АЛБАНИЈА ПОНОВО ДОЗВОЛИЛА ИГРЕ НА СРЕЋУ

Албанија је поништила одлуку Закона из 2019. године којом су укинуте и затворене све кладионице на територији ове републике! Парламент Албаније је са 72 гласа "за" и само два против, укинуо забрану приређивања игара на срећу из 2019. Одлука је донета на предлог Европске комисије с циљем сузбијања црног тржишта, подизања нивоа буџетских прихода и обезбеђивања транспарентности у овој економској делатности.

Још једном се показало да су напрасне одлуке о затварању кладионица само популистичке и контрапродуктивне, односно да се у пракси ништа мења - клађење се наставља, али кроз неуређено црно тржиште. То неминовно доводи до пораста стопе криминала, а држава остаје без милиона од пореза легалних приређивача на срећу.

Албанија годинама није успевала да пронађе начин да сузбије црно тржиште, па је на предлог Европске комисије, која је више пута указивала на ове проблем, поново омогућила легално приређивање игара на срећу. Схватили су да су забрана и ограничавање лош потез који на дуже стазе ништа не решевају и само доводе до још већих проблема.

Одлука највишег законодавног тела резултат је вишегодишње дебате стручњака, економских аналитичара и политичких групација, које су континуирано указивале на проблем црног тржишта и већи број случајева "прања новца".

Владајућа Социјалистичка партија нада се да ће нова регулатива успети да подигне ниво јавних прихода и подигне ниво улагања у спортска удружења у Албанији.

НАЈВЕЋЕ УПЛАТЕ У БУЏЕТ ОД ИНДУСТРИЈЕ ИГАРА НА СРЕЋУ

Индустрија игара на срећу је једна од најбоље регулисаних у земљи, а од ње се сливају највеће уплате у буџет Републике Србије. На годишњем нивоу би од тог новца могло да се изгради 25 болница или финансира изградња 50 школа. Примера ради, укупан нето профит индустрије игара на срећу за 2022. годину износио је 100 милиона, а приређивачи су у буџет наше земље уплатили 2,5 пута више од укупног прихода који су остварили! Директни порески приходи од компанија из овог сектора су у 2022. години износили између 240 и 250 милиона евра.

То су, дакле, највеће уплате које се сливају у државну касу, имајући у виду да се плаћају намети по основу већег броја пореских облика. За бетинг индустрију је, рецимо, специфична накнада за приређивање и одобрење игара на срећу, коју друге делатности не плаћају. Услед промене закона и повећања накнада, приливи буџета по овом основу су практично дуплирани за само три године и то у условима короне.

Укупна директна додата вредност индустрије игара на срећу привреди Србије процењује се на најмање 500 милиона евра, а може се рећи да ова грана директно или индиректно утиче на креирање БДП-а наше земље од најмање 1,5 одсто.

Једна од најбрже растућих индустрија у Србији директно запошљава готово 15.000 радника и подржава око 100.000 радних места, имајући у виду да сарађује и са бројним другим секторима. Према истраживању Удружења приређивача игара на срећу, од бетинг индуструје, када се узму у обзир и чланови породица, директно и индиректно живи више од 400.000 људи, што је еквивалентно популацији већег града у нашој земљи!

МИЛИОНСКА УЛАГАЊА У ЗАЈЕДНИЦУ

Компаније из ове области на годишњем нивоу издвајају и милионске износе за друштвено одговорне акције и улагање у развој заједнице. Подршка је упућена здравственом систему, културним установама и манифестацијама, борби за екологију и здравије окружење, економском оснаживању жртава породичног насиља, младим талентима и стартапима, хуманитарним организацијама и појединцима којима је то било најпотребније...

Компаније из ове гране су и највећа подршка домаћем спорту. Када се узме у обзир да готово не постоји клуб из Суперлиге Србије који нема бетинг спонзора, закључује се да наша земља нимало не заостаје за европским трендовима. Годишња инвестиција компанија из ове области у домаћи фудбал већа је од три милиона евра, док укупни договорени уговори премашују десет милиона евра.

Промо