"УМРЛА ЈЕ МУЧЕНИЧКОМ СМРЋУ ЧЕТА ЂАКА У ЈЕДНОМ ДАНУ" Како је дошло до крвавог пира у Крагујевцу?
Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године.
На данашњи дан, 21. октобра 1941. године обележава се 80 година од масакра у ком су Немци у Крагујевцу стрељали 3.000 људи, а међу њима и недужних 300 ученика средњих школа, професоре, као и 15 дечака, чистача обуће.
ЖИВОЈИН МИШИЋ У ЗАТВОРУ: У две реченице одбранио част Србије, па завршио иза решетака
ШТА ЈЕ ТИТО МИСЛИО О СРБИМА? Његов први говор у ослобођеном Београду открио ИСТИНУ (ВИДЕО)
ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО МИХАЈЛО ПУПИН: Мудре изреке које ће вас мотивисати да остварите своје снове
У стрељању су учествовали и припадници јединица Димитрија Љотића, који су убијали сопствени народ. Према сведочењима преживелих, "Љотићевци" су Крагујевчанима, када су се чули непрекидни рафали, говорили да је реч о војној вежби.
У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на жртве у Другом светском рату, а данас се комеморативно обележава и годишњица од масовног стрељања у крагујевачким Шумарицама.
КРВАВА БАЈКА
Пошто је чула детаље масакра у Крагујевцу, песникиња Десанка Максимовић написала је песму "Крвава бајка" која је објављена тек након завршетка Другог светског рата.
Крвава бајка се сматра једним од најснажнијих поетских дела инспирисаних ратним збивањима.
„Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану…“
ОСВЕТА - ЗА ЈЕДНОГ ЊИХОВОГ - 100 НАШИХ!
Због 10 убијених и 26 рањених немачких војника, након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака, немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.
По тој рачуници требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице И батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.
19. октобра Немци су ухапсили, одузели им све личне ствару у извели на стрељање две групе цивила.
Прво је стрељана група од 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и група од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша.
Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности.
Масакр у Крагујевцу
Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели 2.301 особу пред стрељачки строј код Централног гробља српске војске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Стрељање је почело у 7 часова ујутро. Прву групу људи одвели су до Сушичког потока где их је чекала група од 30 до 50 Немаца. Цивиле су поређали у четири реда, а у сваком је било по 50 људи. Након стрељања Немци су пиштољем убијали оне који су остали рањени.
Из барака су одвођене групе од по 100 људи на губилиште. До 2 часа по подне завршено је стрељање и убијено је 2.272 особе док су 29 лица преживела стрељање.
Међу стрељаним је било 217 малолетних лица - од чега изнад 15 година старости, 60 ученика гимназије и 134 малолетника који нису ишли у школу, као и 23 деце испод 15 година старости углавном ромске националности.
Немачка команда је намерно изабрала за стрељање благе падине поред Ердоглијског и Сушичког потока. Благе падине су војницима пружале добар поглед на све цивиле које су стрељали, и они нису могли неопажено да побегну. Неке групе су стављали на брежуљак, а они стајали у подножју, друге су пак стајале поред потока, а војници на узвишењу.
Војници су стајали у два реда: један ред је стајао, а други клечао. Било је покушаја бекства, многи су проналажени мртви стотинак метара од својих група, а неколицини је успело да се спасе бекством, јер војници нису имали превише времена да их гоне, јер су им стално стизале нове групе.
Немци су, 22. октобра 1941. године, објавили саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана, а у коме су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на немачке војнике, погинуло 10, а рањено 26 немачких војника, у знак одмазде стрељано за сваког погинулог немачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300.
Међутим, Немци нису дали саопштење за масовна стрељања од 19. и 20. октобра у Крагујевцу и три оближња села тако да испада да су премашили број стрељаних особа у знак одмазде за чак 500 лица.
Спомен-парк Крагујевачки октобар
Простор на коме је извршено стрељање 1953. претворен је у меморијални парк. На улазу је подингут монументални музеј "21. октобар". "Споменик стрељаним ђацима и професорима", постао је симбол крагујевачке трагедије. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала.
Суђења
Командант Франц Беме суочио се са оптужницом за злочин у Крагујевцу. Након што је заробљен у Норвешкој, изведен је на суд у склопу Накнадних нирнбершких суђења. Извршио је самоубиство. Командант 724. пука 704. пешадијске дивизије, генерал Адалберт Лончар, осуђен је 1947. на смрт пред Војним судом у Београду.
