нешто сасвим друго. Представљање поклона које су разменила два државника је данима у фокусу медијске пажње. Вучић је Путину поклонио икону Преображења Господњег из XIX века, а заузврат је добио скупоцену пушку краља Милана Обреновића која је била изгубљена више од једног века.
Представници руских власти су скупоцени комад оружја купили на аукцији, и тиме Србији вратили важан део нашег историјског наслеђа. Пушка коју је Вучић добио од Путина је, према речима публицисте и познаваоца оружја Бранка Богдановића, једнометка М-1870 коју је произвео чувени аустријски произвођач оружја из Беча Томас Седерл, а према патенту откупљеном од "Провиденс тул компани" из САД.
"Пибодијева" пушка је спорометна острагуша коју је 1862. у Бостону израдио Хенри О. Пибоди, а која је користила систем затварача који је по њему добио име. Пушка је направљена за време америчког грађанског рата, али у њему није била коришћена. Уместо тога је Пибоди своје моделе продавао у иностранству - Канади, Швицарској, Мексику и Шпанији - где су често копиране и модификоване. Међу државама које су користиле копије Пибодијевих пушака се нашло и Османско Царство чије су их трупе, захваљујући супериорном домету, са великим успехом користиле против Руса у руско-турском рату.
Систем "Пибоди" је добио назив по том првом моделу, а односи се на затварач који, се пушка пуни са задње стране цеви, односно "острагуша".
Модел који је Вучић добио је скупоцен и украшен врхунским радом, како и доликује једном краљу из XIX века. За сада није познато када или где су је Руси откупили, а врло сличан скупоцени модел из времена Обреновића може се видети у каталогу аукцијске куће Херман Хисторика (Hermann Хисторица). Модел који смо пронашли у каталогу је такође произвео Томас Седерл, а на кундаку пушке се налази ћирилични натпис "Чачак" са гравуром победоносног Милоша Обреновића са исуканом сабљом који гази поражене Османлије.
Важно је напоменути да ова пушка није иста као она коју је добио председник Вучић, али је из истог периода и направио ју је исти човек, а на фотографијама јасно видимо колико пажње и мукотрпног занатског рада је улагано у украшавање оружја.
Такве пушке, наравно без украса који су прављени за виђеније личности, су представљале основу наоружања српске војске у XIX веку, пре него што је чувена пушка Маузер "Кока" ојачала српску војску и постала оружје слободе.
Пушке система "Пибоди", у народу познате као "Пибодуше" или "Кашикаре", су биле прве пушке српске војске које су имале спојен метак и "чауру", тачније барутно пуњење. Захваљујући ангажовању поменутог Томаса Седерла из Беча производња ових пушака је почела у Београдској тврђави 1871. године, а настављена је у Крагујевцу 1877.
По стицању пуне независности 1878, један од приоритета српске државе била је модернизација војске и оружја. Пушка система "Пибоди" имала је поред осталих недостатака и застарели велики калибар 14,9mm. Требало је наћи решење за нову модерну острагушу мањег калибра.
Новца за набавку новог оружја није било довољно па су Срби нашли најпрактичније решење да старе перкусионе спредњаче конвертују на једнометни острагпунећи систем. После извесног лутања усвојен је Пибодијев конверзиони систем.
Чувена српска "пибодуша" модела 1870 прославила се у ратовима за ослобођење и независност, али је, нажалост, сачуван врло мали примерака, а Војни музеј у Београду поседује само четири комада.
Занимљиво је да је одузимање управо ових пушака био окидач за Тимочку буну, чиме је ово оружје још једном повезано са животом Милана Обреновића.
За сада није сигурно како је ова пушка уопште нестала из краљевског арсенала, а у медијима се помињала прича да ју је краљ Милан прокоцкао, за шта нема било каквог утемељења, иако јесте уживао у монденском животу после абдикације и зна се да је уживао у коцкању.
Историчар Дејан Ристић наводи да је највероватније да је пушка нестала после Мајског преврата 1903. године, како су и писали домаћи медији.
- Можда ју је краљ поклонио некоме, а још вероватнији је и Мајски преврат, када је опљачкано све што је било могуће. Тада је опљачкано све што је било могуће из двора, а пљачка је чак била и дозвољена пошто је циљ атентатора и завереника био да се избрише све што може. То је било потпуно брутално и грозно. После преврата су одржане две аукције имовине Обреновића која је опљачкана, једна у Бечу 1904. године, а друга у Лондону 1905. године - рекао је Ристић.
- Прошле године, ако се не варам, појавио се на једној аукцији Орден Милоша Великог. То је једини примерак, уникатан, и то баш владарски орден. Дакле, лични примерак краља Александра Обреновића који је опљачкан у ноћи убиства. Почетна цена је била чак 250.000 евра! Он је ремек дело примењене уметности, ниједан једини сачувани примерак не постоји, а онда се сасвим изненада појавио лични владарски примерак. Ми смо нажалост пропустили прилику да вратимо такво благо. Чак нисмо морали ни да га откупљујемо, пошто је по међународним конвенцијама то наше културно наслеђе. Само се покрене међународна процедура за обустављањем аукције, као што је урађено са Стројимировим печатом. Затим се подноси званичан захтев, дају се докази и то се враћа Републици Србији. За то није потребан ниједан једини евро, већ дипломатска нота са захтевом да се покрене процедура за повратак културног добра - каже Ристић.
Са историчарем Дејаном Ристићем смо разговарали и о важности краља Милана за српску историју, о владаревим државничким успесима али и бурном приватном животу.
- Ради се о српском нововековном владару који је од прворазредног значаја. Управо захваљујући његовом залагању и залагању тадашње политичке елите у Србији наша земља 1878. коначно постаје независна држава након неколико векова османске окупације. И не само то, већ се 1882. године обнавља Србија као краљевина, први пут после Немањића и вишевековног ропства. То су прворазредни догађаји, који су значајни не само за политичку историју, већ и за државну историју наше земље. Он је био врло прагматичан, и ослањао се на Аустроугарску што је у том тренутку било потпуно оправдано и разумљиво. Није само он био окренут Аустријанцима, већ и већи део српске интелектуалне и културне елите, зато што су мислили да добри односи са аустроугарском могу да обезбеде Србији напредовање - објашњава Ристић.
Наш историчар објашњава да за разлику од другисх српских владара он није патио од стереотипа и није патио од општих колективних емоција, није робовао историјским пријатељствима и непријатељствима, и да се понашао врло прагматично и прорачунато у крајње позитивном смислу. Са друге стране, његов приватни живот је био изузетно турбулентан, што је довело до умањивања угледа краља и династије Обреновића у српском друштву.
- Читав његов живот је на приватном плану био врло буран. Милош је, попут осталих Обреновића био врло наклоњен женама. Ту је био врло сличан свом претку кнезу Милошу Великом, или свом рођаку кнезу Михајлу. То је њихова карактеристика, волели су жене, и нису имали стабилне бракове. Растављали су се са својим женама, пошто се владарски бракови не разводе. Његов брак са Наталијом је био брак из љубави, али је љубав на крају ишчезла и претворила се у неки вид непријатељства два супружника.
Ристић је на крају дао коначни суд о периоду краља Милана, неправедно заборављаног и оспораваног српског владара:
- Ми смо склони као друштво да вреднујемо краља Милана кроз његов приватни живот, а не кроз оно што је његово историјско и државно наслеђе - а то наслеђе је прворазредно!
Знате ли зашто православни свештеници и монаси УВЕК НОСЕ БРАДЕ? Постоји још једно ВАЖНО ПРАВИЛО у нашој цркви
Најстарије дрво на Балкану 1.000 година листа у Белој Паланци: Погледајте шта су ХАЈДУЦИ САКРИЛИ унутар СТАБЛА!
КОЛИКО ЈЕ ВАШ ЗАВИЧАЈ БИО ПОД ТУРЦИМА? Заборавите на 500 година које сви помињемо, ово је ИСТИНА! (МАПА)
"Пуцајте, ја и сада држим час" Речи професора Милоја који је страдао са својим ђацима НИЈЕДАН СРБИН НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ
У част СРПСКОГ ЈУНАКА: Канађани назвали планину по ВОЈВОДИ ПУТНИКУ! (ФОТО/ВИДЕО)
