СКРОМНОСТ МУ ЈЕ БИЛО ДРУГО ИМЕ: Војвода Путник је једним својим делом показао да је најбитније бити човек (ВИДЕО)
Чињеница да је реч о једном од најодликованијих појединаца у нашој историји заиста не чуди.
Војвода Радомир Путник предводио је војску у неким од најнеизвеснијих тренутака Србије - Балканским и Првом светском рату и давно се уписао у редове највећих српских војсковођа.
ДОМИШЉАТОСТ ИЗНАД СВЕГА: Како је Никола Пашић одговорио на "незгодно питање" и данас се препричава
У БЕОГРАДУ ЈЕ ПРОВЕО "САМО" 31 САТ! Тада се догодио и СУДБОНОСНИ СУСРЕТ два великана! Како је Тесла срео Змаја…
КАКО ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ ПРВИ ПРИМИО НОВУ ВАКЦИНУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: За њим је то учинило 110.000 војника и кренуло у ОСЛОБАЂАЊЕ!
Војвода Радомир Путник је током своје богате војничке каријере био два пута начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.
Ордење
Добио је Орден Карађорђеве звезде 1. и 2. реда, Орден белог орла 3, 4. и 5. реда, Орден таковског крста са мачевима 5. реда, Орден Светог Саве 1. реда, Златна и сребрна медаља за храброст, Споменица рата за ослобођење и независност 1876—1878…
Па затим енглески Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа са лентом 1. реда, руски Орден Светог Станислава 1. реда, француски Орден Легије части 2. реда, Француска…ово су само нека одликовања нашег славног војводе Радомира Путника.
Чињеница да је реч о једном од најодликованијих појединаца у нашој историји заиста не чуди, поред свих подвига које је имао. Ипак, оно што га је красило изнад свега, јесте његова скромност.
Поред свих признања он је био један миран и повучен човек. Никада није носио своје ордење, на улици је изгледао сасвим обичан човек. Био је јако скроман, није волео хвалисавце.
За време балканских ратова, наредио је да дневнице подпоручника и војвода буду исте, 3 динара. Једном га је неко упитао зашто не носи одликовања. Он му је само кратко одговорио: „Моје декорације су испод мундира”. Многи би се надмено понашали да су имали све те ордене, али његова скромност их је назвала декорације.
Савладала га је болест током Првог светског рата. У Скадар је стигао 6. децембра 1915. године. На крф је пребачен 9. јануара 1916.године. У септембру исте године је отишао у Ницу како би наставио лечење. У Ници се упокојио.
Пуних 10 година његови посмртни остаци су били ван његове отаџбине. У Краљевину СХС пренети су 6. децембра 1926. године, а сахрањен је на новом гробљу 7. децембра 1926. године.
