10 разлога зашто Трамп НИКАДА неће да нападне Северну Кореју!
Трамп ће морати добро да размисли о нападу на Северну Кореју
У свету је опште познато како је спољна политика део политике који се најмање мења променом владајућих администрација. Ако се догађају, велике промене збивају се у образовању, здравству, порезном саставу, али спољнополитичка агенда остаје најмање такнута. Најбољи пример континуитета спољне политике без обзира ко је на власти јесу Сједињене Америчке Државе.
Такође, САД су најбољи пример како председници крше своја изборна спољнополитичка обећања па тако од изолациониста постају интервенционисти. Нпр. Вудроу Вилсон је 1916. обећао да Америка неће интервенисати у Великом рату па је следеће године интервенисала. Премда је Двајт Ајзенхауер био заговорник слободе одлучивања председника у међународним односима, за време његовог председниковања смањена је могућност председника да склапају спољнополитичке споразуме.
Иако је Демократска странка била против Вијетнамског рата, а Линдон Б. Џонсон је обећао да неће проширити америчку интервенцију, он је заједно са својом странком снажно Америку укључио у најсрамотнију спољнополитичку авантуру 20. века. У новијој историји и садашњости догађају се исте ствари па се може повући линија Буш-Обама-Трамп и видети да тројица председника који на први поглед имају мало тога заједничког, воде једну те исту спољну политику - политику америчке супремације. Занимљиво је да су сва тројица обећавали својеврсно повлачење из света, а догодио се управо првокласни амерички интервенционизам.
САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ ОТКРИЛИ ШОКАНТНУ АКТИВНОСТ У СЕВЕРНОЈ КОРЕЈИ: Нико не зна шта се дешава! (ВИДЕО)
Иако се Xi с Трампом, сложио да Пјонгјанг јесте 'озбиљна претња' и да ће на том проблему заједно радити у УН-у, изгледало је да Кинези неће ништа предузети. 2. Априла, амерички државни службеник Рекс Тилерсон је изјавио да 'ако Кина неће решити проблем С. Кореје, ми ћемо', али није рекао како. У обраћању је Tillerson подигао температуру казавши да војна акција против Пјонгјанга "остаје на столу". Међутим, може се навести 10 разлога зашто Трамп никада неће напасти Северну Кореју.
1. Нуклеарни арсенал
Први разлог је тај да кориштење силе против Севера уопште не изгледа уверљиво без обзира на то што каже Трамп или други амерички "соколови". Северна Кореја је нуклеарна сила која, која томе што неки то не схватају озбиљно, има скроман нуклеарни арсенал, али веома функционалан. У јуну 2016. Вашингтонски Институт за знање и међународну сигурност објавио је да нуклеарни арсенал Северне Кореје садржи укупно између 13 и 21 нуклеарног уређаја. Од почетка 2016. до данас севернокорејски режим је извео бројне тестове балистичких пројектила и нуклеарне тестове и не чини се да ће престати. Иако су ти тестови резултирали осудом међународне заједнице, они су значајно унапредили севернокорејски нуклеарни и балистички програм. Нуклеарна оружја су ултимативно и најстрашније средство одвраћања које државе поседују како би одбиле сваку потенцијалну инвазију. ДНРК је чланица елитног клуба 9: девет држава које поседују нуклеарно оружје и нити једна од њих није никада нападнута.
СЕВЕРНА КОРЕЈА УПОЗОРИЛА АМЕРИКУ: Спремни смо за РАТ
Након бруталног Трампова напада на Сирију, Пјонгјанг се огласио и напад назвао 'неопростивим чином агресије' који уједно показује да је њихова одлука да крену с развојем нуклеарних капацитета 'милион пута тачна'. Ким Џонг-Ун је изразио потпору сиријском председнику Башару Асаду који се пак захвалио на томе што Пјонгјанг препознаје сиријску борбу против 'svetskog тероризма'. Колико год неки желели приказати Кима 'лудим' диктатором, он нипошто није луд већ је исправно попут свога оца и деде схватио да је нуклеаризација оно што може очувати његову државу од спољне инвазије.
2. Законски прописи
Северна Кореја је суверена и независна држава, чланица Уједињених нација и других међународних организација, те формално-правно, легална агресија против ње није исправна. Такву агресију би у УН-у блокирале барем Русија и Кина као сталне чланице Већа сигурности УН-а. Али и многе друге државе би негирале такву акцију понајвише Јужна Кореја, Јапан, али и Индија и еуропске државе које не подржавају такве агресивне радње.
3. Локација севернокорејскх нуклеарних уређаја
Успешан ограничени напад на нуклеарна постројења није могућ. Прецизни напади из ваздуха против нуклеарних постројења (слични израелским нападима на ирачки нуклеарни центар 1981.) неће проћи. Прекасно је за такву акцију. Оружја на бази плутонија односно нуклеарни уређаји су већ давних дана на сигурном у подземним постројењима по којима је Северна Кореја толико позната. Дословно је немогуће лоцирати све севернокорејске нуклеарне уређаје и чак кад би неким чудом обавештајне службе добиле такве податке било би тешко уништити све, тешко утврђена подземна постројења.
АМЕРИЧКО СМРТОНОСНО ОРУЖЈЕ: Овако изгледа њихов ултрамодерни хеликоптер будућности! (ВИДЕО)
4. Рат је скуп за САД
Вашингтон неће никад напасти Пјонгјанг због неисплативости потпуног рата. Рељеф на северном делу Корејског полуострва је нераван, брдовит, шумовит и планински што чини тежак задатак америчкој копненој војсци да се пробија кроз таква подручја. Због конвенционалне трупе севернокорејске војске немају шансе да победе у таквом рату, Северни Корејци би били спремни Американцима нанети тешке губитке. Поготово део војске коју чине професионални, одлично увежбани ратници. 10 000 или 20 000 мртвих америчких војника не би користило ниједном врховном заповеднику па ни Доналду Трампу.
5. Јачина војске Северне Кореје
Рањивост Јужне Кореје, поготово Сеула, кад би дошло до рата. Иако конвенционална војска Републике Кореје је много јача од војске ДНРК (према порталу Глобал Фиреповер Јужна Кореја се налази на 11. месту на свету, а Северна Кореја на 25. по војној снази), севернокорејско топништво значајно је опасно по Југ. Топништво Севера поседује преко 21 хиљаду различитих комада артиљерије од којих је већина постављена уз безбедну зону уз границу на 38. паралели. С тих положаја војска ДНРК може гађати Сеул који је удаљен само тридесетак километара од границе. Сеул је густо насељен град па би учинак севернокорејске артиљерије био изразито разоран поготово јер брза евакуације не би била могућа. Сеул би се заиста претворио у 'ватрену бујицу' како су често пропагандисти са севера тврдили.
6. Негативан учинак рата
Противљење Сеула инвазији на Пјонгјанг чак и ако се занемаре војни разлози. Прави рат на Корејском полуотоку, па чак и краткотрајни, би нанео огромну штету јужнокорејском господарству које је зависно о страним инвеститорима. Страни инвеститори из САД-а, Низоземске, Велике Британије, Немачке и других земаља би се разбежали што би било катастрофално за Сеул. Већ се и пре показало да звецкање оружјем и гранични окршаји Северне и Јужне Кореје врло негативно утичу на господарство РК. Прави рат би имао много већи негативни учинак. Говорник јужнокорејског министарства уједињења, Ле Дак-Ханг, је у понедељак 10. априла на питање о могућем рату на Корејском полуострву изјавио: 'Нема разлога бити много забринут... САД су казале да подржавају политику Јужне Кореје према Северној Кореји, и наша влада намерава да реши све проблеме мирним путем'. То је доказ да јужњаци нису заинтересовани за рат.
ИМАЈУ НАЈНОВИЈЕ ОРУЖЈЕ И ОПРЕМУ: Северна Кореја основала нову специјалну јединицу
Штавише, на јужнокорејским председничким изборима фаворит је Мун Јае којег је подржала либерална Демократска странка. За разлику од свргнуте председнице Парк, Мун је заговорник мекшег приступа Северу кроз познату 'Осунчану политику'. Таква политика потиче сарадњу и разговоре за разлику од санкција и претњи. Мун подржава зближавање с Кимовим режимом кроз поновно отварање индустријске зоне и других веза, али и оспорава постављање THAAD-a.
7. Војна контраинвазија
Војна контраинвазија коју би провеле дефинитивно Кина, а можда чак и Русија. Савремени светски политички поредак је мултиполаран и САД нема више ту дипломатску моћ да изводи ратове делом света, а да му се не супротставе барем Русија и Кина.
8. Кимов режим
САД-у заправо одговара постојање Кимовог режима. Американци тако могу због потеза севернокорејских власти јачати своју војну поставу на Корејском полуострву и Далеком истоку очигледно - обоје су геополитички веома значајна подручја. У Јужној Кореји је смештено 28 000 америчких војника и напредни војни устави који се користе како би се војно опколиле Русија и Кина. Нпр. 8. март је започело распоређивање напредног антиракетног америчког сустава THAAD у Јужној Кореји које би требало бити довршено до краја ове године. Иако се тај устав наводно распоређује због Северне Кореје он се заправо распоређује како би САД блокирао Кину и Русију. THAAD није намењен пресретању краткометних пројектила које би могао испалити Пјонгјанг већ средње далеких и далекометних пројектила који би могли бити испаљени само с подручје југоисточне Кине и руског Далеког истока.
ДА ЛИ СЕ ТРАМП СПРЕМА ЗА СУКОБ СА СЕВЕРНОМ КОРЕЈОМ? На Твитеру драматично поручио - НЕМАМО ИЗБОРА!
Уз то, Америци одговара масовна продаја оружја и војног материјала Јужној Кореји све због претње са Севера. Сеул је четврти највећи купац америчког оружја на свету. Амерички војно-индустријски комплекс укупно годишње извози оружја у вредности око 40 милијарди долара (2015.) и на тај начин чува радна места и мир код куће. Јужна Кореја је велика и значајна муштерија коју Америка не сме изгубити.
9. Углед САД-а
Нови амерички рат озбиљно би наштетио америчком угледу у свету који је и овако нарушен због интервенција на Блиском истоку и глобалних претњи сунитских џихадистичких скупина које најјача светска држава не може обуздати. Барак Обама је углавном водио прокси ратове који нису успели донети победу а потпуни рат не би нигде довео. Америка би кренула додатно да губи своје партнере по свету. Трамп би тако само могао изгубити.
БЕЛА КУЋА О ЛАНСИРАЊУ РАКЕТЕ ИЗ СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ: Нису нас изненадили
10. Председничка фотеља
И ту долазимо до десетог разлога зашто Трумп неће напасти Пјонгјанг, а то је зато што би га тај потез могао коштати председничке фотеље, али и више од тога. Демократи су већ више пута наглашавали да ако 2018. добију већину на изборима за Конгрес, могао би да уследи процес свргавања Трампа с председничке функције због злоупотребе моћи и власти и кршења закона. Нема сумње да би се такав сценариј могао реализовати. Либерални естаблишмент никада неће прихватити Трампа колико год им се он покушао додворавати. Већ сада су кренуле критике због Трамповог напада на Сирију, а евентуална инвазија на Северну Кореју би само била тачка која би Трампа могла не само свргнути с власти већ и одвести у затвор. Ситуација би била као 1960-их за време рата у Вијетнаму (поготово ако се рат одужи), али овај пут с много опаснијим последицама по председника.
Недавно је Демократ Тед Леу, члан америчког Конгреса, упозорио Трампа да рескира милионе живота распоређивањем борбене трупе америчких бродова у близини Корејског полуострва. 'За разлику од Сирије, С. Кореја поседује нуклеарне бомбе и може испалити кишу граната на Јужну Кореју. Ви забрљате и милиони могу умрети на Корејском полуострву'. То је истина. Зато и Трамп неће напасти државу на Далеком истоку с којом САД има катастрофалне односе. Ако би то ипак учинио онда би заиста показао да је детињаст и апсолутно незрео за председничку функцију како су уосталом либерали на изборима тврдили.
Обамино 'strateško стрпљење' са Северном Корејом није пролазило и Кимов режим који се показао имун на такве политикче изолације и санкције, док 'sokolska' политика такође неће проћи. С Пјонгјангом напредак се може остварити само преговорима и мирним путем док оштре санкције и приетње нигде не воде. То је схватио и Георге В. Буш, а мора ће и Доналд Трамп.
