ЗАРАЗА ВРЕБАЛА ИЗ БУНАРА: Опака болест за кратко време однела живот сваког шестог грађанина Власотинца
Проблем имале и развијене земље
Мрак, страховит мрак завлада гробљем. Хиљаду страшних утвара тада се буде, кроз пукотине гробова излазе, бесомучно јуре гробљем, церекају се, кезе, и играју, играју, играју лудо, усковитлано, све брже, све бешње, све већом брзином у ковитлац. Врзино коло се протеже гробљем кроз целу боговетну ноћ. Овим речима Ненад Поповић дочарава страх Власотинчана за време епидемије туберкулозе.
Да ли знате ко је написао чувени "говор" мајора Гавриловића? Исти човек је заслужан и за ОБНОВУ ХИЛАНДАРА
КРАЉ КОГА ЈЕ НАРОД ЗВАО ЧИКА ПЕРА: Најбољи владар ког је Србија икада имала
Прича о последњем учеснику сарајевског атентата ће вас оставити без даха: ТЕШКА РОБИЈА, ЛОГОР, ПА ПОСТАО МИНИСТАР...
Чланак "Здравствене прилике Власотинца" објављен је 19. октобра 1935. у "Лесковачком гласнику". Аутор анализира зашто се највише умире од туберкулозе, а као главни узрок наводи загађену воду, која се слива са гробља, па је пију Власотинчани из својих бунара. Старо гробље, како га данас називају, већ крајем тридесетих година било је недовољно за варош од 5.000 становника, тако да се ново гробље тада почело користити. Опасност од зараза убрзала је пресељење гробља и тај процес је окончан десетак година након Другог светског рата.
У међуратном периоду бар шестина Властинчана је умрла од туберкулозе. Број заражених од ове болести повећао се током јесењих месеци, а као обавезна мера заштите уводила се забрана пљувања на јавним местима. Тај проблем су имале и развијене земље, тако је до 1918. сваки шести Француз преминуо од ове "болести сиромашног урбаног становништва". Раније, почетком 19. века, у Енглеској је 25 одсто умрлих било због јектике. Побољшање хигијенских услова само је један део проблема, а тек ће коришћење антибиотика и БСГ вакцине за 90 одсто смањити обољевање од туберкулозе од 50-их година 20. века.
Нема прецизних података како је јавно мњење реаговало на Поповићев чланак, али је 1938. године најављена изградња власотиначког водовода у вредности од три и по милиона данара. Планирано је да се доведе вода са извора Бистричке и Лопушке планине, како је писао "Лесковачки гласник". Овај план никад није заживео, а Власотинце ће добити први водовод после Другог светског рата. До тада су се Власотинчани снабдевали водом не само из бунара него и са јавних чесми од којих су неке изграђене у међуратном периоду.
Далеко, врло далеко од великоварошке хуке, под огранцима Суве планине и Острозуба, у котлини пуној дрвећа, винове лозе и цвећа, заклоњена од ветрова и завучена у саму себе, налази се тиха и мирна варошица Власотинци. Бурна је њена историјска прошлост: и весела и тужна. Некада жива варошица, средиште устанака протову Турака, средиште трговине и печалбарства, сада је готово пуста. Престале су трговине, напуштене радионице, све је мртво као да спава мирним сном. Свакога дана Власотинци напуштају и највернији његови становници. Они беже, селе се, иду за хлебом. А гробље, Власотиначко гробље је напуштено и зарасло у коров. Лелек и плач одјекују болно гробљем искрене сузе, за покојником, пролију се низ смежурана лица, мртво увенуло тело се спусти у мрку, црну раку, попови заврше заупокојену молитву, а људи са страхом од сутрашњице, немаштине, беде, можда смрти напуштају гробље и журе кућама не осврћући се. Потом се све утиша.
Црн вео ноћи се спусти на кровове трошних кућа, утоне пустим махалама, као авет, појури гробљем и завуче у пукотине гроба. Ветар зафијуче, прво лагано и тихо, па све јаче, страшније, да човек задрхти. Мрак, страховит мрак завлада гробљем. Хиљаду страшних утвара тада се буде, кроз пукотине гробова излазе, бесомучно јуре гробљем, церекају се, кезе, и играју, играју, играју лудо, усковитлано, све брже, све бешње, све већом брзином у ковитлац. Врзино коло се протеже гробљем кроз целу боговетну ноћ. Тишина.
Само се негде чује лавеж паса, лагаво шуштање високих топола и једнолико жуборење реке. А мало ниже, доле ка млину, стрмом косом у понору, тече Власина, пада, њишти – као да се у њој у глуво доба ноћи купају побеснеле немани, хукти, разбија се стење, пршти и расплињује се у безброј сићушних капљица, које устрептало и хито, као јутарња измаглица, лебде над површином реке и немоћне да се одрже у ваздуху, падају на брзе певушаве таласе.
Над гробљем, иза великих стабала, нешто зајечи, зацвили. Умукне па, опет, учестано и брзо зањишти, као да ка гробљу јури чопор вампире. Ветар захукти – час иза једног час – иза другог надгробног споменика, проструји гробљем и у хору са аветима зајечи отегнуто и болно.
- О, људи! О, живи створови, ви сте свему криви! И ви морате доћи к нама и ви, и ви!
Власотинце је идеално планинско место, најлепша варошица целог крајишта. Писало се много о њему. Писало се о његовој чистоћи, о природној лепоти, о чистом ваздуху, о плодним виноградима и јачини власотиначких вина. Истицана је лековитост Власине.
Хваљено је Власоитинци, убрајано у најлепша летовалишта Југославије, прорицала му се велика будућносг. Али ти људи, који пишу за новине, као да су гледали само једним оком, они су писали површно, једнострано, о природним лепотама, о географском положају. Њих се, изгледа, мало тицало на каквом је здравственом стању ово пријатно местанце. Они су у томе пропустили да пишу, нису хтели своје дописе да кваре поражавајућом статистиком умрлих од туберкулозе.
Да, дивно је Власотинце. Оно има тридесет и пет председника разних хуманих друштава; велики број богаташа чији имовина премаша десетине милиона динара. Власотинци има интелектуалних синова са факултетским образовањем и осигураном егзистенцијом, који су, вероватно заборавили на родно место. Власотинци је дало неколико утицајних и моћних људи. У Власотинцима постоји и народни дом који је затворен за народ, тј. око кога се воде многе парнице. Власотинчани у времену бербе грожђа уберу са својих винограда око 20.000 тона плода, а за посланичке изборе потроше по неколико сотина хиљада динара.
Као у пркос свему, на најлепшем делу Власотинаца, у подножју Страња, на благо заталасаној висоравни, налази се гробље. Из примитивних гробова понире вода и у млазевима се слива у оближње бунаре, коју пије невино становништво. Људи живе по мрачним и влажним страћарама. Муче се злопате. Бледа испијена аветињска лица младежи и коштуњава деца, чији изглед подсећа на смрт, виђају се на сваком кораку варошице. Свест о сузбијњу болести је код њих слабо развијена. Они пљују свуда, на сваком месту где год стигну. Туберкулоза се шири Власотинцима. Већина становништва умире од те болести.
Ох, жалосно је видети малаксале младиће, у најбољим годинама младости, како се погурени и изнемогли болешћу једва вуку, гледају уплашено молећи да им помогнете, да им, ако имате ту моћ, кажете хоће ли они још дуго живети. Да ли има неког начина за оздрављење, или морају поћи тамо где и њихови недавно умрли другови!
Нелагодност осећате у себи. Ћутите. Али вас молећиве очи и даље гледају. Гледају вас укочено, упорно. Најзад се одлучујете.
- Не бојте се, ви нисте тако болесни - покушавате да будете што убедљивији и говорите благо.
И инстиктивно идете даље, задовољни што сте их охрабрили, мада у себи признајете да сте казали неистину, страшну неистину, можда први пут у свом животу.
Обилић убио Мурата УЗ ПОМОЋ 11 ДРУГОВА? Погледајте како је ПОЗНАТИ ЈУТЈУБ КАНАЛ ПРИКАЗАО КОСОВСКУ БИТКУ (ВИДЕО)
Да сте раније знали ово, мање бисте се ПЛАШИЛИ ЗМИЈА! Култ змијарника никада није УГАШЕН КОД СРБА, а једна врста је била ПОСЕБАН СИМБОЛ!
ПУЦАЊ КОЈИ ЈЕ ЗАУВЕК ПРОМЕНИО ИСТОРИЈУ: Пет митова о чувеном Гаврилу Принципу у које Срби верују!
Ово су догађаји који су од ВИДОВДАНА направили НАЈВАЖНИЈИ ДАН У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ (ВИДЕО)
НАЈСТРАШНИЈА СРПСКА ИЗРЕКА: Користимо је СВАКОДНЕВНО, а њено порекло је ЈЕЗИВО И МРАЧНО
