СУСРЕТ КОЈИ МУ СРБИ НИСУ ОПРОСТИЛИ! Ево шта је кнез Павле рекао о Хитлеру након што га је упознао
Реч је била о сусрету који, по оцени многих историчара, кнезу Павлу Срби никада нису опростили
Посета кнеза Павла Карађорђевића Берлину 1. јуна 1939. године некоме са стране могла је изгледати као потпуни дипломатски успех Хитлерове Немачке. Нацисти су приредили велику војну параду, канцелар и југословенски намесник смешкали су се једно другом, а размењене су и уљудне речи хвала за оба народа. Ипак, "иза кулиса" ствари су изгледале много другачије...
ДАН КАДА ЈЕ НАРОД ХИТЛЕРУ РЕКАО "НЕ" Данас се обележава 80 година од чувеног Мартовског пуча
ЊЕНО ИМЕ НИКО НЕ ЗНА, АЛИ НАДИМАК СВИ ПАМТЕ: Бака је улепшала ручкове многим генерацијама на Балкану!
ЧИЈИ ЛИК СЕ НАЛАЗИ НА НОВЧАНИЦИ ОД 5.000 ДИНАРА? Моћни научник и политичар чије име носи и један плато у Београду
Реч је била о сусрету који, по оцени многих историчара, кнезу Павлу Срби никада нису опростили. У Европи која је брзо и неповратно хрлила у нови сукоб намесник и у том тренутку фактички владар Југославије решио је да оде у "само гротло сукоба" - у посету Берлину и немачком канцелару Адолфу Хитлеру.
Кнез Павле је и иначе током владавине у спољној политици проводио политику отклона од Француске и Британије, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Процењивао је, прилично реално, да у случају сукоба, Уједињено Краљевство неће заштитити Југославију и да је на њему да балансира - колико год може.
У тим условима се и догодила посета кнеза Павла и његове супруге, кнегиње Олге Берлину 1. јуна 1939. На великој војној паради коју је Хитлер уприличио присуствовао је и Иво Андрић, потоњи Нобеловац и у том тренутку амбасадор Југославије у Немачкој. Дефиле је трајао пуна три сата, у њему је учествовало преко 70 хиљада војника Трећег Рајха, а приказана је најсавременија техника и наоружање.
Након посете приређена је и свечана вечера током које се чинило да све високе званице уживају.
Ипак, захваљујући писмима и званичним документима данас знамо да Адолф Хитлер, упркос труду, није оставио најбољи утисак на Карађорђевиће - ни кнеза ни кнегињу.
Олга је забележила да јој је у присуству немачког канцелара било изузетно непријатно, да га се “скоро гадила” и да је све време трајања посете била јако забринута.
Кнез Павле је био још конкретнији. Он је, дан након војне параде прогнаном шпанском краљу Алфонсу XIII отворено рекао да мисли да је Хитлер луд!
Описујући касније свој сусрет са немачким канцеларом Карађорђевић је говорио и о необичној узбуђености коју је уочио код Хитлера док је овај прикао о "аријевским младићима" и како му се чинило да овај у том моментима има скоро "либидозно усхићење".
- Руке су му меке, као краци медузе. Осећате језу од њиховог додира. Лице жуто, као у воштане фигуре - испричао је кнез Павле описујући сусрет са Хитлером.
Већ наредног месеца намесник је своје мишљење о немачком канцелару поделио и са другим дипломатама. Он се у Лондону средином јула сусрео са америчким амбасадором Џозефом Кенедијем (оцем будућег председника САД).
- Он (кнез Павле) каже да су га три ствари импресионирале у току посете Хитлеру: пре свега, Хитлер је убеђен да се британска империја распада и да зато неће бити у стању да издржи напоран рат, иако им храброст не недостаје; друго, констатовао је исту ситуацију и у Лондону и Паризу: кад је Хитлера и Геринга упитао шта знају о Русији - одговорили су му - "ништа"; треће, за Геринга мисли да је пристојан момак, врло способан и веома расположен да буде конструктиван - забележио је Кенеди у свом извештају Вашингтону.
Чини се да дружење са југословенском делегацијом није пријало ни самом Хитлеру. Он је за кнеза Павла рекао да је "клизав као јегуља".
– Кад човек помисли да ће извући чврст договор, он се сакрије иза свог парламента - сматрао је Хитлер.
Већ у септембру те године Хитлер је објавио рат Пољској и и званично је почео рат који ће прерасти у највећи и најстрашнији сукоб у историји човечанства. Две године касније рат је стигао и до Југославије.
Свестан да од Савезника не може да очекује помоћ кнез Павле је одлучио да прихвати понуду нациста и југословенска влада потписала је приступање Тројном пакту.
Само два дана након потписивања пакта који је Југославију, бар за неко време, требало да спасе рата, 27. марта 1941. широм земље су избиле велике демонстрације које су за последицу имале смену трочланог намесништва на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем.
Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана.
