30 ГОДИНА ДИКТАТУРЕ: Успон и пад команданта - Ко је био Идрис Деби, неприкосновени владар Чада? (ФОТО/ВИДЕО)
Није имао милости према политичким неистомишљеницима и непријатељима
Пре неколико дана свет је сазнао да је један од дугогодишњих афричких лидера подлегао повредама током борби са побуњеницима у афричкој држави Чад. Реч је о Идрису Деби, сада бившем председнику Чада. Његово пуно име је Идрис Деби Итно. Деби је рођен 1952. године у месту Фада у Чаду, тадашњој Француској екваторијалној Африци, а погинуо током борби између војске Чада и побуњеника 19. априла 2021. године. Био је официр и политичар који је владао Чадом након што је преузео власт 1990. године па све до своје смрти 2021. године - укупно 30 година на власти!
ТИНЕЈЏЕР (14) ИЗБОДЕН ВЕЛИКИМ СЕЧИВОМ НАСМРТ: Покушавао је да заштити свог друга, разлог убиства - БЕСМИСЛЕН!
ЈЕЗИВА ПРИЧА СА ЛОНГ АЈЛЕНДА ОД КОЈЕ ПОДИЛАЗЕ ЖМАРЦИ: Последња фарма са робовима затворена је 2006. године!
"О, ЈЕРУСАЛИМЕ, НАЈГОРЕ ТЕК СЛЕДИ!" Хамас послао застрашујућу поруку Израелу од које се леди крв у жилама
Рани живот и војна служба
Деби је рођен у породици етничке групе Загава у региону Енеди на североистоку Чада. Почетком 1970-их, док је земља била у раљама суровог и дуготрајног грађанског рата, придружио се војсци. Отишао је у Француску 1976. године на додатну обуку у школу летења, где је добио пилотску дозволу.
Године 1978. Деби се враћа у Чад, где су још увек трајали сукоби. Подршку је дао Хисену Хабреу, вођи једне од побуњеничких група који је тада био премијер, и појавио се као вођа Хабреових снага. Сукоб између различитих побуњеничких група које су се надметале за контролу над државом је настављен и подстакнут Дебијевим војним успесима, Хабре је успео да преузме власт 1982. године и постане председник.
У то време Деби је препознат као бриљантни војни стратег и постављен је за врховног команданта оружаних снага Чада. Три године касније вратио се у Француску на додатну војну наставу, учествујући у програму обуке за старије официре у Вишој војној школи.
Дебијев однос са Хабреом убрзо се покварио и априла 1989. године Деби је оптужен за заверу због намере да свргне Хабреа са власти. Прогоњен Хабреовим снагама, Деби је успео да избегне заробљавање и успео је да побегне у суседни Судан.
Након прегруписавања, он и њему лојалне снаге започеле су нападе на Хабреове трупе из базе у суданској регији Дарфур. Крајем 1990. године Хабре је побегао из земље и Дебијеве снаге су заузеле Нџамену, главни град Чада. Деби је суспендовао устав и формирао нову владу, на чијем је челу био.
Владавина Чадом
Деби је обећао да ће успоставити вишестраначку демократију и окончати безакоње и сукобе који су толико дуго трајали у Чаду. Заправо се то није догодило, иако је постојала одређена илузија напретка. Национална конференција за успостављање прелазне владе одржана је 1993. године, а Деби је званично именован за привременог председника.
Године 1996. усвојен је нови устав, а Деби је изабран за председника на првим вишестраначким председничким изборима одржаним у историји Чада. Избори 1996. године, међутим, били су нарушени веродостојним наводима о преварама. А када је Деби поново изабран 2001. године, поново се нашао усред навода о широко распрострањеним неправилностима током избора.
Уставни референдум из 2005. године којим су елиминисана ограничења председничког мандата критичари су осудили као још једно средство подршке председниковој све аутократскијој владавини. Ипак, референдум је прошао, што је отворило пут за Дебијев реизбор 2006. године на изборима који је бојкотовао већи део опозиције. Те године је Деби свом имену додао Итно, етничко име Загава. Поново је изабран 2011. године, на изборима које су поново бојкотовале најистакнутије опозиционе личности у земљи.
Током свог председниковања, Деби се више пута суочавао са отпором у облику покушаја пуча и побуњеничких активности. Он и његова администрација били су оптужени за корупцију и били су познати по бруталној репресији над индивидуалним правима и слободама, док су снаге безбедности Чада рутински чиниле озбиљна кршења људских права.
Деби је такође оптужен за злоупотребу прихода од нафтне индустрије у Чаду, трошећи већи део новца за оружје за помоћ у борби против његових политичких супарника и непријатеља, а не за помоћ у храни, развој инфраструктуре и образовне и здравствене програме који су били толико потребни његовој земљи.
У годинама након избора 2011. године, Деби је ојачао свој међународни положај својим учешћем у напорима да се супротстави ширењу тероризма који су предводиле исламске милитантне групе у региону. Међутим, код куће је његов режим и даље био углавном репресиван.
Ипак, било је великих протеста у месецима који су претходили председничким изборима 10. априла 2016. године, на којима се Деби суочио са 13 противкандидата. Као и на претходним изборима, Деби је проглашен за победника, када је узео скоро 62 посто гласова, усред жалби због нове изборне крађе и преваре чланова опозиције.
Дебијева председничка овлашћења проширена су када је донесен нови устав у мају 2018. године. Новим уставом је укинуто места премијера, због чега је извршна власт концентрисана на председника, као и промена услова за избор председника: одредба петогодишњег мандата без ограничења рока замењена је шестогодишњим роком ограниченим на два мандата.
Будући да се промене председничког мандата неће примењивати ретроактивно, Деби је сада имао могућност да се кандидује на следећа два председничка избора, потенцијално остајући на функцији до 2033. године. Одлучио је да се кандидује на изборима, одржаним 2021. године.
Дана 11. априла 2021, док је земља излазила на биралишта да гласа на председничким изборима, побуњеничка група започела је напад са севера.
Привремени резултати, објављени су 19. априла, показали су да је Деби поново изабран, али сутрадан је војска објавила да је Деби убијен дан раније након борбе с побуњеницима на првим линијама фронта.
