АФЕРА ОБРИСАНИХ ПОРУКА ТРЕСЕ БРИСЕЛ! Урсула фон дер Лајен "не може да нађе поруке" са директорком Фајзера - нова Хилари Клинтон?
Европска комисија је саопштила да не може и да не треба да пронађе текстуалне поруке које је њена председница Урсула фон дер Лајен разменила са шефицом компаније “Фајзер” на врхунцу пандемије, што је подстакло њен спор са интерним надзорним телом ЕУ.
Комисија је бранила своје право да не води евиденцију о текстуалним порукама своје председнице Фон дер Лајен, објавио је у среду званично надзорно тело ЕУ, Европски омбудсман, који је спровео почетну истрагу након жалбе на недостатак транспарентности.
У оштром прекору изреченом у јануару, омбудсман Емили О’Рајли оптужила је извршну власт ЕУ за лоше поступање. Она је рекла да текстуалне поруке које се тичу политика и одлука ЕУ треба третирати као документе који подлежу правилима о транспарентности ЕУ.
НОВИ СИМПТОМ КОРОНЕ, указује на рани знак заразе: Често га сви игноришу, а јављао се и после вакцинације
ПОЧЕЛА ИСПОРУКА ВАКЦИНА ПРОТИВ МАЈМУНСКИХ БОГИЊА: Брисел наручио преко 100.000 доза
У СРБИЈУ СТИГЛА МОЋНА ВАКЦИНА: Спречава настанак великог броја МАЛИГНИХ обољења - ово је препорука лекара
Сага, позната критичарима као Дилитгејт (Делетегате, игра речима по узору на “Вотергејт”) настала је након што је Њујорк тајмс објавио у априлу 2021. да је Фон дер Лајен разменила текстуалне поруке са извршним директором Фајзера Албертом Бурлом, успостављајући везу која је откључала уносне послове за вакцине против корона вируса које спасавају живот.
Убрзо по објављивању текста у Њујорк тајмсу, новинари су тражили Европској комисији увид у те поруке, позивајући се на Закон о слободи информисања ЕУ. Међутим, Комисија је одбила захтев, позивајући се на своја важећа правила.
Слично је у новембру прошао и званични захтев из Европског парламента. Наиме посланица из Холандије Софи инт Фелт је хтела да зна да ли су поменуте поруке обрисане – и ако јесу, на основу којих критеријума.
Међутим, потпредседница Европске комисије Вера Јурова у свом одговору се није ни осврнула на ово питање. У писаном одговору се наводи да су СМС и друге кратке поруке по природи "кратког века... и у принципу не садрже важне информације о политици, активностима или одлукама комисије" те се стога начелно не архивирају.
Комисија је касније одбила захтев новинара на основу права на слободу информисања да достави текстуалне поруке, што је изазвало жалбу омбудсману.
Првобитни извештај омбудсмана открио је да комисија није покушала да пронађе те СМС поруке. Критикујући начин на који је захтев за информације третиран, О’Рајли је наредила званичницима да потраже текстове.
- Не морају се сачувати све текстуалне поруке. Али текстуалне поруке јасно потпадају под закон о транспарентности ЕУ и зато оне које су релевантне треба сачувати. Није кредибилно тврдити другачије - наводи се на сајту омбудсманке.
У пркосном одговору, комисија је рекла да није могла да пронађе поруке јер се такви „краткотрајни, ефемерни документи не чувају“ и „нису у поседу институције“.
- Комисија може да потврди да потрага коју је предузео председнички кабинет (највиши званичници) за релевантним текстуалним порукама које одговарају захтеву за приступ документима није дала никакве резултате - наводи се у одговору потпредседника комисије Вере Јурове.
Комисија је поновила да не види потребу за чувањем текстуалних порука, тврдећи да не садрже важне информације.
- Због своје краткотрајне и ефемерне природе, текстуалне и тренутне поруке уопште не садрже важне информације које се односе на политике, активности и одлуке комисије - наводи се у саопштењу.
Омбудсманка је описала одговор комисије као "проблематичан у неколико тачака", али се уздржала од даљих коментара до формалног закључка који се очекује за неколико недеља.
Кетлин Ван Бремпт, белгијска социјалдемократска посланица у Европском парламенту која председава специјалним комитетом Европског парламента за ковид-19, описала је одговор комисије као неприхватљив.
- Потпун недостатак транспарентности користи индустрији, а не европским грађанима - рекла је она.
Европска омбудсманка, који је задужена за истрагу притужби на институције ЕУ, раније се већ бавила везама између Комисије и приватних компанија.
Године 2018. О’Рајли је замерила извршној власти ЕУ што није предузела мере након што је претходни председник преузео посао у Голдман Саксу. Она је рекла да је нови посао Жозеа Мануела Бароза изазвао "озбиљну забринутост јавности" и да је комисија требало да испита да ли је прекршио законску обавезу да поступа са "интегритетом и дискрецијом" приликом напуштања функције.
Недавно је рекла да комисија ризикује „подривање интегритета“ администрације ЕУ без строжих ограничења за прелазак вишег особља у приватни сектор.
