Шта се "крчка" у Мексику: Актуелни председник упутио посебан захтев народу, најављен обрачун са "елитистичким криминалом"
Закулисне радње претходних политичких елита у Мексику ни у ком случају нису једини нерешен проблем те државе
За наставак четврте мексичке трансформације, председник Андрес Мануел Лопез Обрадор, познатији као АМЛО, захтева додатни мандат мимо покрета који га је ставио на власт, а то значи референдум који осуђује корупцију мексичких прошлих пет председника - Карлоса Салинаса де Гортарија, Ернеста Зедиља, Висентеа Фокса, Фелипеа Калдерона и Енрикеа Пење Нијетоа. Такав би потез учврстио врсту револуције која је у току у земљи - осуду друштвено-економског тока у последњих тридесет година.
Генерално гледиште АМЛО-а и главне мексичке левице, укључујући националистичку левицу, јесте да се земља 1982. катастрофално окренула неолиберализму. То је представљало идеолошки раскол у Институционалној револуционарној странци (ПРИ), што је водило формирању Странке националне акције (ПАН). Тако је Мексико стигао до две неолибералне странке, слично демократама (попут ПРИ-ја) и републиканцима (попут ПАН-а) а које од 1989. године владају мексичким политичким небом. АМЛО је оригинално стасао у Странци демократске револуције (ПРД) те у транскласном покрету МОРЕНА (Покрет за националну регенерацију) који је уживао подршку радника. Политика МОРЕНЕ, реч која такође значи "местизо" (етничку мешавину аутохтоног становништва Мексика и европских досељеника), понела је заставу "националне регенерације" - палингенезе - као темељне теме иза Четврте трансформације.
Кад се правите паметни, а нисте: Студенти направили журку током короне, па "попили" казну од 33.000 евра
ВЕТАР ОБАРАО КРОВОВЕ! Грчку погодило СТРАШНО НЕВРЕМЕ, страдала летовалишта (ФОТО)
Американци да објасне зашто им је килава вакцина: Творац руског Спутњика В замолио за објашњење
Доћи до оптужница против ових пет корумпираних мексичких председника представља оптужницу против контроле страних банкара, против глобализације и глобалиста који стоје иза ње, против штедње и бега капитала, против рата наметнутог немоћнима, старијима и слабима, против свакодневних напада на жене и децу, против приватизације државних ресурса, против сиромаштва и одлива мозгова/масовних миграција. С друге стране, америчка неолиберална медијска машина посвећена је економској неразвијености и Мексика и Сједињених Држава. Заправо, АМЛО у својој мисији против својих претходника личи помало на Трампову кампању против Буша Старијег, Клинтона, Буша Млађег и Обаме. Политика корумпираних мексичких председника у прошлости је била олакшавање општег кретања радне снаге према северу. Квалификована и неквалификована мексичка радна снага ишла је према северу, али исто тако и средњоамеричка. Мексиканци који су тражили веће плате отишли су у Сједињене Државе, а они из средњоамеричких држава који су тражили исте плате отишли у Мексико. Краткорочно су власници предузећа профитирали од релативно јефтиних залиха радне снаге јер су америчке компаније унајмиле Мексиканце, а мексичке компаније имигранте из Хондураса, Гватемале и других земаља јужно од Мексика.
Али овај је аранжман у суштини био имиграцијска пирамидална шема, механизам издувног вентила за попуштање социјалног притиска услед сиромаштва и потенцијалних немира у Мексику који су настали као резултат договора корумпираних мексичких политичких вођа и директног искоришћавања америчких компанија у Мексику. Штавише, као изврсна кампања замене становништва, она дели обе популације на начине који отежавају стварање смисленог консензуса око већих проблема. АМЛО овде не представља разлику према досадашњем наративу. За њега је миграција инхерентна и позитивна карактеристика људске расе. У стварности се ради о негативним аспектима глобализације, која није природни процес у социолошком смислу, већ социјална конструкција која има одређене циљеве. Стога АМЛО користи језик левице, али нема никаквог контакта с реалном радничком класом, већ користи демагогију како би оставио иза себе важно наслеђе. АМЛО разуме да је велики део решења за Мексико изградња мексичке средње класе. Циљ је задржати управо оне Мексиканце који би напустили земљу, а који граде своје вештине у науци, пословању, производњи и грађевинарству и који имају заједнички начин размишљања предузетничког економског мигранта. Ако искористи ту енергију и задржи ове професионалце у Мексику, радећи за Мексиканце, АМЛО би створио нови облик просперитета. Заправо, АМЛО већ сада говори како је на добром путу и подсећа директно на Трампа када говори колико је његов мандат већ сада добар за Мексико.
Но, Мексико је, баш као и његов северни сусед, у дебелим и тешким проблемима. Према најновијим статистикама, Мексико је нација број четири с највише смртних случајева као резултат свог неспособног управљања пандемијом Covid-19, са 67.000 смртних случајева и више од 620.000 доказаних случајева, што је према међународним здравственим властима потцењено, па је стварни број вероватно 3,5 пута већи. Лоше управљање болешћу има разних разлога. АМЛО је од почетка смањивао ниво опасности, понављајући више пута да је најгоре прошло, упркос накупљању свих доказа који показују да се погоршава. Одбио је носити маску и више је пута тражио наставак нормалног живота и привредних активности. Заправо је Мексико једна од земаља која има најмање развијен систем тестирања на болест. Друга озбиљна грешка била је с циљем максимизирања броја кревета доступних у болницама, а не броја излечених, што је резултирало тиме да је гомилама људи одбијен приступ лечењу што је довело до неумереног броја смртних случајева изван здравственог система. Поврх свега, влада АМЛО-а успоставила је лош систем набавке и производње лекова и медицинског материјала који је довео до широко распрострањених оскудица и недостатка лечења и за друге болести. Створен је нови монопол којим управља држава, путем агенција за увоз и дистрибуцију ових пресудних елемената за вођење здравственог система. Једном речју, национална здравствена служба која је постојала, истина с пуно недостатака и проблема, срушена је без ичега што би је заменило, осим у грозничавој машти АМЛО-а.
У случају борбе против криминалних организација које непрестано расту и шире своју моћ као резултат потпуног одсуства закона, влада је препоручила политику „загрљаја, а не метака“ која је предвидљиво резултирала експоненцијалним растом криминала и фактички пропалих федералних држава на великим подручјима нације. Убиства, отмице, нестанци и свакакве пљачке и изнуде и даље се гомилају у све већем броју. Деведесет и девет људи свакодневно је убијено откако је АМЛО преузео власт 1. децембра 2018., што значи да је убијено њих готово 63.000. Између јануара и јула ове године број масакра (429), дела мучења (404), комадања (365), оскрнављених лешева (572) и многих других слично језивих дела дивљања и насиља и даље расте. У многим је случајевима оружана моћ криминалаца знатно већа од моћи полиције, нове и неефикасне националне гарде, па чак и оружаних снага, упркос широко видљивим састанцима националне сигурности које АМЛО заказује заједно с медијима, цивилним и војним особљем свакога дана.
Мексику такође прети несташица, која ће доћи као резултат тоталног колапса привреде која је у другом тромесечју године пала за 18,9 одсто. Прогнозе су да ће 2020. године БДП пасти за најмање 12 одсто, што Централна банка сада признаје у једном од својих сценарија. Број незапослених од почетка пандемије премашује 12,5 милиона, 16 одсто радно способног становништва, у земљи која за њих практично нема сигурносну мрежу, јер не постоји осигурање за случај незапослености, а већина их ради у неформалној економији где уопште не постоји институционална помоћ. Широко су распрострањени стечајеви малог и средњег предузетништва. Према Економској комисији УН-а за Латинску Америку и Карибе (ЕЦЛАЦ), очекује се да ће 500.000 компанија заувек затворити своја врата и пуно већи број у неформалном сектору који је немогуће измерити. Ова ужасна ситуација последица је комбинације пандемије и одлуке АМЛО-а да не спроводи никакве противцикличне мере, које су примењене готово у свакој другој нацији. Троши владин новац за спашавање банкротиралог нафтног монопола (Pemex) и изградњу бескорисне железнице на полуострву Маја, као и за даривање људи за које очекује да ће заузврат гласати за њега и његову странку. Истовремено се мексички председник сумњичи за скривена блага. Никад није показао пореску пријаву, тврди да нема имовине - прикладно, власништво над неколико станова у Мексико Ситију и свој ранч у Табаску пренео је на своје синове – нема банковне рачуне или кредитне картице и каже да носи само противвредност од десет долара у новчанику.
Неолиберални медији воле мексичке председнике који су владали пре АМЛО-а. Морали бисмо још један чланак посветити истраживању какви су хвалоспеви о тим криминалцима написани током година. Наравно да су „корумпирани Мексико“, „назадни Мексико“, „осиромашени Мексико“ и „нарко држава Мексико“ увек постојали, а ипак је ових пет прошлих председника третирано „у рукавицама“, као да су решење за те проблеме уместо да их прикажу као представнике тих проблема. Баш као и Трамп, АМЛО се обрушио на такву елитистичку пљачку, али као и он, АМЛО не види да се ради о корацима који додатно руше способности опоравка Мексика.
