ЗА СВЕ ЈЕ КРИВА НЕСПОСОБНОСТ АМЕРИЧКИХ ОБАВЕШТАЈАЦА? Откривени шокантни документи о 11. септембру (ВИДЕО)
У недавно отпечаћеним документима о 11. септембру, може се видети како лако су отмичари били испод радара безбедоносних агенција, и колико су безбедњаци били близу да заверу спрече!
Мирног уторка у јуну 2001, двојица мушкараца ушла су у продавницу у прометном тржном центру у Форт Лију у Њу Џерсију, која је изнајмљивала поштанске сандучиће за људе у покрету којима је била потребна привремена адреса за пријем чекова, рачуна или личних писама.
После километар и по, уобичајени устаљени ток аутомобила и камиона прешао је мост Џорџ Вашингтон који је прелазио реку Хадсон. Петнаест километара низ Хадсон, на врху Менхетна, стајале су куле близанке Светског трговинског центра.
Ујутру на кревету ме је дочекала ВЕНЧАНИЦА, имала сам само 16 година: На СИЛУ су ме удали, а до дана свадбе НИСАМ знала ни да се удајем
ЗАТЕКЛА НАСРЕД КУЋЕ ПОКВАРЕН УСИСИВАЧ: Снимак са сигурносне камере обишао интернет!
БАЈДЕН УВОДИ ОБАВЕЗНУ ВАКЦИНАЦИЈУ: Амерички председник жели да по сваку цену победи корону
У поштанским сандучићима сада већ непостојећој фирми у Форт Лију мушкарци су покупили неодређену количину готовине и додељен им је фах 417. Агенти ФБИ -а су касније сазнали да су рекли службенику да представљају фирму са седиштем у Патерсону у Њу Џерсију , и објаснили да им је привремено поштанско сандуче потребно само до краја септембра.
Заправо, мушкарцима, Хани Ханџур и Наваф ал-Хазми, пошта није требала толико дуго. Њихово објашњење било је само варка, преноси Ју-Ес-Еј Тудеј.
Дана 11. септембра 2001, Ханџур и ал-Хазми придружили су се 17 других следбеника мреже Ал-Каиде Осаме бин Ладена у отмици четири комерцијална авиона и заривши их у торњеве близанце трговачког центра, Пентагон у северној Вирџинији и једно пољопривредно поље у Пенсиванији. Ал-Хазми је помогао у савладавању путника на лету 77 Америкен Ерлајнса, који је ударио у западни зид Пентагона. Ханџоур је управљао авионом.
Њихово изнајмљивање привременог поштанског сандучета у Њу Џерсију представља само један од хиљада примера наизглед обичних кретања убица 11. септембра у месецима који су претходили нападима. Ови детаљи су забележени у исцрпном и сада скинутом поверљивом извештају ФБИ-ја који је прегледао Ју-Ес-Еј Тудеј док Америка обележава 20. годишњицу напада 11. септембра.
Хани Ханџур, која је била пилот лета 77 Америкен Ерлајнза који се срушио у Пентагон, и Наваф ал-Хазми, који је био један од отмичара који су преузели контролу над летом 77 Америкен Ерлајнза, били су двојица од неколико отмичара који су живели у овој резиденцији у Патерсон, Њу Џерзи. Ово је једно од неколико локација широм сјеверног Њу Џерсија које су отмичари 911 користили у месецима који су претходили нападима 11. септембра 2001.
Извештај, насловљен "Временска линија отмичара", нуди свакодневни портрет 19 оперативаца Ал-Каиде пре него што су кренули. на њиховој мисији самоубиства која је убила скоро 3.000 људи и покренула најдужи амерички рат.
Живећи углавном у централној Флориди, јужној Калифорнији, северној Вирџинији и северном Њу Џерсију, изнајмљивали су аутомобиле, отварали банковне рачуне, кретали се по компликованим градским улицама и излазима на аутопуту, изнајмљивали собе у мотелу, звали са говорница у фризерским салонима и продавницама гвожђа, наручивали и јели у ресторанима, узимали часове летења, играли видео игре, дизали мрене у теретанама и чак куповали наочаре за сунце у робној кући Мејсис.
Време које су провели на северу Њу Џерсија је посебно дтаљно истражено. Препуни, мултикултурални засеоци округа Берген и Пасаик постали су место сусрета за готово десетак од 19 терориста током лета 2001. године. А веза са северним Њу Џерсијем је довела до неправедних оптужби да би неки чланови муслиманске заједнице у региону могли свесно им помогли.
Неки су, попут вође завере 11. септембра, Мухамеда Ате, долетели са Флориде, одјављујући се у мотелу у Вејну на неколико дана, а затим одлазећи - а затим се враћајући данима касније. Други, попут Ханџура и ал-Хазмија, кренули су из мотела и стана у двоспратној кући у Патерсону на истој адреси коју је Ханџур навео као пословну канцеларију када је изнајмљивао пошту.
Дан након што је изнајмио поштански сандучић, Ханџур је подигао 161 УСД из банкомата у банци преко пута гробља.
Ханџур тада није могао ни знати да ће само два месеца касније то постати последње почивалиште прве званичне жртве напада 11. септембра, часног судије Мајкла, католичког капелана ватрогасне јединице Њујорка.
Судија је погинуо док је служио ватрогасцима у Северној кули Светског трговинског центра. Фотографија првих људи који носе његово тело из рушевина постала је симбол бола тог дана.
Непосредна близина банкомата и судијиног гроба, који је сада незванично светилиште 11. септембра, илуструје колико је терористичка завера била тесно повезана са њеним трагичним последицама. У исто време, доласци и одласци отмичара у северни Њу Џерси нуде увид у то како су отворено искористили амерички живот и његово отворено друштво - пре него што су напали Америку на начин који је изазвао ту отвореност и покренуо питања о томе како би САД могле боље пазити своје грађане.
Али испитујући то сада, док Америка обележава 20. годишњицу напада 11. септембра, поново покреће једну од најупорнијих и најконтроверзнијих мистерија тог трагичног дана: Како је 19 мушкараца са Блиског истока - од којих већина једва говори енглески - успело да се извуче ван тако смртоносне мисије а да нисте откривени?
Посебно су били активни Ханџур и ал-Хазми.
Дан пре него што су изнајмили поштанско сандуче у Форт Лију, радили су у теретани у Тотови, Њу Џерси. Ханџоур је такође изнајмио авионе на аеродромима Тетерборо и Есекс Коунти за вежбање летења. У једном случају прешао је реку Хадсон и Светски трговински центар. Ал-Хазми је редовно изнајмљивао аутомобиле у Џиповом салону у Вејну.
Хани Ханџур, један од отмичара, летео је 29. маја 2001. године са инструктором изнад реке Хадсон, полећући са аеродрома Тетерборо. Ово је једно од неколико локација широм северног Њу Џерсија које су отмичари користили у месецима који су претходили нападима 11. септембра 2001.
Ни Ханџоур ни ал-Хазми-нити било који други отмичар-нису прибегли употреби лажних имена. Нити су живели под земљом и избегавали су контакт са обичним Американцима.
"Они су се у суштини скривали на очиглед свих", рекао је Џон Фармер Мл., бивши државни тужилац у Њу Џерсију и виши саветник Комисије за 11. септембар, који сада води Институт за политику Рутгерс Иглтон. "Они су се једноставно стопили у општу популацију на начин на који су се авиони које су отели уклапали на радару или обичном ваздушном саобраћају".
Такође, ниједан од 19 отмичара није стигао у САД без документације. Стигли су комерцијалним авионима са обичним - и потпуно легалним - визама.
Сложене и скупе америчке безбедносне службе игнорисале су упозорења током лета 2001. да Ал-Каида жели да нападне Америку-и да су у ствари слале терористе на тло САД.
Двојица отмичара-ал-Хазми и Калид ал-Михдхар-били су познати ЦИА-и као оперативци Ал-Каиде. ЦИА је чак пратила ал-Хазмија и ал-Михдхара од Блиског истока до Малезије до Тајланда, а затим до Лос Анђелеса. Тамо је, међутим, ЦИА, којој је забрањено шпијунирање унутар САД -а, одустала од трага. А ЦИА никада није делила информације ал-Хазмија и ал-Михдхара са ФБИ-ом, који спроводи протутерористичке истраге у Америци.
Лоша сарадња ЦИА и ФБИ сматра се једним од најнеугоднијих безбедносних пропуста у историји САД. Сада је то средиште масовне савезне тужбе хиљада рођака жртава 11. септембра који тврде да су званичници Саудијске Арабије помагали отмичарима у САД.
Неуспех да се зауставе Ал-Хазми и ал-Михдхар такође је извор две деценије муке за Марка Росинија, бившег специјалног агента ФБИ-а и стручњака за борбу против тероризма који је био део тима који је месецима надгледао бин Ладенову мрежу Ал-Каиде водећи до 11. септембра.
Росини каже да су он и његов колега знали за терористички састанак у Малезији, али није било дозвољнено да обавесте ЦИА јер је у то вријеме размјена информација између агенција била незаконита.
Током лета 2001, Росини је додељен за везу са ФБИ у ЦИА одреду бин Ладен, кодног назива „Алек Стејшн“, у седишту шпијунске агенције у Ланглеију, Вирџинија. Радећи са ЦИА, Росини је сазнао за долазак ал-Хазмија и ал-Михдхара још 2000. Он је молио ЦИА да проследи информације својим колегама из ФБИ преко реке Потомак у Вашингтону.
Али Росинију је речено да ћути. ЦИА је сматрала да су информације строго поверљиве - нису спремне за ФБИ. Росини је рекао да му је речено да ће, ако прекрши протокол, и рећи ФБИ -у, бити оптужен за федерални злочин.
Данас Росини (60) живи између Француске и Шпаније. Напустио је ФБИ 2008. године након што је прекршио правила да без дозволе прегледа записе у неповезаном случају.
Волео би да је прекршио правила 2001. године са ЦИА.
"Није чак ни фрустрирајуће. То је исцрпљујуће", рекао је Росини у телефонском интервјуу из Шпаније. "У основи је то скоро изазвало нервни слом. То ме довело до ивице. Осећао сам се као Дон Кихот који се бори против ветрењача. Изгубио сам веру у правду. Изгубио сам веру у систем. Заиста то више не разумем. "
Росини је рекао да су му колеге из ЦИА рекли да долазак ал-Михдхара и ал-Хазмија није знак напада на Америку, већ диверзија. Росини је рекао да је ЦИА погрешно веровала да ће се следећи напад Ал-Каиде догодити у југоисточној Азији, рекао је Росини. Росини сада вјерује да је ЦИА мислила да би могла употријебити ал-Михдхара и ал-Хазмија у лоше осмишљеном плану за инфилтрацију у Ал-Каиду.
"Ово су информације ЦИА -е и не смете рећи ФБИ", рекао је Росини. "Сећам се као да је било јуче."
Неколико недеља пре напада 11. септембра, ЦИА је коначно попустила и обавестила их. ФБИ је рекао да су најмање два терориста Ал-Каиде-ал-Хазми и ал-Михдхар-на слободи у Америци. Али било је прекасно.
"Да је ФБИу раније речено, завера би могла бити заустављена", каже Росини. "Нема сумње у то." Након 20 година, ЦИА још увек није објаснила зашто није проследила ФБИ информације о ал-Хазмију и ал-Михдхару.
Петер Берген, најпродаванији аутор неколико књига о бин Ладену и CNN сигурносни аналитичар, рекао је да је поверовао да ЦИА није намерно игнорисала растућу претњу Ал-Каиде.
"Мислим да је то неспособност", рекао је Берген, објашњавајући зашто ЦИА није алармирала доласком Ал-Хазмија и ал-Михдхара у САД. "Неспособност је понекад боље објашњење људских активности."
На северу Њу Џерсија, ал-Хазми и ал-Михдхар су се лепо сместили-као да су изгледа познавали свој пут.
Средином јула ал-Михдхар је у пратњи ал-Хазмијевог брата Салема и још једног отмичара, Абдулазиза ал-Омарија, изнајмио поштанско сандуче у Патерсону.
Салем ал-Хазми придружио би се свом брату на авиону који се срушио на западну фасаду Пентагона. Ал-Омари је био део отмичарског тима који је преузео лет 11 Америкен Ерлајнза, који је напустио Бостон и срушио се у Северни торањ Светског трговинског центра.
Није сасвим јасно зашто је групи отмичара било потребно друго поштанско сандуче. Истрага временске линије ФБИ то није могла утврдити.
Али, још једном, изнајмљивање поштанског сандучета дотакло је мистерију како су отмичари обављали наизглед нормалне активности без изазивања сумњи. Такође је покренуто питање да ли је неко помогао отмичарима.
Мери Гелиган, бивши агент ФБИ за надзор која је водила истрагу бироа на лицу места о бомбардовању Ал-Каиде у USS Кол у Јемену 2000. године, а затим је водла праћење отмичара након 11. септембра, познато под именом истрага "Пентбомб", истиче да отмичари "нису починили никаква кривична дела" све до дана када су отели млазни авиони. Као резултат тога, рекла је она, отмичари нису привукли пажњу полиције - нити приватних грађана.
"Прво кривично дело које су починили била је отмица авиона авиона", рекао је Гелиган, која се повукла из ФБИ 2013. године, а сада води сајбер безбедност за велику консултантску фирму са седиштем у Њујорку.
Једно питање које Гелигенови агенти нису успели да реше, рекла је, било је да ли су амерички грађани активно учествовали у завери свесно помажући отмичарима.
Попут Тома Кина, бившег гувернера Њу Џерсија који је председавао Комисијом 11. септембра, Гелиган је поверовао да су амерички грађани вероватно помагали отмичарима саветима о банкоматима, банкарству, телефонским услугама и другим наизглед рутинским активностима, а да нису ни знали да су укључени у опасни терористи.
"Мислим да су им помоћ пружили људи који нису знали да су отмичари који ће извршити терористички напад 11. септембра", рекао је Гелиган.
Као резултат тога, полиција је ухапсила неколико потенцијалних сарадника.
Једини изузетак је Мухамед ел-Атрис, власник локала пореклом из Египта у Патерсону који је продавао лажне личне карте.
Годинама је ел-Атрис отворено продавао лажне личне карте, углавном имигрантима без докумената из Латинске Америке и Мексика. Али непосредно пре напада 11. септембра, продао је личне карте ал-Михдхару и ал-Омарију.
Након напада 11. септембра, ФБИ је контактирао ел-Атриса, али га није ухапсио. Међутим, у исто време, локална полиција у Патерсону такође је пратила ел-Атриса и ухапсила га 2002. оптужујући га за низ државних злочина због продаје лажних докумената.
Федералне власти, тврдећи да је потребно сачувати тајне националне безбедности, брзо су затвориле случај, запечативши сва документа и сведочења.
Ел-Атрис, који је шест месеци провео у затвору, дуго је тврдио да није имао појма да су ал-Михдхар и ал-Омари нешто више од обичних купаца у потрази за личним картама за које се чинило да су наишли на одобрење многих локални полицајци. Ел-Атрис се на крају изјаснио кривим по мањим оптужбама и осуђен је на пет година условно и изрекао му је казну од 15.000 долара.
Натурализовани амерички држављанин, ел-Атрис је стално инсистирао да није део завере 11. септембра и отворено је осудио нападе. Али осећао је да је неправедно означен као завереник због своје ненамерне везе са отмичарима.
Али 2006. године рекао је за НортЏерси: "Ваша земља је моја земља и земља моје деце. Ја сам амерички држављанин. Када сам полагао заклетву, мислио сам на сваку реч. Нажалост, ја сам особа која је продала личну карту отмичару “.
Две деценије касније, детектив округа Пасаик, који је водио локалну истрагу ел-Атриса, верује да је ел-Атрис знао да су они "лоши момци".
"Знао је да нису били туристи да виде Кип слободе", рекао је Фред Ернст, наредник када је истраживао el-Atriss.
Сада 70, Ернст би желео да поново отвори случај.
„Можда није знао да ће отети авионе“, рекао је Ернст за ел-Атриса. "Али нема сумње да је знао да су ти момци лоши момци."
Епизода са ел-Атрисом и њене различите приче и теорије-подвлачи колико је нерешена прича о отмичарима 11. септембра.
Још једна узнемирујућа епизода у Њу Џерси догодила се једне ноћи у јулу 2001. у једном јефтином мотелу.
Полицијски службеник из Јужног Хакенсака Дејвид Агар, тада 25 -годишњак, ушао је на паркиралиште конгресног дома у склопу рутинске патроле. Агар, сада 45-годишњак, и поручник у Тужилаштву округа Берген, где надгледа обавештајне и антитерористичке истраге, тражио је сумњиве активности.
Тада су мотели на том подручју били честе сцене трговине дрогом и проституције.
Агар је уочио светло плаву "тојота королу" са калифорнијским таблицама.
"За мене се возило истакло", рекла је Агар у недавном интервјуу. "Нисмо имали толико аутомобила са калифорнијским таблицама у Јужном Хакенсаку."
Застао је и записао број таблице. Затим је убацио број у национални индекс компјутерског криминала који је надгледао ФБИ и који садржи информације о неизвршеним налозима и другим сигналима упозорења који би могли упозорити локалне полицајце да ухапсе или позову федералне истражитеље.
Испоставило се да је то регистарска таблица рент-а-кара. Изнајмљивач: Наваф ал-Хазми.
Али ФБИ још није саопштила ФБИ да је ал-Хазми оперативац Ал-Каиде. Провера компјутера ФБИ није упозорила да је ал-Хазми нешто више од обичног момка са изнајмљеним аутомобилом.
Да јесте, Агар је сигуран да би позвао другу полицију, а можда и ФБИ да се суочи са Ал-Хазмијем-и његовим пријатељем те ноћи у соби 506 у Конгресној гостионици, Халид ал-Михдхар.
Али без икаквог упозорења или упутства да ухапси Ал-Хазмија, Агар није имао другог избора него да настави вожњу и настави своју патролу у другим деловима Јужног Хакенсака.
Данас прича није само подсетник на то како су се отмичари тако интимно уклопили у амерички живот. То је такође подсетник на то колико је полиција била близу да заустави нападе 11. септембра.
"Гледајући уназад, не знам да ли смо могли да зауставимо све тмице", рекла је Агар. "По мом мишљењу, можда смо могли спасити неке животе."
